Prokletstvo onih koji vole dugo da se brčkaju i polivaju vrelom vodom, i u svom blaženstvu zaborave da bace pogled na termostat bojlera i kazaljku koja pada. Po Marfijevom zakonu, pet sekundi tokom kojih će voda iz kategorije "zadovoljavajuće topla" preći u kategoriju "veoma hladna" imaju najveću verovatnoću da se dogode onda kada je kupač nasapunjan od glave do pete. I onda kada se to desi, mnogi će iz straha odlagati neizbežno spiranje iako su svesni da voda svakim trenom postaje sve hladnija.
"Au, ala je ladna... dobro, što pre sperem ovu sapunicu, to bolje... brojim do tri, jedan, dva... tri! Dobro, aj ovaj put stvarno, pre nego što se zaledi voda... brojim do pet, jedan, dva, tri, četiri, pet! U pičku materinu, opet... ajde Jovane, nemoj da si tolika pička, ajde sad na deset. Jen, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam... osam, devet... ajde bre, tri, četiri, idemo, DESET! AAAAAAAAAA JAO ŠTO JE LADNO uf uf uf uf..."
Govor koji održavate raskidajući s nekim ko nije zaslužio da ga povredite. Uglavnom preterujući sa komplimentima zvučite kao preporuka za sve naredne veze osobe koju pokušavate da šutnete.
- Slušaj moram nešto da ti kažem. - Znači ipak želiš da upoznaš moje roditelje? Pa to je divno! Majka će da se oduševi! - Ne, nije to... Slušaj, ti si stvarno divan... - Zaštooo? Ovo je već postalo ozbiljno i ne znam zašto se premišljaš. - Ti si stvarno divan dečko i ja te mnogo volim... - I ja tebe volim, ma obožavam! Skinuo bih ti zvezde s neba! - I imaš divan smisao za humor, lep si, dobro se oblačiš, dobar si student, lepo mirišeš ali ja stvarno ne mogu da budem s tobom jer nije pravi trenutak! - Šta? Zajebavaš me? - Ne gledaj, ali ti si stvarno fenomenalan! I jaka si osoba, pronaći ćeš neku koja te zaslužuje pošto ja stvarno nisam bila vredna cimanja... - DROLJETINO! Našla si novog jebača, a? Tako mi i treba kad sam dobar... - Jesi, divan si, ne postoje reči kojima bih mogla da opišem koliko si superioran u odnosu na sve muškarce koje sam ikad upoznala... - E ne jedi govna više, zvučiš kao preporuka za posao!
To je situacija kada sređuješ orman i kada naiđeš na stare pantalone. Udahneš duboko i zavlačiš ruku u džep od pantalona i nadaš se da ćeš naći neke pare.
Jedan od finijih načina da pozovete komšinku na kafu u cilju poboljšavanja međuljudskih odnosa.
-Dobar dan komšija, ja došla da vratim "The best of Fernando Colunga". Šta radiš ti? -Ništa, kuvam kafu. Hoćeš i tebi da stavim? -Ju komšija, pa stavi mi ako moraš. -Nije da moram, al' kad već stavljam da te ne izostavim.
Kada potpuno ukočen, od višečasovnog sedenja u fotelji, ustaneš po pivo i sedneš u neku drugu fotelju, koja nije anatomski oblikovana od strane tvoje bulje.
-Moram da se reinstaliram bato, počela kičma da me boli ovde.
Radnja: Češanje glave uz okretanje iste, da bi se tobože, bolje dohvatilo mesto koje treba počešati.
Razlog: Diskretno osmatranje nekoga ili nečega.
Smer okretanja glave i odabir ruke kojom se vrši radnja direktno zavisi od toga sa koje strane se nalazi telo koje se posmatra.
U busu Miša - Brate Zoki šta se toliko drapaš po glavi? Zoki - Ma ne drapam se nego pokušavam da skontam šta ova baba ima u cegeru, miriše ko da je sarma jebote.
U restoranu Žena - Rade, šta se češeš, da nisi opet pokupio vaške od dece? Muž - Kuš bre Stanojla, pokušavam da skinem tehniku od onog debelog kako se jedu ove školjke. Jebli te morski plodovi, trebo sam Karađorđevu duzmem, da ne mislim!
Moja fioka je fioka koju ima svaki klinac. "Mama, jel ovo sada moja fioka?". Da, dobio je fioku... Tako je lepa i prazna. Stavio je unutra svoj autić. Da, to će biti garaža. Sada je stavio i čoveče ne ljuti se. Vreme prolazi... Negde među lajsnicama ze zavuklo pedeset para... onih malih žutih i debelih. Poslednje važeće pare u Srbiji. Sada nema manje od 1 dinar. Tu je i nekoliko bombona iz praistorije, mačkin zub koji je našao u dvorištu, nekoliko kamenja sa mora. Jedna praćka. Kauboj i indijanac, tenkići i topovi. Par rezača, gumica.... Kasnije se uselila prva potrošena olovka. Patentica koja se slomila. Hemijska koja se istrošila. Sveska za matematiku. Udžbenici sa rednim brojevima. Poslednji su imali broj osam. Evo ga, gel za kosu, jedan dezodorans, stari brijač. Kutija kondoma. Nekoliko diskova sa slikama koje više ne želi da gleda. Stari mobilni i punjač. Stara baterija od novog mobilnog. Indeks. Radnička knjižica, zdravstvena... Neka stoje tu, sada ne trebaju... Prsten... Tu stavlja burmu kada izlazi sa drugarima. Koverte od plata i računa... Čekove... Opet zdravstvena... Sada neka nova. Sa overom do kraja života... Bromazepan i Lasiks. Nalazi lekara, rendgen snimci. Ceo jedan život u toj mojoj fioci.
Promiče kiša... Nekoliko zbijenih crnih kišobrana gore... Nekoliko blatnjavih crnih cipela dole. Jedna lopata, mantija i gavran što se ljulja na grani. I lica koja ispraćaju. Plaču. Ali greše... Fioku su ostavili kući... A tamo je sve!
