Probijanje na kulturno umetničkoj lestvici podrazumeva u jednom trenutku otkrivanje fada - čoveče, koliko je tu bola u ekspresiji, glasu, pevanju, prokletstvu benfike, u samo jednoj noti sadržan je ceo portugal topao mek i bolan na dodir stomak portugalske žene koja oseća sav portugal u sebi i koja ga izbacuje na svetlost portugalskog sunčanog dana svojim glasom mekim, ah ko ovo ne lajkuje taj je nečovek i neportugal, drvo jednom rečju, bukva, anabela i loš čovek.
Za kraj ovog dela uspona kulturnog uzdizanja fado podvižnik odlazi na koncert MARIZE u Sava centar u martu prošle godine slikavši karte pre toga kupljene još u novembru i onda tek se može reći da si dobio čin mlađeg vodnika studentskog kulturnog centra - nezavisno novo udruženje -marksistička frakcija - ogranak Korićani, i da možeš da kažeš da se razumeš u fado ko MARIZA u kriv portugal.
Neki Turčin koji radi vremensku prognozu, ali naš čovek, odomaćio se, jede sad i prasetinu ide na slave i pokazuje domaćicama kako se prave originalne baklave, bitan je prstohvat smirne i da u rerni sviraju zurle dok se peče, bubnjevi i bosfor na frižideru nad zalivom pada turska noć, ljubazni turski kez dok naulji hendarluke.
Po njemu se i sajt zove hidrometerološkog zavoda. Istoimeni košarkaš, Hidmet Turkoglu, pet slova.
- Vidi Hidmet šta kaže za mesec dana, hoće li mraz uništiti kajsije, da li da pakujemo zimsku odeću, dal još metar drva da naručimo od lokalnog drvokradice, da li decu u šumu da odvedemo, biće li gladi, da li plavi Pek i Mlava, da li Beli Timok spava, šta kaže Hidmet milostivi?
***
Draži mi je turski Hidmet makar kisele kiše najavljivo nego evroatlantski vedr tu ambrela i kad lepo vreme obećava za šljivo
Atribut obično upotrebljen uz protivnik dakle gorljiv protivnik, paljevina što se kaže ali neretko finansijski potpomognuta paljevina, koristi se u političkom diskursu, ali i u razgovornom, odlika često i publicističkog stila ovo izgovara Gorislav Papić (Gorislav pa gle gorljiv) u Oko magazinu kada pita Muharema Bazdulja da li je novi sekretar američkog kongresa baš tako gorljiv protivnik Rusije a Muharem prekrstio ruke žvaće kosu i mrda one brčiće i smeška se onako blaženo i kaže pa hm ne bih rekao, ja se sjećam u Zenci kad je dolazio Kisindžer a Tito u to vrijeme je bio gorljivi protivnik legalizacije rudarsko topionačirskog basena Bor kao mjesta za rasprodaju rasada muškatli jer su tada stručnjaci inžinjeri utvrdili da smeta borski vazduh mladim izdancima pa je Džemal Bijedić to iskoristio i preneo postrojenja u Vakuf sjećam se kao djeca donosili smo učiteljicama one saksije za osmi mart na kojima je i dalje stajalo RTB BOR pa nama djeci ništa nije bilo jasno a baš u to vrijeme čitao sam Komandanta Marka zajedno sa Miljenkom Jergovićem pa smo se nešto bili zavadili ko je Blaf a ko žalosna Sova, pa potrgasmo onaj strip i pap pocijepasmo ga na pola, Miljenku ostade u ruci zapadni dio stripa i Ontario, meni istočni i krajevi oko Foče, al kad videsmo šta smo uradili zaćutasmo pa tužno zajedno proročki rekosmo eto ovako će i s Jugoslavijom biti, paj šta ti kažemo Gorislave.
- Ljiljo Smajlović da li se Trampova administracija zanima za Balkan a koliko sada vidimo došao je i Rodžer Mur, on je zna se, i dalje gorljiv protivnik vojne intervencije u Siriji, i da li će odnos prema Rusiji krenuti putem otopljavanja? - hehehe
Sećanje Vuka Draškovića na početak bombardovanja, na Deveti mart, na pad Krajine, na atentat na Đinđića, na bilo koji važan datum iz novije istorije, šta god da se obeležava, voila, izvlači se Vuk iz plakara staroga da da svoje sećanje, viđenje i sud, da bljucne po koju anegdotu u velikom intervjuu na sedamdeset strana, da nam kaže konačno istinu o svemu. Sigurica novinarska: pozvati Vuka, a Vuk dokon čovek, što da ne, penzioner, šćepan šćekić, žena radi umesto njega, a on kući sprema njoke, pa ima vremena, dok meša Vojislava Mihajlovića na tihoj vatri da drobi o raznim temama, iz prve ruke, kao učesnik svih tih važnih događaja.
