Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Carl Johnson CJ
Videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu.
U zemlji koja puca po svim šavovima, polupismene švalje i feminizirani krojači uzeli da kopiraju šnitove iz zagubljenih Burdi i da ih glamurozno predstavljaju kao svoje nove kolekcije. Ova kič-manifestacija okuplja domaći džet-set u svom punom sjaju, autentične primerke estradnog taloga lišenog svakog ukusa.
Tu su obavezno Lukas, Biljka Srbljanović i stranački joj lider Čeda, čuli da ima belog u izobilju, jer čak ni priglupe manekenkice ne bi obukle one dronjke strejt. Isidora Bjelica ovde nosi šešir širokog oboda čisto da prestane da potkačinje posetioce nosem, nije higijenski.
Evo i Vesne Irvas, konačno neko iz struke, do onomad držala tezgu sa donjim vešom iz Turske.
JK nabacuje slatke trandže Darku Kostiću, dok Saša Vidić predstavlja novi dekoltirani čaršav pastelne boje za maiku Cecu. Jer oni imaju specijalan odnos, nije to k'o u svetu ''sira za pare''. Kreator mora da prodre u duševne lagume naše dive, kako bi znao kojim džakom sutra da je zaogrne.
Dakle, svaka šuša ima svog omiljenog kreatora, a baš i ako nema ko da joj proštepa rašiven porub na miniću iz Pazara, naše ti dive posade pozamašno dupe za tetkinu bagat mašinu i očas posla naprave sopstvenu modnu liniju pompeznog naziva, recimo: ''Bogata sam kučka, mada nerotkinja, trpaj''. Izlaže tu i šnajder šio-mi-ga-Đura-frizura u pauzi skidanja kajmaka sa fudbalskih transfera, pa Biljana Tipsa, jer kad je Janko bio stipsa, te ono malo kinte što zaradi na tenisu kad mu se igra, protraći na ženine prohteve. Al' važno da on tu pusta muziku, jebote, di-džej Janko, ludilo, ajmo svi ruke gore, eeee, oooo! Ipak, ne, brate, mbla...
I dok je Donatela Versaće skupo plaćala da je unakaze plastični hirurzi, njena jeftina kopija ovdašnja, VR, je to postigla prirodnim putem, pa tako sada izgleda kao odraz Sonje Biserko u iskrivljenom ogledalu. Tu je naravno i njena mila ćera iz nekog od prvih brakova, Elena Karaman-Rakočević-Mijatović-Drašković-Karić me baš zabole i za nju. Kratko joj ga skroji, nane.
Hepening je medijski pokriven lucidnom gejštinom kežual Boškića, pa vokalnom bliznakinjom Lee Kiš, Biljanom Obradović i vanvremenskom Ruškom Jakić koja povlači paralele sa kolekcijom leto-jesen 1938, kad je ona model bila... I tako to traje danima, čini ti se mesecima, ne prestaje...
Koja bre moda, bilmezi, ljudi brljaju po kontejnerima za koru bajatog 'leba, oblače se po buvljaku, Crvenom krstu, sekend-hend radnjama, nasleđuju od pokojnika, kradu sa žice...
- Deko, dekice, jesu stigle premije od mleka?
- Jesu, pile dedino, samo deka da ode da poore gore u Gaju, pa didem da podignem. Treba ti za knjige, jelde, oko dekino pametno?
- Nije, deko, nego videla sam na teveu jednu tuniku na nedelji mode, a mama kaže da bi mi stajala kao salivena...
- Uhhh, crni sine Miloje, milu li ti liku, jesam lepo govorio da ne ženiš profuknjaču iz grada, a ti jok mori! Sve pare dadosmo na ženske džoke, a traktor guramo svako jutro dupali jer nemamo za akomulator. Pa aj što je ona belosvetska, nego što ni i ovo dete napravi na kurviče od mali' nogu, već počela da mi se skuplja kučnica oko avlije. Obaška što se ova tvoja kinđuri kad ide kod Radivoja kovača na potkivanje u Donju Malu, celo selo bruji, ne smem ispred prodavnice ni da prigvirim.
