Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta. Ali ne lezi vraže!
Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu. Ona se osvrće: - Ijao što je lep fikus! Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba. - Nije fikus; to je dracena... - Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka... - Nisam video, gledao sam tebe. - Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka... - Nisam ni nju video, zato što sam... - Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.) - Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti... - Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu… - Ovo je istorija umetnosti... - Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško... - Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt... - A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte… - Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar... - Kako nisi slikar? Pa sad si rekao... - Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce… - Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac? - Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja... - Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra? - Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra? - Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus... - Dracena... - Ma nema veze... Znači nemaš sestru? Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002. - Nemam. Piješ bel... - A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom! - Ovo je vino, belo vino... - A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori? - Pa... nemam, imam Šardone... - Ne pijem belo vino, to je kiselo. - Šampanjac piješ, to ti nije kiselo? - Šampanjac je šampanjac, to je otmeno... - Otmeno? A šardone nije otmen? - Šarbone je kiseo! - Nije šarBone, nego šar... - Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.) - Pa što sediš samo tu, tako? Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače: - UGASI SVETLO!!! Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo… - UGASI SVETLO! Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se. - Spusti roletne! Spuštaš roletne i vraćaš se. - I ono svetlo u kuhinji! Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne: - NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!! - P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je… - NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!! - Neću da te gledam, u redu… Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu… - NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ! Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge... - ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!! Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu. - NE GLEDAJ ME!!! - Nipošto, kažeš i ne pomeraš se. Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se: - Ajde! Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.
****** Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju. - Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled… - Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!? - Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne. ...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.
-Ajde beži tamo. Nemoj da ti razbijem glavu sovim! ................................ -Imaš li neki šrafciger, nož, nešto šiljato da namestim ovo? -Evo, probaj sovim!
Izuzetno popularna zakletva među crnogorskom šabanerijom. Svako ko je došao u kontakt sa ovom izuzetno zanimljivom klasom ljudi bio je u prilici da je čuje, brat bratu, bar nekoliko puta. Obavezno se izgovara kao jedna riječ, brzo, uz neizostavnu uvjerenost da će slušalac posle pozivanja na najveću nacionalnu svetinju povjerovati i u najgnusniju laž.
-...i vozim ti ja do Budve, pičim sto peset na sat, bačam pod ručnu, pretičem na punu, spičio me adrenalin k'a manitoga! -Hm? -E! I neđe na p'o puta se naperi nečesova kolona sa šleperom. A ja reko, ako ću vas čekat pomamio se! Preteka' ti ja i kolonu cijelu, kad iza krivine murija. Gonili me, brate, neđe do Brajića, stić' me mogli nijesu u Audija! Zamaka' sam im poslije Cetinja. -Ne prdi, časti ti. -Ako lažem, ne pomaka se s' mjesta! Bez Brana moga osta'! Ako lažem, kam' mi u dom! Mrtve oči Stanki ljubio! -Ma lažeš, dajebeoca! -Ostrogami! ... -A brz je Audi, što jes' jes'
Pojava koja se dešava kada ona mora da ti pokaže da ustvari zna bolje od onih sa televizije što to rade profesionalno, jako dobro i za novac, te u pozi zguza, taman kada si ti uhvatio onako dobar ritam, krene sa pokretima napred - nazad, da bi se uklopila u tvoj ritam nabadanja, da bi ga dopunila i učinila žešćim.
Sama ideja nije loša, no međutim.
Čejsi Lejn vanabi se kreće u istom smeru kao i ti. Nikako ne može da uskladi pokrete sa tobom na način da se kreće unazad kada ti ubadaš, i unapred kada ga izvlačiš. Ne, takva sinhronizacija je nedostižna za nju. Umesto toga, krećete se zajedno napred - nazad dok tvoja močuga ostaje zabodena do tačno istog mesta, kao neka dva debila, da se tako adekvatno izrazim, i dok nekome sa strane ovo može biti smešnije od Beni Hila, Čaplina i Mister Bina zajedno, tebi ide žestoko na kurac, jer si već odgledao dobru komediju i sad bi samo da jebeš.
Ako i pokušaš da promeniš ritam, neće ti upaliti, ona će opet učiniti svoje.
- Draga, haj' malo upri glavom u taj zid, da odradimo ovo danas, a sutra ćemo k'o na filmu, važi?
Nezaobilazni i ujedno neprejebivi termini u seksualnoj edukaciji najmlađih. Ima li, naime, išta naivnije od pčela koje nevino lete s cveta na cvet i skupljaju slatki nektar ne bi li napravili isto tako nevini i slatki med? Doduše, neka paralela sa masturbacijom, penetracijom, pucanjem himena i začećem teško da je uočljiva čak i na treći pogled, ali ipak ne treba previše kritikovati stari dobri rečnik seksa za decu koji smo nasledili ko još zna kada i od koga. Okrivimo ipak - i za svaki slučaj - sirote Turke i za ovo nasleđe : neće se ljutiti a i ko ih jebe. Elem, sigurno da je gorenavedena tehnika imala bar nekakvog efekta na moju i starije generacije (izrast'o sam, kažu, u ooodličnog pčelara ) ali čisto sumnjam da je takvog uspeha i sa današnjim klincima i klinkama koji/koje, kako svetski statističari kažu, u seksualne odnose prvi put stupaju najčešće oko svoje 16-e godine. Ne znam. Možda tako treba. Mislim...Bog bi nešto rekao da to ne ide, jel' da?