Pričanje Vuka sastoji se uglavnom od toga da je on uvek bio mudriji, staloženiji i pametniji od tadašnjih vlastodržaca i savetovao je vrlo mudro i Miloševića i Đinđića i Tita i Dražu, ali oni su bili ludi i malo na svoju ruku pa ga nisu slušali i cap eto što mi najebasmo, a uz to Vuk je ipak nekakav književnik pa zna da složi priču, ubaci neki skeč i neku osrednju publicističku mudrost u rangu Vanje Bulića pa to njegovo trtljanje zaliči na nešto zaokruženo i kao taman jedna kuglica domaćeg rafaela da uz kafu klizne niz grlo prosečnog čitoca nedeljnika Nedeljnik, Vreme, Nin ili Duga, dobro ne Duga.
- Sećam se, taman Spasoje Krunić i ja da sprečimo bombardovanje, našli smi neku četničku vezu do Reganove sestre od tetke udate za majora Muškatirovića, dogovoreno bilo sve, samo da se uđe u Zagreb, ma na jedan telefonski poziv bili smo od toga, kad Sloba, a na NJEN nagovor, pozva me u sred noći i reče: ma ne može to tako Vuče, kaži joj tamo da hoću da i Temišvar bude srpski i oću i izlaz na Egejsko more, pa da pričamo uopšte o pregovorima i ova Reganova tetka, kad to ču, šta će, slegne ramenima, ne veruje i poče da nas maže: ma vi Srbi ste lud narod, ma niste vi ludi, luda sam ja što radim s vama uopšte, te ovo, te ono, te znam ja vas to u kući imam, te ovakvi ste te onakvi, a Spasoje i ja samo ćutimo i gledamo u pod, u šare na tepihu, ja nogom ispravljam one rese eda bi je smekšao malo, bradu gladim, perut joj sa zelenog kompletića tarem i po neku dlaku skinem, i kad završi ona, neprijatna tišina zavlada samo Spasoje cijuknu vazduhom kroz šupalj zub, i ja onda prekinem to i rekoh: eh tetka Regan ne zamerite, al tako vam je to sa Srbima, lud i dobar dvoja kola sa senom teraju, nego da vidimo mi naš poso, ko na košenje zakasni, iz kačice kusa sira, ako me razumeš tetka, namig, namig, daj da se ne zajebavamo, i ona se zamisli pa reče gosn Vuk, shvatam, pa vi ste jedini mudar Srbin koga znam osim Novaka Đokovića i tu ti ja nekako isposlujem da Šipovo pripadne Republici Srpskoj.
Metafora prelaznog perioda s jeseni na zimu, sa zime na proleće, mada jedna vatra može i leti da zatreba kod stanovnika iznad 600 metara nadmorske visine a na Pešteru pogotovu gde na magarcu prolazi Jovan Memedović i ište sira i mesa od mještana, desetak traži, takozvanu Memedinu, a starije žene namještaju marame i sklanjaju pogled od kamere i gunđaju za sebe: sve nam pojede ta izjelica, vrag ga odnio gladna, stvarno, ajde Joco koj ti je kurac čoveče stani da završim ovo ne možeš tek tako da se pojaviš u definiciji, nisi jedini, o čoveka idi malo u Grčku ajde, odmori, sunčaj se; dakle, kad je vreme onako prohladno, al ništa strašno, no zidovi još ladni što se kaže, kao u kuću kad se dođe na selu, e tad mora da se podloži jedna vatra ako oćeš da bude prijatno, čisto da se smlači malo, malo da se razgaćiš, ili ako pereš kosu, sutra ipak početak radne nedelje, pa da ne navučeš nešto, nije ti ovo američki film pa da s mokrom kosom ideš na terasu trljajući peškirom pramenove u bade mantilu i držeći čašu vina dok gledaš svetla grada u noći, gle, dole na ulici neka budala parkirala magarca u sred Njujorka, vidi kolko govno izasrao, e Jovane ovo stvarno nema smisla!
