Nisi poslednji, a sigurno joj nisi prvi. Ona to zna, ali ne bi bila žensko da svojoj kratkometražnoj jebačini ne pokuša da da epsku širinu i filmsku dubinu ljubića B produkcije. Možda vaša veza neće biti duga i značajna, ali ona zna da se pička ne sme davati uzalud i da se davanje iste mora opravdati pred metaforičkim selom koje zaviruje u njeno dvorište. Samo kurve se daju za budzašto, ona daje jer je romantična i spontana. A spontana kakva je, upinjaće se iz guzice da potre beznačajnost vaše veze isticanjem tvoje posebnosti, sudbine koja vam je isprepletala puteve, marsa koji se sinhronizovao u konjugaciji sa venerom. Možda nisi jedini koji ju je jebao u dupe, ali jedini si koji joj je kupio kineskog mecu na vašaru u Šapcu. Možda joj je Mare svršio po nosu, ali ti si joj napravio cedevitu kad je bila bolesna. I popravio si joj veš mašinu, onu na kojoj joj je Mirko raširio pičku za dva broja.
Popularni naziv za kartu za više vožnji u GSB-u pre 20-ak godina. Kriminalne narandžaste boje koja se poništavala automatski u ogromnim isto tako odvratnim automatima koji su bili toliko efikasni da si slobodno mogao da računaš da ćeš u jutarnjem terminu probuditi pola autobusa, a u isto vreme dobiti izbušenu pantljičaru.
Upada maloletnica u bus. Na ušima je vokmen iz koga se čuje "Jugoslovenka" Peđe D Boja, oči su zaklonjene kretenskim cvikerima, sa frizurom gde je vidno istaknut šatirani pramen u neku šašavu boju sa obaveznim VALLERRA gelom za kosu. Po ustima prevrće i mljacka SOFTI žvaku i obraća se penzosu koji se zalepio za automat i čita sa istog razne žvrljotine(koji se sa POLITIKOM pod miškom kreće ka Kalemegdanu): "MATORI, ŠLOGIRAJ MI PANTLJIČARU!" Posle dve sekunde dobija odgovor: "Marš stoko drogirana, jebo te onaj ko te pustio da takva izađeš na ulicu đubre narkomansko!!!" U nastavku se obraća svom pajtosu iz 8. Ličke: "Jebem im mater kapitalističku, vidiš kako nam truju omladinu! Jesmo li se mi zato borili? More, trebali smo tu petokolonašku gamad svu da pobijemo '46..." Pajtos: "E, da smo onda znali šta ćemo dočekati..."
Besumično i neprestano pozivanje na istu. U modernog vremenu i moru tranziocionih gubitnika, inteligencija, i to ona tzv. prirodna, predstavlja najveći životni uspeh koji ih heterogenizuje od okoline.
Zdravo, Petre!
- E, 'de si, Glavonja, šta ima?
Evo, brate, došao kući, nisam bio od prošle Nove godine. I nemoj to Glavonja, ozbiljni smo ljudi sad.
- E, brate, to je karakteristika glupih ljudi - stalno se nešto ljute! Inače, šta radiš?
Evo, sad sam u Parizu, spremam master tezu, pošto sad odlučio opet da je branim za višu ocenu. Na master studijama sam.
- Masterbiraš? To ono kao drkanje, samo što si u tome pravi master, je li, ha-ha?
Slengovski izraz za mešavinu džibera i seljaka uz primese pavijanstva i totalnog mulca. Tipičan điđan, odlikuje ga oblačenje bez ukusa, kretensko ponašanje, nadkani pogled i naravno tribal tetovaža na vidljivom mestu. Ako ne tribal, onda kineska slova koja ni ne postoje u Kini. Kajla zlatna i ruka kroz prozor dok se voze kola.
- Hahahahaha, šta si to nazuo na noge? - Šta fali, dao sam deset Vajferta za njih. - Koje ljomberske tike, ne verujem!
-----------------------------------------------
- Kako bilo sinoć na žurci? - U početku ekstra, ali onda došli Mare i ekipa i sve otišlo do kurca. - Kad vidim njegovu ljombersku facu, bacam peglu i dobijem čir na mozgu.