- Kako je bilo u školi danas, Marina? - Baš super, mamice! Imali smo kontrolni iz poznavanja društva – dobila sam peticu, a na likovnom sam nacrtala veeelikog belog zeca i učiteljica je rekla da je mnooogo lep! - Jaooo, baš divno... - I igrali smo se u dvorištu sa loptom... - Lepo, lepo... - I podelila sam užinu sa Teodorom... - Kako si ti dobra, dušo... - I pokazala sam svoju ribicu Stefanu Jakšiću iz II2... - MIROSLAVE, GASI TU UTAKMICU I DOVUKUJ SE 'VAMO - ONA JE I TVOJA ĆERKA, ZNAŠ!
- Tata, šta je to seks? - Hmm, što pitaš, sine...? - Rekla učiteljica da sa roditeljima porazgovaramo o tome... - ''Rekla učiteljica''...More, marš u pičku materinu i ti i učiteljica i škola! Još ja da ispadnem kriv kad nam jednog dana u kuću dovedeš neku napumpanu nesrećnicu!
Tri sata popodne u svetu, tri pičke materine kod nas. Uglavnom, abrevijacija kojom se najčešće služi finiji svet.
- Mama, rek'o mi danas u školi Jovica Mitić iz II2 da idem u 3 p.m... - A šta si ti njemu rekao, sine? - Ništa... - DRAGIŠA! NAŠ SIN VIŠE NEĆE IĆI KOD TVOJIH RODITELJA, DA ZNAŠ!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------- - Where are you going, Adriana? - I have this Women's Secret editorial at 3 o' clock... - Will they photograph your tits again? - Yes. - Hmm...Did you feed our baby? - My mother just did... - Ok. You can go to your editorial at 3 p.m... - Fuck you, Marko! Ja znala šta to značilo...!
Nenadjebivo merilo kvaliteta vašeg automobila međ' naloženim klincima i onima koji isti - nemaju. Možete im do sutra pričati o povoljnoj ceni, servo upravljanju, ekonomičnoj potrošnji goriva ili novom ABS sistemu kočenja. Na kraju će vas uvek pitati jedno te isto : ''Da, ali...Koliko ide od 0 do 100?''
- E, viđamo se momci... - Čekaj, Profesore, 'de ćeš, jebote? - Idem se vidim sa onom Milenom s Medicinskog, biće tu nešto... - Ma daj, brate! 'De ćeš ti da je smuvaš posle onog Stefana buržuja?! Lik vozi, tipa, nekog Ferarija il' slično a ti 'oćeš nešto da uradiš sa svojim raspalim Golfom?! Jebeno nisi normalan, tebra! - Kad budeš prvi put kar'o u Golfu, brate, sve će ti biti jasno...
I zaista. Te večeri, jedna Milena je bila izuzetno srećna...
Naizgled samo papir. Sa utisnutim slovima i fotografijama. Informacija, edukacija, razonoda. Nakon što je električna kutija završila na tavanu iz afekta prema nepodnošljivim hindo - turskim, domaće - neprikosnovenim govnima, red je bio zavaliti se u fotelju i prepustiti se čarima štampe. Ta slika čoveka koji u toplini svojeg doma prelistava stranice, sa naočarima i ozbiljnim pogledom oduvek je bila uzvišena, a sada je samo isto ono što i izmet nasumične lutalice na ulici. Sve otpada, a u prvi plan dolaze nekada sporedne namene ovog sredstva javnog informisanja. Potpala, pakovanje, čišćenje prozora, brisanje guzice...
-Sine, dodaj mi novine. -KURAC! -Molim? -Pa, piše, tata, kurac na njima. Velikim slovima. Neko se napušava njega. -Daj da vidim. -Ne mogu, kod brata su, u vc- u je, onaniše na erotske oglase. -Jebote, dva dana nisam kući, i gledaj šta zatičem. Gde ti je majka? -Eno je na spratu, brije stidnicu po receptu Viktorije Bekam iz deset koraka, pravi salatu od špargli i sprema tebi pire od badema, kaže da te poboljša. -Jebote, a ja baš hteo da vidim ko je zavrnuo mošnice Drogbi. Mogu da se kladim da je Teri. Taj ih zavrće svima. I sisu one debele u Parovima... -Vid'o ja, dobra dojka ćale. -Ih, biće od tebe čovek!