- E, ako si završila s gledanjem klipa: ''Jovan Memedović stavlja nakurnjak'' mogla bi da dođeš malo u krevet, m?
Ašov ili Lopata, večno pitanje, šta više volite, šta vam više ide uz ličnost, šta biste odabrali da dobijete besplatno kad bi vam nudili preko telefona: ovde Ana iz Beograda iz agencije ''Propali Programer'' dobili ste na poklon jorgan od pur-pene, kamen zeleni za reumu, sličicu jednu iz životinjskog carstva, i, birajte, ašov ili lopatu? Ovo je i mali psihološki test, rešenja će biti objavljena nakdandno, na stranicama Male pošte.
Ne brzajte, ovo je težak izbor, od malena, deca više vole lopatu, nekako je simpatičnija i poznatija kao alatka, ali vremenom ašov na svoju stamenost i sigurnost sve više dobija poene. Kod ašova je dobro to što je beskompromisan i što ide nekako u dubinu, uspostavlja jednu vertikalu zemlja-nebo kad se zabode i kao takav je simbol čoveka koji je isto tako jednim svojim delom zaboden u zemlju i vezan za nju a drugim, štrčeći nebu prkosi vetrovima i vremenima; ašov je vodeni znak, doba dana: noć, drvo: hrast ispod koga je zakopano blago, simbol smrti, sela, putovanja, glisti, kopanja rupa za dalekovode, tripko krtica, sladak miris raskopane zemlje i trave; dok je lopata više šljakersko oruđe, radničko, u podzanku sunca koje prži, vatreni znak, radenik gavrilo gavrilović, industrija, ugalj, prljavština, govna, pesak, alija sirotanović, visoke peći, boško divljak-bubamara, mada ima nečeg lepog kad se onako lopatom grebe po betonu i kad se podobno hrčkovom mentaltitu s ovog prostora, sve, podrobno, sastruže i sakupi lopatom;
ako je ašov smrt, lopata je sahrana, potapkavanje, ono što ostaje posle smrti, uteha, uvek neko sakupljanje, pregrupisavanje, regeneracija, lopata je prašinar, ašov je rudar, lopata je radnik, ašov je kreativac, lopata je pripovedač, ašov je pesnik, lopata je glup ali temeljan, ašov je oštar ali zajeban, lopata je pivo, ašov je rakija.
Još nešto možda vredno pomena: ašov može da se koristi i kao lopata, a lopata kao ašov teško.
Iz nekog razoga pridev trudan u ženskom rodu trudna nije baš nekako skroz prefinjen, više je za neku nižu običnu upotrebu ali kada oćete reći da je neko na fin način trudan ili kada prvi put saopštavate vesti o trudnoći nekako svečanije je i više bebeći reći čeka bebicu: pa joooj sve odma vise neke štramplice i mirišu bebeća govna okolo, bebi puder, bebi kučići, bebi oprema puma, radost neka: ova kuća puna sreće, puna sreće i veselja, ova kuća dočekala uvek dobra prijatelja: harmonikaš peva razvalio čeljusti progutaće televizor kolko rasklopio usta riče kao vo, ma što li riče ovolko kad peva kao onaj pevač milan topalović topalko, koj mu je kurac, ma jel znaš ti kolko oni uzmu za dva sata posla što se dere ovde i odsviraju dve pesme? Izračunaj, to ti zaradiš za mesec dana, a možda ne ni za toliko. Kakve sad to veze ima? Pa nema nego pričam.