Starinski naziv za pokolj svinja. Ponekad se koristi, doduše ređe, kao metaforički izraz za klanje ljudi.
---Kosovo Polje, 15/28. jun 1389. godine--- (rano jutro, srpski tabor) Lazar Hrebeljanović: Dobro, majku mu jebem, opet ja prvi dolazim u boj, još nema nikoga, a već sedam sati po srednjoevropskom vremenu. Vidiš ti, moj Boleslave, s kim ja ratujem, ej! Štitonoša Boleslav: Ma dobro, doće ljudi, k'o da je bitno, nismo ni mi morali baš ovako rano doći. Lazar: Ma gde nismo, eno Osmanlije već rade razgibavanje, jebaće nam majku. Boleslav: Ma mogu oni da rade razgibavanja do preksutra, kad im nalete ovi naši, neće znati di im je glava, di im dupekanja. Lazar: Ma more stoka jedna, najeli se svinjetine i ovčetine pa sad spavaju k'o zaklani, zakl'o ih neki Oguz dabogda! (dolaze bosanski odredi s vojvodom Vlatkom Vukovićem na čelu) Lazar: Oooo 'de si, Vlatko, dabogda te burekom sasrom na Urgentnom 'ranili! Vlatko: O đe s', Lazare, dabogda te sirnicom po stražnjici mazali! Lazar: Koliko je tih tvojih Bosančuga tu? Vlatko: Neđe oko dvije-tri 'iljade, taman da im jebemo mater ciganjsku! Lazar: Au tebra, što si tako politički nekorektan i needukovan, kao prvo sad se moderno kaže Rom, kao drugo oni nisu romskog porekla, oni su nastali mešanjem turske grupe i indoevropske grupe naroda, kao treće sad će da nas tuže tribunalu u Nantu zbog tebe! Vlatko: A čoveka, k'o da je meni bitno, ja sam samo doš'o ovde da se nekom najebem mile matere, ionako mi žena kenja ko navijena ceo dan po dvorcu, još mi i punica blizu, svaki treći dan eto beštije u goste. Nego daj da vidimo u kojoj formaciji danas igraju ovi mamlazi. Lazar: Pa evo čekam ih, nisu još došli, spavaju k'o topovi, topovi ih gađali! (dolazi Vuk Branković sa svojim odredima) Lazar: Oooj mrki Vuče, što si mi se umusio danas? Vuk: Ma teraj me u kurac, uvalili mi neku rakiju juče, više šećera no bresaka, ne mogu da gledam na oči jutros. Lazar: Mrki Vuče, podigni brkove, da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah, kolika ti toke izlomiše! Vuk: Ma koje puške, koje toke, šta sanjaš ti? Jaooo, opet si pomeš'o tekstove, 'bem te tupava, to je Gorski Vijenac! Lazar: Ma dobro, moramo ubacit malo stilistike ovde, ipak je ovo jedan svečarski trenutak... Vuk: Je l' njemu opet dav'o neko onu smešnu medovaču, što sam je rek'o da ne trošite više od dvaput godišnje, a? (dolazi Miloš Obilić sa još deset konjanika) Lazar: (Vuku) Jaooo, pajsad kako ću da ga isturiram, mali se prima k'o niko! (Milošu) Oj Miloše, sada vjero, potonja nevjero! Miloš: Ja, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, nit' ću ikada biti! Nevjera ti sedi uz koljeno, ispod skuta pije hladno vino! Lazar: Dobro, prođi tamo do svog logora, poslaću posle po tebe kad mi budeš trebao. (Miloš odlazi) Vuk: AAAAAAAAAAA Kako se mali prima, ljudi moji, da li je ovo moguće! Lazar: Turira se k'o one Paskačove kočije na motorni pogon lololo Vlatko: Al' najjači je što progovorio jekavicom lolo Vuk: Ajoj, brate, suze mi teku, e! (dolazi 100 ljudi obučeni od glave do pete u čelik) Lazar: Je li, Vlatko, ovo sardine izgleda