Posebna sociološka pojava oivičena nepoznatopoznatim ljudima. Nije ni čudo što je potrebno tri godine srednjeg obrazovanja za jednog profi konobara. Taj čovek mora da bude u stanju da dnevno zapamti i prosledi 4234 kafe, 2150 sokova i 700 alkoholnih napitaka. I vrati kusur. Uglavnom pravi dasa. Svaka mu čast. Dalje, ako konobar izvuče samo 50% zapamćenih lica ljudi kojima je dao neki od gore pomenutih napitaka, on svakako mora da doživi kakvu mentalnu deformaciju, pa da kad vidi čoveka na ulici, umesto glave mu vidi produženi s mlekom i kiselu u flašici ili guaranu mohito.
-Hej ćao, šta ima? Konobar: Hehehe, evo radi se, zar nećeš guaranu? -Guaranu? Brate, u vozu smo. Konobar: Izvini. Vadi štos para i daje mu 150 dinara.
Upitna rečenica u izvedbi očajnika kome je poslednja šansa da do kraja večeri omasti brk, mogućnost da ženska jedinka kojoj se obraća nema obezbeđen prevoz kući. Verovatnoća pristanka pomenute vlasnice vulve da je baš očajnik isprati kući, varira u skladu sa promilima alkohola u njenom krvotoku, vremenskim uslovima tj. horoskopu kumulonibusa u tom trenutku, konkurenciji „pratioca kući“ i eventualnoj kubikaži i konjaži motornog vozila u kome joj je ponuđen prevoz.
tama noćnog kluba...nešto razuđenih gostiju pred sam fajront...dva ortaka za šankom na jednom i usamnjena ždrebica u separeu na drugom kraju kluba...
Boža: „Batice, ova je moja večeras!“ Steva: „Ma daj. Devojka je tri lige iznad tvoje. Nemo gubiš vreme bezveze.“ Boža: „E burazeru, ne znaš ti mene samo kad oću! Večeras je gazim ko Ćeranićka dvadesete! Pajsad!“ :napušta ortaka i prilazi separeu: --- Boža: „Zato dama sedi s...“ :devojka ga prekida: Devojka: „Uštedeću nam vreme oboma. Nisam, ne mogu i neću!“ Boža: „Zašto tako oholo mlada damo? Samo sam hteo da pitam ko te prati kući?“ Devojka: „Prati me dečko, koji je inače šef obezbeđenja i koji svakog trenutka treba da se vrati iz wc-a.“ Boža: „Ok. Ne bih te više zadržavao.“ :vraća se skrhanog libida šanku gde ga čeka ortak sa osmehom na licu: --- Boža: „Šta se ti smeješ!“ Steva: „Izvini Don Huane, ali ne mogu da se suzdržim!“ :nastavlja sa smehom: Boža: „Ako baš hoćeš da znaš imao sam prođu da bi mi na kraju rekla „Da nisi došao sa onom budalom što je upario džemper na romboide i pantalone na pruge, možda bih i razmislila!““ Steva: „Ma da joj jebem mamu ja malo, ovo je poslednji krik mode!“ Boža: „Jeste. Ali u Bukureštu!“
Odakle Dove kupka na obodu tvoje tuš kabine nemaš pojma, ali dobro znaš da imaš sudar za 15 minuta i da ukoliko želiš da Boban bude uspešan rudar večeras, moraš se upristojiti. Ostaješ pod tušem preko pola sata, ali ne zbog toga što nisi štrokavac čije bi telesne izlučevine pojele Horešijevu aparaturu za uzorkovanje, niti zbog toga što želiš da spereš duševne nemire mlazom vode, već zato što sve vreme imaš osećaj da se nisi dovoljno zaprao i da ti je koža još uvek isuviše masna, čak i za tvoje kriterijume. U tim trenucima se upoznaješ sa Dove efektom. Shvataš da ti koža nije masna, već hidrirana. Prvi put u životu izistinski razumeš pridev baršunast. Opet se opipavaš i ne veruješ kako za samo par minuta Dove od rendaljke za parmezan pravi guzu 12-ogodišnje devojčice. Jebao bi samog sebe, a to je priznaćete ne samo narcisoidno, već i pomalo pederski. Tad ti se kroz glavu vrzma misao da homoseksualci nisu pederi, već jednostavno gej. Da te neko upita kako se trenutno osećaš, kao iz topa bi mu odgovorio „Osećam se uglađeno.“.
- „...ja bih vam preporučila nešto iz Dove asortimana...Recimo novu kupku za...“ - „Uše spodobo! To svom sinu da daš, ščula! Meni daj koprivu...od šes litara...i da joj je isteko rok trajanja...“
Koristi se da okarakteriše najteži vid neke vukojebine, pizdinaca, mesta koje je Bogu iza nogu, u kojem je zadnji popis stanovnika vršen u vreme Karađorđa, a od tada ni poštar ne prolazi.
Vidi, ovu malu kako se folira otkad je došla u Beograd, a u njenom selu kad vide auto donose vode da ga napoje.