- Miro ženo, pa gde si ti, esi živa, kažem pre mom Siniši kad smo jeli uveče sardinu la perla sa crnim lukom, Siniša, nema nam bre nešto Rade da nam isporuči neke nove abrove, kažem mu, sto posto otišla kod ćerke u Nemačku. - Ma kakva Nemačka, tu sam ženo, nego stavljali smo godinu svekru, znaš li ženo šta smo sve naspremali, sve sam sudove isprljala mesec dana sam prala sudove a onaj narod navalio a svašta smo i naspremali salate, riblje ćevape, pasulj, posne sarme, paprike, kiso kupus, posne kolače, trulu ribu šaran iz ribarnice petrović jel veruješ parče jedno nije ostalo da probam, bar od repa parče jedno, sve pojela muževljeva familija crkli da bogda nek im je nazdravlje uvek kažem kako mogu tolko na groblju da jedu, al ako, i spremljeno je da se pojede, nije mi žao. - Ma sve znam... nego reci mi šta ti je s ovom drugom ćerkom? - Aaaa pa čeka mi Anči bebicu! - Stvarnooo? (Prevarila se znači neka budala pa je natankala do vrha?) - Da, da udala se jesenas a muž, uuuu, muž joj radi u firmi na visokom položaju ima platu 900 evra stalno putuje, sad je u Moskvi, pa posle ide u Australiju, pre bio čak u drugoj nekoj galaksiji doneo nam svima po kamen meteor da ostacima nepoznatog dosad neorganskog jedinjenja, ma mnogo putuje, baš putuje; a u kući? U kući ženo nema šta nemaju: sudopere, pegle, čarape, lonce, mašina jedna, mašina druga, strug galenika, voće, polarotor, svet kompjutera komplet, kivi, programator, čekić, tavan, ma nema šta nemaju u kući, puna kuća hvala bogu svega, baš se dobro udala Anči samo joj je svrekrva gad a živi s njima, sokovnici, čuda, sve. - E baš mi je drago, pozdravi je puno! - Oću, oću, šta radite vi? - Mi ništa, moram eto zube da sređujem samo da vidim gde ću, kod koga ću. Oću da uradim jedan most.
Red bi bio u Slagalici da jednom u prvoj igri slova i takmičari zamene mesta pa da slova sastavljaju ljude: plavi takmičar P i crveni takmičar C a dole da idu delovi ljudi: noge, ruke, lopatice, uši, slezine, a slova pričaju: stop stop stop i onda takmičari sastavljaju čoveka, pa kad vreme istekne V kaže: izvolite P koliki je vaš čovek, a P će ponosno: pa ja imam najdužeg čoveka Jao Minga, a vi C? a C postiđeno: pa ja sam sastavio samo malu ženu Gocu Lazarević, e pa žao nam je C, malo je to, a i nemate pičku među ponuđenim delovima, prednost ima P, prihvatamo Minga, bravo P to je i naš čovek Jao Ming kompjuter što ga je sastavio, bravo P fantastično ste to odigrali, evo novih poena vama, a sad molim vas ustanite da sednu brojevi da odigraju mog čoveka ko ljudi.
Pored redovnog starog pretka koji je zaklao Turčina i prešao u ove krajeve, u porodičnom stablu Srbina je isto tako obavezno i prisustvo institucije takozvanog pretka predratnog gospodina. Ova vrsta obično spada u nešto mlađe pretke u odnosu na dobru staru klasu turkoubica i ona već pokazuje prve znake prefinjenosti i gradske dekadencije naspram naprasitosti i sirove snage osnivača familije. (Prima Turkoktonos)
Gospodin predak predratni gospodin obično je bio jedini pismen u selu i najpametniji okolo tries kilometra, prvi je došo u grad, obuo cipele, poljubio kaldrmu, i počeo da nosi šešir polucilindar engleski Swisslionson i odelo od škotskoga tvida šiveno najvećim delom u Budimu dok su peševi išli u Prag na štepaneka kod čuvenog majstor-pešlije Žumborskog i sinova. Gospodin predak predratni gospodin je posle, uz pomoć, pre svega umeća, znanja, poštenja a donekle možda i ljubavnim vezama sa bogatim ružnim ženama uspeo da stekne ogromno bogatstvo, sedamdeset kuća, stanove u Pešti, osamneset ćupova je imao zakopanih, razne male radnje, kafane, hanove, česme, simfonijski orkestar. Pored toga uveo je i razne inovacije u mnogim privrednim granama, recimo, konkretno, moj predak je izumeo električno kolovratilo za lumbalni deo, neki drugi predak je izumeo baštu, neki možda auspuh i tako dalje, svako već prema interesovanjima; Jelenin deda izumeo je panj.
Dodaćemo još da je, uz sav taj, da kažemo, profesionalni, aspekt gospodskog bivstovanja, gospodin predak predratni gospodin bio (a i samo mu ime kaže) i pravi gospodin ovako u životu, što znači da je bio boem, švaler, vinograd i ministar i obavezno se, pazite sad, vozao gradom jednim fijakerom a u drugom, iza, vozili su mu štap, šešir, tabakeru i burmuticu, to je neka fora bila tad ko sad bemvea da provozaš polako sa izbačenom rukom i jakom muzikom - to je valjda bilo glavno seljačenje tada odnosno glavna odlika gospoštine gospodina pretka predratnog gospodina koja je ostala u pamćenju potomaka da se prepričava na slavama kao jedini sačuvani trag i simbol velikog nekadašnjeg gospodstva našeg
- e pa kažem sine ti i majka ste pojeli tri matične ploče do sad nije napon kriv nego spržilo se jer ne gasite govno a i šta fali seriji 4200 ati radeon pitam ja tebe - ništa naravno, mada ja to za internet uglavnom koristim, koilko? - a zna se, 120. - evo 150. - stani kusur - ma ne bre - hvala. - ma ništa nego samo ako možeš iz gepeka... - a da, saćemo. - e samo polako, ajd ovo ostalo al pazi mi na bimbalo, nemačko je, doneo mi zet, iz Nemačke.