Definicija pisana za Mizantrofi II pri čistoj svesti i zdravoj pameti
Čovek jeste svaštojed, ali pojedini i u tome prednjače nad drugima.
Ima ih više vrsta.
Pomijar flegmatik. Njega boli uvo šta će strpati u usta, samo nek ne umre. U stanju je da živi na paušalnim obrocima od skorele paštete, majoneza i buđavog pekmeza mesecima, odnosno, dok se nekim spletom okolnosti ne pojavi bilo šta drugo u kući. I kad može da bira, ne ume. Nije mu nikakav problem da stavi sarmu i pire krompir u tanjir sa supom.
Opsesivno - kompulzivni pomijar. Ima jednu, dve ključne namirnice koje forsira uz sve živo, stavlja majonez u čorbu, kečap na banana split, cepa lubenicu sa hlebom, eurokrem sa ljutom paprikom i sl. Sve što nije predmet njegove fiksacije treba da ima samo zapreminu, ništa više.
Pomijar ala - jede sve što mu padne šaka i sve trpa u usta odjednom. Zalogaje ribljeg paprikaša natapa sokom od jagode. Opušteno će naseckati parizer i čajnu u pesto đenoveze, pride može i pokoja belolučena paprika, i ako ima od Uskrsa neko kuvano jaje. Kad ne jede, sisa kocku za supu ili cepa crni luk solo. On je od onih što umaču hleb u vodu od salate.
Pomijar gurman. Obožava sve. Ne zna šta bi radije pojeo pa uvek orgija kao na slavi. Sapira želudac špricerom ili koka-kolom ne bi li ga resetovao za nove pohode - jagnjetina sa burekom umesto hleba posle lignji u sečuan sosu, onda jedna sočna komplet lepinja, pa bi valjalo naseckati malo kulena i šunke a onda može jedna kaprićoza. Sve je lepo na svoj način.
Pomijar domaćin. Hrana ga veseli. Ponajviše svinjski nusproizvodi. Krvavice, kavurmice, džigernjače, švargle, škembići, loj, papci, uši, muda, crevca, sve što zaudara na mokraću, govna ili leš mu rasplamsava apetit i donosi radost. Za razliku od većine ljudi, njega demistifikacija ovih namirnica dodatno motiviše.
Piroćanski ad hoc pomijar. Prežderava se o tuđem trošku, za švedskim stolom, na svadbama i sahranama, jede izbezumljeno, kao da mu je poslednji put, ne pita šta je. Pokušava da stvori rezerve, što u vidu zaliha masti, što tako što će napuniti džepove predjelom, šniclama i pečenjem, za poneti. Boli ga duša ako nešto ostane i zavodi ga ideja da se ispovraća pa da krka opet.
Nonšalantan odjeb na besmislene i nezanimljive žalopojke koje, niti te se tiču, niti na njih možeš uticati. Ili su, opet, sasvim na mestu, ali ti prosto imaš pametnijeg posla. Ko će se cima?
-Dobar dan. Imam problem. Naime, u mojoj ličnoj karti je izmenjeno slovo. Ja sam Mihailo, a ne Mihajlo. Sad mi to pravi raznolike probleme, a mislim takođe, da ni sam dokument nije validan. Pa sam došao da pitam šta treba da preduzmem da se to ispravi.
-Da vi'm! Šta je to? Aham... Jedno slovo? Ma aj'te molim vas, što pravite problem? Kakve veze ima šta piše?! Nego, hoćete se pomeriti, je l' vidite koliki je red iza vas?!
-Ali kako ću ja sad...?
-Ma šta mene briga. Evo, možete doći sutra kod koleginice! Pa vidite da je pet do dva, nemam ja vremena da se igram slovarice. Kraj mi radnog vremena, žurim kući, počeće mi serija.
-Ali ja sutra ne mogu jer...
-E pa šta ja imam s tim! Ja sam lepo vama izašla u susret, a vama ako ne odgovara... Molim lepo! Izvol'te pred Skupštinu! Doviđenja! AJMO SLEDEĆI!!!
