Ultimativni nivo gradacije kvaliteta proizvoda.
1.Poslužiće
2.Solidno
3.Kvalitetno
4. Ma nema to Švaba kad napravi..!
Rečnik / autori
KS
Keyser Söze
na Vukajliji od novembar 2010.viđen 8. maj 2013.
75 definicija0 odabranih1.885 poena
Iliti: "Kako je do jaja da živiš sa cimerima, ideš svaki drugi dan na žurke, praviš ludnicu sa cimerom po stanu, radiš neki prosečan posao, ali se zato zajebavaš do jaja i uživaš maksimalno u životu" fazon serije/filma.
Svako ko je bar jednom bacio oko na serije tipa "Prijatelji", "Vesele sedamdesete" ili "Stažisti" pomislio je na tu bolnu činjenicu da ne živi u zemlji tipa SAD i da nema šanse da unajmi ni stan od 70 evra koji deli sa udovicom ratnog veterana, kamo li jednu od one dve stančuge koje dele junaci iz "Prijatelja". Da, realnost je prilično zajebana, pa osim toga što ne možeš da priuštiš stan u kome lagano može da se opiči fudbal 5 na 5, tvoji prijatelji verovatno nisu superopičene kopije Džoija, Rejčel, Rosa, Čendlera i Fibi. Daleko su veće šanse da ti inače treba sat vremena da ih nateraš da odu s tobom do grada na pivo.
Kul muzika iz sedamdesetih isto otpada. Jedini podrum koji možeš da nađeš je onaj u zgradi u kojoj živiš gde bi ti se šetali pacovi po glavi dok pokušavaš da duvaš sa ortacima.
Realnost nastavlja da ubija finanskijski. Ako živiš u Srbiji, a pritom imaš tu sreću da živiš sam u svom stanu (a nisi oženjen/udata), pare ti sigurno ne ispadaju iz guzice. Tako da, o putovanju na lađenje jaja do Las Vegasa možeš samo da maštaš. Čak teško da i finanskijski možeš da izdržiš da svaki dan piješ kafu u najgorem kafiću u gradu, kamo li da nađeš neki domaći "Central Perk" i da tamo blejiš ceo dan.
Generalno, teško da sve to i u "obećanoj" Americi možeš da priuštiš bez 10 sati dnevno na poslu. Tako da, morala bi guzica da ti bude uključena u struju i da se konstantno biješ nekim energetskim pićima da bi imao život interesantan kao oni. Teško da imaš najinteresantniji posao na svetu kao junaci iz "Stažista", pa da se zezaš po bolnici ceo dan sa najboljim ortakom. Ako živiš u majci Serbiji, a u tim si godinama, verovatno tegliš gajbe kod privatnika ili kelnerišeš u kafiću da bi napokon ušteteo 80000, da platiš jebenu školarinu i napokon upišeš tu treću godinu.
Nadaj se da ti je život dovoljno kul, pošto njihov možeš da živiš samo dve epizode dnevno na TV-u. Osim ako ne skineš seriju sa neta, al' džabe, nema ništa od kul gajbe, zaboravi.
Za razliku od depresije izazvane raskidima, fikcionlanom debljinom, ružnoćom i ostalim čudesima koja se dešava u 99% slučajeva kod žena, kladioničarska depresija je posebna vrsta depresije koju u 99% slučajeva doživljavaju isključivo muškarci, jer su emotivno vezani za sport, a sport je novčano vezan za kladionicu.
Faza I; Razmišljanje i moljenje boga;
Biranje parova, skupljanje informacija i pametovanja drugih o ekipama, tabelama, bodovima, nameštaljkama, ko ne igra, kome je crk'o pas i slično.
Svako veruje u boga kada odigra tiket, to je činjenica. ''Pomozi bože!'' je neizostavna replika kada čekaš poslednji par na tiketu da ti uleti za neke pare.