Dip slip. donji, najdublji, sloj. tanka skrama preko jezgra. potonuće u vizuelno nesvesno. beskrajni, plavi, krug ponavljanja ove sentence iskrzanih nebesa po krajevima. odškrinuta vrata detinjstva i prvog viđenog. podloga. zagrebano ogledalo. usporeno vreme. emisija o manastirima, žuti drugačije sunce među njihanim krošnjama starog drveća stare Metohije. stari ljudi pričaju, ljudi govore, sudbine, solunci, spomenici. godina je 1976. socijalne naočare potapanje sela izgradnjom jezera, kvrgave ruke, štap. nekadašnji crno beli beograd: umetnik saobraćajac jovan bulj na ulicama diriguje fićama, tristaćima. konfekcija kluz. pa prelaz u savremeno koje je nesavremeno: emisija bunt, garaža, kičma, muzika mladih koji nikad nisu postojali. art gruzijski film. ona plače i drka. drvo se suši vetar duva. njen otac u kupatilu kolje piliće. norvežani. metro, brzina, japanci ulaze u metro, japanci izlaze iz metroa. metropolis, otuđenja. topi se svet u ekološkoj katastrofi u inscenaciji branka milićevića. dete koje sad ima pedes godina gleda i ne veruje kako se plastelin topi. pa opet u prošlost, tri je sata noću, repriza trezora ali direktors kat. bojana andrić priča sa živojinom mišićem, u njegovoj kući. slatko na stolu pored vojvode. dlaka na filmskoj traci. trag od čaše. trag koji nestaje. o, c: otvaraju se osma vrata. raskovnik klija, pruža izdanke kruška nad kladencem. otvara se kovčežić pun blaga koje svetli. pobeda sunca i spokojnog života, sjaj mora, videli smo. odjavna špica, magnezijum, tišina, pucketanje između ničega. :ništa, gustiš, ništa. gustiš, ništa, gustiš: idemo dalje, vozi me, odvedi me u Kolorado, pusti na radiju koncert za violončelo, frutelu i kavijar. ekspreminetlano drečanje. pustinje Arizone. dalekovodi. dip slip. talasi, sve ređi talasi. upiši me u talase. vodi me kao talas. ja sam talas. alas. las. as. s.s s s.s.
Alatka poznata kao brusilica, ugaona brusilica, "Angle Grinder", ponegde (Kraljevo) i kao fiberka, se u Kragujevcu i najbližoj okolini zove bimbalo. To ime je navodno dobila po Bimbi Ciganinu koji ih je svojevremeno valjao kad je to bila vrhunska tehnologija. Naziv se uspešno koristi za lociranje zemljaka.
-Gradilište u Rusiji-
-ZVRRRRRRRkrrrrrr... Pu, majketiga steram, govno rusko, jebem ti i bimbalo i ko te napravi... -sa nivoa ispod- -Ooooo de si Zemo!!! KRAGUJEVAC!
Pa kad idete negde iz kuće svi, porodično, recimo na proslavu neku, pa izlazite iz kuće, e onaj koji zaključava, on upali i svetlo, u Dnevnoj recimo, da bi se, kad padne veče, stekla iluzija kod eventualnih lopova o prisustvu ukućana u toplom domu a isti ti ukućani u tom trenu verovatno pijani đipaju u kolu ili jedu pečenje ili šta se već na proslavama radi: čačka se nešto po telefonu pa se gleda kao po svečanoj sali šara se pogledom: ja sad nešto ozbiljno gledam na telefonu ugovaram svašta, odgovaram na milion poruka, opa vidi ova al ima dobro dupe, konobar.
Svetlo pali i kuću zaključava tzv Ključar, najpouzdaniji ukućanin, obično je završio tehničke nauke.