prohodale, a? Opet ne vodite računa o radioktivnim supstancama oko Zenice? Vlatko: Nemam ideje koji su ovi.. Vuče, da nisu ovo neki tvoji netemani? Vuk: Ne koliko ja znam. Alo, sardine, identifikujte se dećsko! (jedan od ljudi prilazi i diže ruku uvis) Nepoznat čovek: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA! Vuk: Šta napriča ovaj? Vlatko: Mislim da ga nisu dobro podmazali, pa škripi kad pomeri ruku. Lazar: Al' pominjo neku Maltu, nešto... Da nije ovo neki fan klub maltezera možda? (drugi nepoznat čovek izlazi iz gomile i skida šlem) Drugi nepoznat čovek: Ćekajte, ćekajte, dećki, mi smo Ivanovci, viteški red što se bori za slavu Jezusa kralja, ne? Lazar: Ivane, leptenejebo, jes' to ti? Drugi nepoznat čovek: Ja, lićno, glavom i s fensi bradicom a la monterenj! Lazar: Prepozno sam te odma' po toj gej bradici, samo reko' da proverim. Nego, kakve su ti ovo sardine, to Šime napravio neki novi proizvod? Ivan Paližna: To su Ivanovci, mi tućemo muslimanske snage i brinemo se o našim bolesnicima. Lazar: Vi tučete muslimane?! Haahaa, pa vi bre svi zajedno niste teški koliko jedan nji'ov rmpalija bre! Ivan: Nije sve u velićini, ima nešto i u tehnici. Lazar: To s' čuo od svoje žene, a? Ivan: Grohotom se smijem, nego dećki, otišli smo mi da se spremamo da naprašimo ove muslimane, ne? Vlatko: Eeee blago nama kad nam sardine bojeve biju. Vuk: Ma pusti ih, ionako će da pobegnu čim se ovi proderu. Nego, gde su ovi tvoji južnjaci, Lazo? Lazar: Ma teraj ih u kurac, već saftaju kobas Muratu, eno ga Dragaš ugostio Osmanlije tamo kod njega. Vlatko: Pa lijepo ja kažem da od tijeh iz romanskijeh zemalja nikad neće bit' muškarca, si vidio i sam da im muški tamo dolje nose suknje? Lazar: Ma znam, ne staj mi na muku. (dolaze braća Musić) Lazar Musić: Čestiti kneže, donosimo raport iz osmanlijskih tabora... (Stefan Musić lupa vaspitnu Lazaru Musiću) Stefan: Alo, maćana, 'de s' pošo, ja ovde raportiram, primogenitura pičko devičanska! Lazar M: E da ti jebem seme tvoje krvavo, evo ti na, pa ti pričaj! Lazar: Alo, smirite se vas dvojica, vidite da imamo goste, a i nije vam ovo ona vaša zapizdina! Stefan: Evo kneže, pisana forma, tri primerka. Lazar: Zafaljujem, aj sad bešte u onaj šator u dva suprotna ćoška i razmišljajte o ovome što ste uradili sad. (Lazar M. i Stefan odlaze) Lazar: E sad, d' izvadim ovo piće i krkanluk iz šteka, da se spremimo, pa ćemo da sečemo ove peškiroglave. (u međuvremenu, osmanlijski tabor) Jakub: Aljooo, Bajazit, aljooo, jebo ti mater svoOoju! Murat: Šta se dereš ti hajvane usred jutra, još ni kahvu popio nisam, i koji si ti uopšte? Jakub: Ja sam tvoj sin Jakub. Murat: Aha. Konstantin Dragaš: Je l' sigurno ovo Vaš sin, mislim kako ne znate njega? Murat: Ma šta ja znam, vaker mange čaje, to nek im mame pamtu. Konstantin Dragaš: (sebi u bradu) Čudan neki narod... Jakub: Aljooo Bajazit, jebem te gljuva! (Bajazit izlazi iz šatora) Bajazit: Šta se dereš u sabah-zoru, jeboOo ti mater svoju? Jakub: Ma našo sam neki kabljovi ovde, izgljeda da nas neko špijunira, znaš. Bajazit: Pa nek špijunira, ionako nas ima ovde kolko