Faza II; Pomno praćenje i iščekivanje rezultata;
Odigran tiket zahteva punu pažnju igrača. Njakanje teleteksta ili sajta sa rezultatima svakih 30-70 sekundi je stečeni refleks. ''TO BRE!'' ili ''Pu, mamu ti jebem da ti jebem, ajde više!'' su standard replike, u zavisnosti da li igra prolazi ili ne.
Faza III; Dva scenarija su moguća:
IIIa; Prolazak tiketa;
Koliko god to kladioničar ne želeo da prizna, prolazak tiketa je užasno retka stvar, i zbog toga se smatra dijamantom, suncem i praćen je instant srećom. U ovom retkom slučaju, depresija nije ishod. U 5% slučajeva (ako ne i manje) se ovo dogodi.
IIIb; Padanje tiketa i odbijanje istine;
Tiket pao na 2 ili više utakmica, ajde još, bože moj, preživi se, neka su čak i veće pare. Ali pad na poslednju utakmicu boli više nego spoznaja da ćeš morati ćaletu da objasniš gde su pare za novu ratu udžbenika koje si trebao da platiš.
Odbijanje se svodi na to da misliš da si pogrešio u tome što si tiket stavio u pogrešan džep, seo za pogrešan sto i pisao pogrešnom olovkom, nisi izašao iz kladže na dobar način, ili nisi parkirao biciklo na dobitno mesto. Svi su krivi, sem tebe.
Faza IV; Prihvatanje;
Ti si kriv. Ko te terao da igraš Mančester protiv Bilbaa. Trebao s razmišljati da ih boli kurac za kup UEFA, a da će ovi separatisti muda da pojedu ne bi li prošli. Ćale te rastavio za pare tako da ti senka kasni par sekundi za tobom.
Faza V; Feniks;
Zacelele su rane, i fizičke i psihičke, opet je tu koji dinar, vreme je za ponovni početak. Sve faze inad padaju u zaborav, brišeš sve što ti se dogodilo i što bi moglo da pomogne.
Rata za ekskurziju na Real protiv Malage. Pomozi bože!
Izraz za igranje rukom u fudbalu. Najčešće ga koriste klinci kad pikaju fucu. Reč potiče od engleske reči "hands" koja očigledno nije bila pogodna za izgovor, pa je iskrivljena u enac.
"Bio je enac, majke mi ka' ti kažem! A neću da se igram kad ste smradEvi!"
Noćna mora svakog šefa, direktora ili takvog nekog glavnog kurca ekspoziture iz unutrašnosti.
Pošto je, jelte, većina sedišta firmi u BG-u, telefonski poziv ka srži kompanije uliva strah u kosti na samo pominjanje te pojave, jer misle da su preko puta žice bića sa tri ruke i četiri noge koji preko fona mogu da te zalepe šakom u glavu. Ova pojava se sa šefova prenosi i na ostale zaposlene koji prekidaju vezu kad ih zove tetka iz glavnog grada.
- Rajko, imamo problem oko sume novca.
- Ne zovi me Rajko nego gospodine direktore, jebem te blesava. Šta je bilo?
- Nešto nije dobro, i minusu smo 465 dinara. Ne možemo naći grešku. Mislim da trebate pozvati Beograd.
- Auff :otkopčava gornje dugme košulje i znoji se po čelu:
...
- Alo, alo, jel to Beograd?
- Jok, ja sam Mara, ovde kuvam kafu, ali sekretarica ode negde pa kaže da se javljam dok se ne vrati.
- Dobro, zovete se Mara, ali iz Beograda?
- Ne, ne, ćaća mi je došao sa Kosova, a mater iz Like, ko zna gde su se spanđali, valjda preko nekih zajedničkih prijatelja.
- Ne pitam vas to, nego da li ste sad u Beogradu u glavnoj ekspozituri naše banke?
- Ma jesam, ali putujem svaki dan. Nekad autobusom, a nekad me i muž vozi, skupo gorivo vražiju im mater američku, šta smo im mi krivi. Jedva čekam da se Šešelj vrati, biće revolucija!
- O jebem ti mater i tebi i mužu i ćaći i Beogradu, jebene budale narkomanske. Mrš u kurac, jebite se manekeni!
