Lik koji neprekidno smara konobare. Cima ih za meni, za slanje pića curama prekoputa, vraća porudžbine i kvaziboemiše. Pritom je s njima jako prisan, ali ne previše..mora da se zna ko je glavni.
-Ej, doneo sam neku domaću, nadam se da nije problem. -Nije, gospodine... - Stavi da se hladi.Nego Alene (pročitao je ime na kartici), moraš ti ovo da probaš, ovo ja proizvodim, ovo je par ekselans! -Stvarno, ne bih, gazda je tu, imaću problema! -Ma znam ja gazdu, ajde nemoj da se femkaš. Ovako ćemo, gužva je, muzika je, ti se sagni kao da te pitam nešto a ti donesi cevčicu i iz mog čokanjčeta ćeš da probaš. -(Koja budala) Kasnije, kasnije ćemo...za glavno jelo? -Ovako ćemo Alene, isto ko prošlog puta,ali ipak nam donesi 6 menija, pošalji piće ovim lepoticama pored i donesi mi neku salvetu da zapišem pesme koje ću da naručim. -U redu! --------- -Aleneeeeeee!!!
Devojka koju nećeš jebati. Put do kubnih santima njene rumene sluzokože zajebaniji je čak i od osme misije sa Zergovima u Starkraft kecu (ako znaš o čemu je reč, nadu ovde ostavi). Mikroskopske su šanse čak i da dođeš do nivoa na kome bivaš baždaren od strane aristokratskog oca joj njenog. Ako li dospeš dotle, gospodin Mićalović, sa svojim medivl-vizantijskim imenom za čije izgovaranje tvoje paorske čeljusti nemaju odgovarajuću anatomiju, postaviće ti sledeći rafal uslova koje moraš ispuniti, kako bi utvrdio tvoju dostojnost svoje šćeri-mezimice:
Da ne piješ Da ne pušiš Da ne gledaš fudbal Da ne psuješ Da pričaš bar 3 izumrla jezika Da imaš mesečni prihod po članu porodice preko 150K Da imaš 0% izroda u porodici Da si AB+ Da si kršten Da si kršten u Ravanici Da ti je askurđel napisao "Načertanije" Da imaš barem jednu Mogšinu defku međ omiljenim
Ruralni južnjački sleng kojim se opisuje nešto što nezamislivo bazdi! Oštro, jako i uporno, tako da od toga ne možete pobeći jer zaštite nema! Smrad od kojeg, realno, neće nos da vam otpadne (osim ukoliko niste Majkl Džekson) ali će vam se dlačice u nosu sparuškati i otpasti u vidu finog praha dok će vam se oči uvući dublje u lobanju k'o muda na ladnoći radi bolje zaštite sebe samih. Svemu tome dodati i nekontrolisano sluzavljenje nosa i izbacivanje sadržaja želuca na svetlost dana dok u njemu ima šta da se izbaci. A zatim i sam želudac.
Da pojasnim... U ovom slučaju "fuga" nema veze sa muzikom niti pločicama u kupatilu. Na selima na jugu Srbije je ovo starinski naziv za centrifugu, napravu koja se koristi prilikom spremanja nekih alkoholnih pića. Naime, posle obrade voća, to što ostane se ubaci u tu centrifugu kako bi se, logično, ocedilo k'o veš u mašini, ali ovde ručnim okretanjem. E sad, kad se džibra (koja bazdi gadno) ocedi, to se lepo prilepi uz zidove bubnja, a onda ide zabavni deo; očistiti to i oprati napravu. Čest posao za pod kaznu baš zbog goreopisanog smrada u kojem se radi, plus što su svi izgledi da će se i čistač, koji mora dobrim delom da se uvuče unutra, usmrdeti bez izgleda na skoriju promenu vonja koji odatle pokupi uprkos žestokom višestrukom kupanju.
