Situacija do koje često dolazi kada u društvu za bleju nema dovoljno pripadnica suprotnog pola. Iako samo ime sugeriše da je cilj učesnika u ovakvoj raspravi potraga za znanjem, to skoro po pravilu nije slučaj, jer je za to neophodno da učesnici precizno podese svoje misli na optimalnu talasnu dužinu. Ukoliko se prepiju ili prepuše, biće sposobni samo za baljezganje, a ako ne unesu dovoljno opijata cela stvar se pretvara u nametanje sopstvenog mišljenja i razmetanje stvarima koje su pročitali.
Ova druga situacija je mnogo češća, a njen ekstremni oblik poznaje se po tome što svi pričaju uglas i to svako svoju priču, a oni retki koji ćute to ne čine zato što slušaju već zato što u mislima doteruju govor koji će izneti za par minuta.
-Po Tojnbiju, svaki put kada se to desi, dolazi do stvaranja spoljašnjeg i unutrašnjeg proletarijata... -...sasvim je jasno da Tito uopšte nije bio Južni Sloven, to se vidi po načinu na koji je umekšavao suglasnike... -...i po pravilu, u svakoj od tih religija, bezgrešna devica donosi na svet spasitelja čovečanstva... -...pravi Josip Broz poginuo je na Istočnom frontu... -...Srbi su bre bili u Indiji, pa pogledaj samo nazive mesta, ime Kalkuta potiče od srpskog prezimena Kaljakuća! -Tito je bre znao da svira klavir! Otkud bi jedan mašinbravar mogao to da zna? -...i zbog toga u Beninu ima čak pedeset miliona stabala uljevite palme! -...niko ga nije prepoznao kad se vratio da poseti svoj navodni rodni kraj... -Pričajte vi šta oćete, ali Venecuelanke su najbolje ribe... -E, odo' ja do klonje dok ne dođe opet na mene red da govorim...
Pojava da ovih dana na Kosovu neki Ljuljzim, Škeljzen i Afrim samo postojanje zadužbina, recimo kralja Milana, hoće da predstave kao svoje počevši proces koji se zove : ako nešto ponoviš dovoljan broj puta onda postaje istina . Postojanje manastira i ostalog jednostavno nije moguće sakriti a ni srušiti bogami, jer ni CIA ni Vatikan nisu idiotske organizacije pa tako nešto ni one ne mogu da pokušaju da proture, mnogo je kume... E sad, Miljajim i Krasnići i ostali mladići rešili da to što postoji samo prekrste u smislu -jebem li ga, daj da probamo, za 300 godina će da kažu da nam je to prvima palo na pamet.
Nekako je primer sasvim slučajno isto iz Nazirovog i Enverovog komšiluka. 2002 u vreme krize na jugu Srbije, moj drugar radnik Stranog Crvenog Krsta kulira sa kolegom ispred džipa u Preševu. Grupa albanske omladine ih sa divljenjem posmatra misleći da su stranci i pokušava da na nemačkom i 'švajcarskom' uspostavi kontak. Kako je drugar znao samo engleski on ih pita na srpskom jel znate šta je ovo pokazujući na znak crvenog krsta na džipu, na šta se ovi prvo smrznu a posle odgovore: Crveni pljus!
Jezik koji donosi profit medicinarima. U praksi se pokazalo kako je interesovanje prosečnog stanovnika zemlje za latinski jezik jednako proporcionalno inventivnosti udžbenika iz lingvistike koji je napisao Ranko Bugarski. Stoga medicinari obilato koriste ovo kako bi zavarali narod. Jednostavno, pošto prosečnog OFR šljakera i njemu sličnog narodskog čoveka ne zanima mnogo stručna terminologija, tu vreba opasnost. Poznato je da se ljudi plaše nepoznatog. Dovoljno je najobičniji termin (može a i ne mora biti vezan za medicinu) prevesti na latinski. Kod prosečnog slušaoca, to izaziva miks efekta zbunjenosti, isprepadanosti te osećaja da upravo prisustvuje nekom grandioznom činu. Tad su ljudi na sve spremni, ne bili to što pre otklonili iz života. Medicinari, blago vama sa ovakvim narodom.