Neka ne pametna osoba koja u pekari umesto pleh kaze hleb...A pri tom nemaze da kaze h
Ulazimo mi u pekaru i neka plavusa stoji ispred nas.I mi uzviknemo nema vise mini pica.Kad odjednom cuje se ona i kaze plee(Cuje se kao Hleb)...
Mi se smejemo.
Ona posto je shvatila sta je rekla posle 10 min.
Tek sto izlazi iz pekare opet se ona cuje i opet kaze plee..(Hleb)...
Šovinistički opis veoma sitne devojke.
Poznati svadbarski izraz koji se može koristiti u raznim situacijama.
Kolega sedi smoren na predavanju, i posle 30 min. pakla polumrtav kreće napolje. U tom trenutku ga drugar pita:
- Gde si krenuo sad će postavljaju?
Najčešća komparacija u srpskog naroda. Šta god da se dešava, to se uvek poredi sa konjem, iako u 91% slučajeva nema veze sa konjima.
Pada kiša ko konj.
Crta ko konj.
Svaki dan ide na svirke ko konj.
Zima loše utiče na Jocinog mladjeg brata, koji boluje od leukemije ko konj.
Čovek sa toliko kompaktnom frizurom da ne postoji lopta, vetar, ili start protivničkog igrača koji bi mogao poremetiti taj sklad na njegovoj glavi.
Izuzetno zajebano poreklo sa notom mistike.
- Pi, brate, kakva ti je ovo brljčina, otrovah se!
- Brate, to mi je stric doneo sa Kosova, to je iz manastira.
- Aaaaaa... (i farbani metil se pretvara u vekovno nacionalno piće)
- Šta će ti ova naiva na zidu, majke ti, otkad ti to voliš?
- A, platio sam to 500 evra, to je naslikala slepa baba Pomarandža...
- Vidim da je slepa...
- ...ona je sa Kosova.
- Aha... (i crtež glava sa nogama na nivou bloka br. 4 se pretvara u vernu sliku duha naših narodnih sabora kroz vekove)
- Ej, ti poznaješ onu budalu tamo? Reci mu da ne lomi čaše i inventar, pozvaću mu obezbeđenje!
- Nemoj, brate, on je sa Kosova!
- A, stvarno... (i autentična sirovina sa D&G majicom i pozlaćenim lancem za Ladu Rivu 2107 se pretvara u napaćenog interno raseljenog potomka Lazara i Miloša koji je ostavio svoje vekovno ognjište)
Kaže se za družinu koja ni po godinama, ni po karakteru, ni po interesovanjima ne bi trebala biti zajedno.
-Dogovorili ti se Ivan i ja da idemo u neku kafančinu da se opijamo ko ljudi, dokurčile nam više ove diskoteke, odem ti ja kod njega a pita nas njegov ćale “Je li momci gde ćete?”, ja rekoh idemo u onu kafanu “Oračeva sreća”, i tu ti on kaže nama “Jao, pa ja tamo nisam bio 10 godina”
-Ne seri da je ćale krenuo s vama?
-Ma ćuti, nije to najgore, odemo ti mi tamo, kad Šomi sa curom i sestrom
-Šomi dileja?
-Upravo on, zapeo on da sednemo kod njih, i mi ti sednemo, krenuše Ivanov ćale i Šomi da se opijaju, a Ivanu glupo da se opija pred ćaletom, a meni glupo da ja pijem a on da ne pije. Tu ti Ivanov ćale pozva nekog kolegu koji živi tu blizu da dođe, i čovek dođe i dovede ženu, i taj njegov kolega se napi, kao i Šomijeva riba. Njih četvoro pijani, Šomijeva riba ne zaklapa, a seka mu neka darkerka i celo veče pije guaranu, reč ne progovara, i sve nas osmatra, samo čekam kad će da izvadi neki nož da nas pokolje onde sve, ovi počeše da razbijaju čaše, ona žena se zgrozila, a ja i Ivan sedimo i pijemo sok.
-Ahahaha ludilo, koja ekipa, pa vas kao Pižon da je sastavljao...