oćeš. Jakub: Ma da ga jebem, reko da me nije snimo dok sam napinjo Hanumu. Bajazit: Pfff tebe da snima, hajvane, tebe mogu jedino da snimaju na oni Opstanak, kolko se dereš ko ćimpanza tamo, ceo Topkapi uzbunjuješ, pićko bangutava! Jakub: Ma da se jebeš ti maljo cigane, e! (Jakub odlazi) Bajazit: Oj Ćamil! (Ćamil dolazi) Ćamil: Da, ekber-Bajazit? Bajazit: (pokazuje prstom na Jakuba) Ako mi danas preživimo ovo koljanje, ovog da mi ubijete istog momenta! Ćamil: Alijorum, ekber! ---15/28. jun 1389, 10:00 po centralnoevropskom vremenu--- (srpski tabor) Lazar: Je li, Boleslave, jesu li spremni ovi naši za disnotor? Boleslav: 'De nisu, eno Vlatko dobacuje Omer-paši kako mu ženska ima vadžajnu k'o Heksamileon. Lazar: Ja čoveka, ne može da sačeka ni dva sata. Nego ajmo mi tamo na čelo vojske. (osmanlijski tabor) Bajazit: Alo pićke, di mi ga je hat? Jakub: A bre ćave mange, otkud ja znam? Bajazit: Abe, silazi s tog hata dok te nisam stuko sad! Jakub: Nemoj ti budala da budeš! Bajazit: (strzne Jakuba s konja) Ma silazi, jebo ti mater svOoju! Ujs, ujs, napred, napred! ---15/28. jun 1389, 10:45 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: JESMO SPREMNI BRAĆO? Srpska vojska: JESMO! Lazar: NE ČUJEM VAAAAAAAAAAAAS! Srpska vojska: JESMO PIZDA TI MATERINA GLUVA! Lazar: ŠTA ĆE DANAS DA BUDE? Srpska vojska: (kreću da lupaju mačevima i ostalim oružjem po štitovima): DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR... Murat: Je li, Konstantine, šta viču ovi tvoji đaurini? Konstantin: Disnotor, to Vam je svinjokolj. Murat: Eee hajvana, i pred bitku misle na ždranje krmača, dabogda ih trigliceridi sve pobili! ---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: I TRI, I DVA, I JEDAN, I IDEMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO Bajazit: Dršte gaće, Srbi; JALAAAAAAAAAAAH TURCI! Lazar: Držim ti ja dženazu OPAAAAAA
Jedan od najzanimljivijih običaja smišljen da bi se alkoholisalo. Kada se kupi krava/auto/stan/bicikl/motor/ovca/spejsšatl, kada se dobije ćerka/unuk/vozačka dozvola/diploma/budžet, kada se uradi bilo šta što za sobom povlači robno-novčanu ili robno-robnu razmenu, pa čak i kada se svinjče kolje, srpski seljak, domaćin ili uzorni građanin mora da za komšije, rođake, poznanike, prijatelje, lokalne političare i pripadnike javnog reda i mira pripremi najmanje 5 litara žestine i 50 litara vina da bi izmirio potrebe Alvaluka. Inače, Srbin poštuje alvaluk! Sve čini za Alvaluk!
Pera - Brate kupio sam telefon preko EmTeEs-a za dinar! Kiza - Alvaluk! Pera - Koji crni alvaluk? Šta radiš to? Kiza - Zovem Crnog, Džonija, Daksa, Aleksu i Mariju da dođu sad na alvaluk! Pera - E da ga jebem! ĆALE! Ćale - Šta je bre pička ti materina neradnička? Pera - Ajde, dolaze na alvaluk ortaci daj neki keš da kupimo nešto. Ćale - Opa! Alvaluk! Ženo, peci kafu, zovi kuma i rodbinu!!!
Neki autori tvrde da je skraćenica od Gradsko Saobraćajno Preduzeće, drugi opet od Govno Sisa Pička, a svi oni koji se svakodnevno voze GSPom znaju pravu istinu: Gore je Samo u Paklu.
Kupio sam Yuga. Ne trčim više za GSPom. Sada guram auto - bolja vežba.