''-I, doktore, 'oće li na nešto gadno ovo da iziđe? Već me peti dan boli glava, osećam se kao da me je krava prevrtala!'' ''-Pa, po mojim nalazima, vaš cortex cerebriupravo natiče, što se direktno da odraziti na funkcije in medullae*'' -''Ima li nekog leka za taj Korto Kerber što ometa onog imedlu?'' -''Ima, ali ga trenutno nema u našoj ispostavi, morate ga nabaviti preko ovog računa, košta 3500 evra''
Kada se svi spremaju da ustanu da bi izašli na narednoj autobuskoj stanici ali se niko ne usuđuje da prvi krene jer bus piči preko džombi a neiskusni šofer-početnik još uvek naglo koči. U ovakvom trenutku niko ne zna kada će vozač stati i otvoriti vrata tako da su svi zapeti kao puške pa kada se vrata otvore nastaje haos jer bi stvarno bila katastrofa kada pojedini ne bi prvi istrčali iz busa. Ruku na srce, i ne krivim ih jer srpski autobusi zbog zavidne higijene i obazrivosti naših ljudi prema ostalim putnicima često umeju da budu gasne komore na točkovima. Ko je gledao 'Dobar, loš, zao' zna onu čuvenu scenu u kojoj se 3 revolveraša spremaju da zapucaju ali se dugo ustručavaju jer nijedan od njih ne zna ko će koga da nanišani.
- Ajmo ljudi, spremite se stajem sad ovde u Palanovcu.
Svi se gledaju u oči između sebe, znojavih lica i spuštenih obrva. Student-šmeker na zadnjem sedištu pali cigaru, baba steže kotarice, riba se šminka jer ko zna,možda joj je ovo poslednji put....Neki alkos leži po podu i povraća, ne primećuje da ga gaze po rukama... Kreće zajebana muzika... Napetost vojnika na 'Dan-D' nije ništa naspram ovog... Čuje se samo penzioner koji hrče i 'Mi se volimo' od Šemse koje ide na radiju... Vrata se otvaraju.
(Pfffffffffffffffffffffffffff)
- Juriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiš! - Pustite mene, samohrana sam majka dva deteta! - Jebem im poreklo, sve mi pare pokupiše! Ijao Dragane kukavče crni! - Aaaaaaaaaaaaargh, nogaaaa! Ne osećam nogu! Jebem tiiiii! - Ma perverznjačino matora, kako te nije sramota za dupe da me hvataš? - Mama!Gde mi je mama???Kmeeeeeeeeeeee!!! - Pa našta ovo liči? I posle hoćemo u Evropu? - SPARTAAAAAAAAAAA! - Je li sine, a gde će svi iz autobusa? - Bljuuuuuuuuv! - Jaoj grdna, sarmu mi sve izgnječiše!
Nežni kao bebina guza. Širok dijapazon njihovih vlasnika obuhvata likove od instaliranata windowsa za papane do Bila Gejtsa. Izrazito slabo se snalaze u svim spoljnim prostorima. U selu će ga napasti gusan dok beži od krave misleći da je vo. U gradu će ga opljačkati čim padne mrak, jer izgleda kao laka meta. U šumi će se posle sat vremena poseći na jagode i ima gadno da iskrvari. Eventualno drugi dan dobija strašan osip i verovatno umire. Predrasuda je, međutim, da kompjuteraški dlan ne zna sa alatom. Odličan je sa zvezdastim šrafcigerom.
Odgovor na pitanje "koju muziku slušaš?". Daje do znanja da je uzaludno dalje raspravljati o muzici. Vrlo često ispraćen komentarom "ne mogu baš onaj težak metal, kao, na primer, Ganse ili Metaliku".
- Šta slušaš? - Pa šta znam, slušam sve... - Znači narodnu? - Ma ne SAMO narodnu, volim ja sve, Bjelo Dugme, Jabuku, Merlina...Dobro, baš ne mogu one narkomane...
- reče đak prvak učeći da piše slovo A. - reče dečak osmog razreda gledajući porno film. - reče srednjoškolac, otvorivši prazan novčanik. - reče student, odlazeći na disciplinsku komisiju zbog korišćenja bubice. - reče momak nakon što "stade na ludi kamen". - reče fensi mama kad ugleda celulit kao posledicu trudnoće. - rekoše moji roditelji kad se pijana kao zvečka vratih ujutru sa žurke. - reče moja baba, koja nema zube, pokušavši da pojede jabuku...
Uživajmo u svakom periodu života, jer nas čeka onaj trenutak, kad ni u običnoj jabuci nećemo moći da uživamo.