- Tebra, pomagaj, hitno! Je l' ti radi bojler? - Da, što? Da nećeš da se slikaš za profil, a moje kupatilo lepše?! - Ma, ne zajebavaj! Meni crk'o bojler, nemam tople vode! Majstor došao, ali se ćale zeznuo pa mu dao rakiju pre početka rada i on zaseo sa njim jer mu keva inače ne da da pije i sad obojica pijani, bojler rasturen, a treba mi! - Baš to toliko hitno? - Kako nije! Iznenada me zvala mala Maja da se vidimo, a ja prvo krečio, a zatim sređivao drva na ovoj vrućini! Preznojio sam se dvajes' puta, smrdim k'o fuga, kako takav da idem?! Jao, pomagaj... - Hm, dobro ali niz vetar da ideš, hehehe. - E, još mi sekira u rukama, nemam vremena, ne zajebavaj! - OK, ali ponesi svoj peškir i sapun ili čime se već trljkaš! Ako slučajno vidim da mi sapun dlakav k'o jazavac, ima da ga presečem na pola, i to po širini! - Što to?! - Zato što ću jednu polovinu da ti uguram u usta, a drugu u bulju, pa da ti teže prođe! - Dobro, dobro, nosim svoju opremu! - Ae!
Ova defka mora početi jednim kratkim disklejmerom: kome sve u poslednjih par decenija nije palo na pamet da proglašava nezavisnu državu, gotovo i meni dođe da od ona dva hektara što sam dobio u nasledstvo načinim oberkneževinu.
Konkretno, u ovom slučaju, reč je o veseloj grupici bradonja naoružanih do zuba, koji su proglasili kalifat (iako to sa linkovanim pojmom nema mnogo veze) i koristeći se opštom tarapanom u islamskom svetu, prigrabili solidnu komadešku teritorije Iraka i Sirije, a tvrde da im pripada sve što se obrezuje. Ove vesele momke, sa izuzetkom švercera, narko-dilera i druge manguparije od Sarajeva do Islamabada, ne priznaje niko na svetu, tako da su protiv sebe uspeli da okupe u istu koaliciju države koje se inače ni u ludilu ne bi udružile- osim možda u slučaju napada malih zelenih: Rusiju, Ameriku, Irak, Iran, Siriju, Izrael i Egipat. Dakle, kada i ako se kroz nekoliko meseci razreše žarišta oko Ukrajine, Palestine i Libije, ovoj ekipici, kojoj je inače i Al Kaida uskratila saradnju zbog previše ekstremnih stavova, ne piše se nimalo dobro.
Graničar: Crni sine, čije ti je ovo parče hartije koje se usuđuješ nazvati pasošem? Mehmed: Ja sam podanik svetog kalifata, Islamske drž... Graničar: Au bre! Znam te ja! Hajde, polazi za mnom. Milojice, ponesi dva električna pendreka i polazi i ti, vratio se Meho iz Tutina što ga juri Interpol zbog šverca 3 tone žutog...
Ime za osobu za koju niko ne zna gde je, mada uopšteno znaju koliko mu treba da dođe. Po uzoru na svemirsku sondu Vojadžer koja je već iks puta napustila Sunčev sistem, zato što se naučnici još nisu dogovorili gde je granica Sunčevog sistema.
- Gde je Đomla koji kurac! Smo se dogovorili! - A?! O'šo jutros kod babe na selo, u Kljajićevo. - Kurac Kljajićevo, u Stajićevo je otišao. - A? 'Sti lud!!!? Znaš koja razlika! - Šta? Isto je to, i jedno i drugo u Voši, i jedno i drugo u pičku materinu daleko. - Brate, pa ni Vojadžer mu nije ravan. Ko ona mačka je, nemaš pojma gde je dok ne otvoriš kutiju. Kad se vraća? - A'si glup, to sa mačkom, to je da l' je živa ili mrtva. - Pa je l' živ? - Svejedno je Vojadžer! Napustio je granice našeg sistema.
Jasna je prototip žene iz osamdesetih godina, žene koju možemo da vidimo na slikama naših očeva dok su išli u srednju školu. Furala je dugu kosu kao lavlju grivu sa urađenim minivalom koja je kod mladih vojnika iz JNA izazivala podizanje glave prema nebu sa pomislima u glavi: "Oj, ženke!" Nosila je haljinu taman dužine kako treba - da izaziva, a ništa ne pokrije. Za razliku od Slađe, koja više onako seoski tip žene, džigerašice, Jasna se vodila drugim idealima. Ponosna žena, iz ugledne porodice hadžija, vlasnika najstarije zlatare u gradu, radeći preko studentskih zadruga se sama odškolovala i osamostalila. Hrabra, dovoljno ponosna a ne ohola, i sa sopstvenim stavom ona je žena borac, žena sa petljom. Taj trud joj se isplatio, pa se zaposlila u mjesnoj školi gdje je radila kao učiteljica. Jasna nije bila povodljiva žena niti se bacala u naručje prvom koji naiđe. Ne, bila je teško osvojiva, teža od crne zemlje. Imala je mnoge ponude, kako od kamiondžija koji su vozili šoder, tako i od kolega studenata, ali ona ih je odbijala od sise k'o ovca janjad, zato što je još od djetinjstva bila zaljubljena u svog starog druga iz njene varoši koji je kasnije postao poštar. Danima bi se potajno viđali po parkovima i kulama bezimenog grada, jer joj je otac branio da bude sa nižim staležom. Pod naletom napudranih šminkerica koje ganjaju vlasnike nabudženih automobila, žene kao što je Jasna sve više zamiru, te nestaju kao trag na pijesku pokraj mora...
Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama. Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu... Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici. U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...
Asocijalna (nedruštvena) osoba. U osnovi za asoca, ljudi najčešće smatraju nekog morbidnog lika, koji ne izlazi iz svoje sobe i po ceo dan igra (onlajn šah npr.). To je neko koga bi u današnje vreme nazvali nolajferom i nije tema ove definicije.
Kako čovek zavisi od društva iz kojeg potiče, interakcija sa drugim ljudima, za asoca je nepoželjna, ali i neizbežna (posao, obrazovanje, obezbeđivanje sredstava za život). Asocijalne osobe često imaju problem sa samopouzdanjem (što ipak nije sveopšti slučaj), introventne su i kontakt sa ljudima, pogotovo upoznavanje novih za njih predstavlja frustraciju. U svetu ljudi se određena slaba tačka jedinke, kao i među životinjama u divljini lako prepoznaje, te asoci upadaju u sukobe sa ljudima, a nemaju veštinu komunikacije da taj problem reše i često pribegavaju korišćenju sile. Prepun klub ili diskoteka, za asoca predstavljaju gilljotinu na kojoj će ostati bez glave. Za asoca su karakterističi paranoični napadi, zbog kojih ima utisak da gomila ljudi (koji zapravo ne registruju njegovo postojanje), ima nešto protiv njega, šalje mu zao pogled ili mu se podsmeva.
Asocijallne osobe često imaju talente, za koje ostatak njihovog okruženja ne zna. Neretko su sklone muzici ili likovnoj umetnosti. Kako su asoci čitav život proveli kao deo zajednice, a zapravo su bili izvan nje, ljudski životi i međusobni odnosi su se pojavljivali i eskalirali pred njihovim očima. Od tog neposrednog, neaktivnog prisustva i obzervacije asoci su razvili neverovatnu sposobnost psihoanalize, svih mogućih vrsta ljudi. Sakupili su neverovatno znanje o samom društvu, ljudskom ponašanju i socijalizaciji, koje ne uspevaju da primene u praksi.
Jedan okoreli asoc, na smo pet minuta od kako je nemilice ušao u prostor gde boravi i druži se dvadesetak ljudi, moći će da klasifikuje odnose među pojedincima i same pojedince. Ko je bogat, sportista, drčni kompleksaš, dežurna mila, čedna i tiha devojka, laka ženska, lakrdijaš i sl. Ko se kome sviđa, ko koga mrzi, ko želi koga da iskoristi. Asocovo veoma malobrojno društvo(ukoliko ga uopšte i ima), sastoji se od par dugogodišnjih, standardnih prijatelja i drugih kolega asoca. Iz toga nesumnjivo zaključujemo da će asoc, u velikoj grupi ljudi prvo zapaziti brata po nedruštvenosti.
Asocijalnost je inače pojava, koja je karakteristična za adolescente. Ona se sa godinama potiskuje, zbog pojavljivanja osećaja usamljenosti i sve intenzivnije potrebe za seksom. Ipak, postoje ljudi koji osobine asoca, nose sa sobom u grob.
A: E Peđa, dođi ovamo da piješ sa nama. Što bre, čamiš, sam u ćošku? V: Pusti ga, vidiš da je teški asoc. Ko ga jebe, nek trune tamo.
Više o tehnikama asocijalnog ponašanja u narednim definicijama.
Glasovi koje Bosanci gutaju više nego sve vrste bureka zajedno.
-Am're, keca s' opet dob'jo na pism'nom. -Što, uč'telj'ce? -Vid'š ba kol'ko si samogloosniika prog't'o, niđe nis' apostrof stav'jo. -Nag'taš mi se svršot'ne kujo.
