Narodni naziv za svaku osobu koja veruje da je Srbija zaostala zemlja u kojoj cvetaju korupcija, zatucanost, nekultura i jednoumlje, te da je takvo stanje u stvari nenormalno stanje i da ga treba ako ne iskoreniti, onda makar malo promeniti. Ponekad, naziva se i čedistom. To što najčešće nema nikakve veze sa istoimenim ljudima iz domaće političke stranke LDP, ne znači da nije eldepeovac, odnosno čedista.
- Video sam sinoć u busu dve lezbejke. - Kako znaš da su lezbejke? - Ljubile se i držale se za ruke. Inače izgledaju normalno. Ljudi su negodovali sve vreme. - Što ti ljudi ne nađu život? - Ma, brate, ni meni nije bilo svejedno. Zamisli tako sve devojke da rade, pa izumrli bismo! A ako već moraju, neka to rade u četiri zida, ne moraju svi da ih gledaju. - I ti da nađeš život podhitno. - Puši ga, ti misliš da si nešto kul što podržavaš pedere, jebo te LDP! ======================================================= - Brate, idemo četrnaestog autobusom u obilazak Kosmeta. - Vau, kako kul. - Hoćeš s nama? - Ma, jok. Ali znaš šta bi bilo do jaja? - Šta? - Kad biste svi vi što se ložite na Kosovo otišli autobusima dole da se družite s jebenim Šiptarima i kad bi zatvorili granicu da ne možete da se vratite u Srbiju, pa da vam više ne gledam njuške. - Ne jedi govna, eldepeovac. - Ozbiljno ti kažem. Bili biste na vekovnom ognjištu, pevali bi vam Ivana Žigon... Đorđe David...
Srpska verzija dobre stare engleske izreke: "nije moja šoljica čaja". (eng. - not my cup of tea)
Izraz koristiš kada želiš pristojno, a opet po srpski, da kažeš kako ti nešto: ne odgovara, nije po volji, ili kako nešto jednostavno radije ne bi radio.
Marun: Pajo, šta misliš o onoj maloj Višnji? Slatka je, zar ne?
Pajaga: Jeste slatka, ali ipak nije moja voćka rakije.
Pojava da se u crtanim filmovima i bajkama sreću medicinski i psihološki pojmovi i pokušaji njihovog zbrinjavanja.
KPR (kardio - pulmonalna reanimacija - veštačko disanje) Snežana i sedam patuljaka; Postavlja se pitanje da li je jabuka bila otrovana, ili je došlo do zastoja bolusa (zalogaja) u disajnim putevima. Princ prilazi Snežani, ruke postavlja na grudnu kost, i stavlja svoje usne na njene. Za udžbenik.
Verbigeracija (besmisleno ponavljanje istih reči ili rečenica). Duško dugouško, Bajka o Ivici i Marici. Duško: Šefe, ovo je bajka o Ivici i Marici... Princ: Ivica... Ivica... Ivica...
Avitaminoza, hipovitaminoza, poremećaj jona i minerala plazme. Voda života. Bolestan car, kome je jedini lek "voda života", najverovatnije prirodni izvor vitamina ili esencijalnih jona i minerala. Izlečenje nakon konzumacije.
Depersonalizacija (sebe doživljava kao nešto tude, nestvarno), Derealizacija (doživljava izmenjenu stvarnost) Carevo novo odelo.
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda? -Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam! -Heh. Imate li neki hobi možda? -Da. Pišem pripovetke i crtice. -Uuu. Baš lepo. -I pravim lampe od papira! -Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni? -Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako. -Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M? -U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe? -Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate! -Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t -Sledeći! -Čьto?
