Ideologija koju Srbi uporno krive za svoje današnje probleme iako taj politički sistem nikada nije bio 'uveden' u zemlji Srbiji. Sistem koji je kod nas funkcionisao je bio skrpljen od svih mogućih političkih ideologija na čelu sa istočnom despotijom, tj. na čelu države se nalazio faraon. Pravi komunisti su izgubili živote tokom II svetskog rata ili tokom posleratnih čistki.
- Kak da vam kažem, majku vam Božiju, rešio sam da prihvatim američke milione i kažem istorijsko NE. Za nas više nema zime jer nam Ameri čuvaju leđa.
- Ali druže Tito, zar se mi ne borimo protiv takvih kapitalističko-imperijalističkih sila kao što je Amerika? Pa zar mi nismo komunisti?
- Ti sebi daješ za pravo da rušiš tekovine NFR Jugoslavije i da preispituješ put samouprave našeg naroda bedni Hadžistaljinoviću? Pa ja ovakvu veleizdaju ne mogu da oprostim! Ali danas sam raspoložen pa te neću streljati nego ćeš dobiti nagradni odmor na Golom Otoku. Doživotni.
- Ali druže Tito kako ću sa ovom jednom nogom, znate da mi je granata otkinula na Kozari? Kuda me vodite??? Druže Tito!!! Gospodaru? Svemogući?
Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.
"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?
Kao prvo da kažem, žene, ovo nije Hladni rat! Nije Berlin 1967, a vi morate govorom tela da prenesete poruku o lokaciji sovjetskih raketa, zagorelom balvanu kojem taj trzaj vašeg ramena ama baš ništa ne znači.Najdvosmislenija stvar na svetu. Ne mora sve da bude toliko diskretno. Uzmite u obzir činjenicu mi NE UMEMO da čitamo između redova. Način na koji držite piće, sklanjate pogled, naginjete tela, naglašavate pojedine reči, naše sive ćelije ne nadražuje ni malo. Zaslepljeni smo picom. Koristite ili reči, ili gestikulaciju pariskih profesionalki. U suprotnom, od koitusa ništa.
-Ej nismo se videli,kolega, još od onog kongresa. Da budem iskrena bilo mi je krivo što mi niste prišli te večeri. Slala sam vam cele noći signale. -Koji signal , cele večeri si pričala sa onim asistentom. -Da, ali sam kružnim pokretima pomerala članak na nozi, i na 128-om stepenu okreta bili ste vi. To je jasan znak! -Ja mislio da imate epi napad. Ništa, aj' se jebemo.
Ono što student engleskog jezika i književnosti čuje najmanje 1789 puta u toku studija, u razgovoru sa dežurnim mudroserima koji su svi tako perspektivni i uspeli u životu, pa daju sebi za pravo da te omalovažavaju zato što se baviš engleskim jezikom, jer, jelte, danas ga svi znaju, a kako i ne bi, kad postoje škole gde se isti uči turbo-brzim tempom za 20 dana.
- Ujnin, šta si upisao? - Engleski jezik i književnost. - Auuuu... Pa, šta će ti to? Danas svi znaju engleski! :pravi facu kao da sažaljeva: - Nije tačno da svi znaju, to pod jedan. - Kako nije? Evo, moja Marija savršeno zna engleski. Pričala letos sa Englezima! Zato je uzela italijanski kao strani jezik u Ugostiteljskoj. - Blago njoj. Koliko naplaćuje časove? - E, nemoj da si sad bezobrazan. Samo ti kažem da neće da ti se isplati, jer danas svi to znaju. - Ljudi misle da znaju i srpski, pa se srpski opet 12 godina uči u školi. A ni srpski ne znaju, 90% populacije je funkcionalno nepismeno. Kad ne znaš maternji, ne možeš ni strani ništa bolje da znaš. Drugo, niko se nije naučen rodio. Treba neko stručan da uči ljude, neće sigurno tvoja ćerka sa Ugostiteljskom da objašnjava nekome subjunktiv. Treće, ni ja nakon studija neću da znam engleski, biću samo osposobljen da počnem da ga učim kako treba i taj proces će trajati dok ne umrem, a kamoli neki polupriučeni pajvan sa kursom iz Britanice. - Dobro, ujnin, nemoj se ljutiš... Ali ipak bolje da si uzeo Španski.
U vreme vladavine komunizma na ovim našim prostorima, izuzetno se obraćala pažnja na to da se i u školama zavede hijerarhija i raspodela uloga po uzoru na aktelnu vlast. Tako je svako odeljenje imalo predsednika odeljenske zajednice, zamenika predsednika odeljenske zajednice (u slučaju da je predsednik sprečen da prisustvuje nastavi), sekretara, bili su tu i redari (koji su prijavljivali svaku anomaliju, bili su dežurne tužibabe. Nastali su po uzoru na državnu miliciju, oni su preživeli promene u strukturi vlasti, i opstali su do danas) a jedna od najzapaženijih uloga je bila uloga higijeničara. Dužnost higijeničara je bila da u svesku, posebno za to namenjenu, beleži promene u higijeni običnih đaka. Zadatak im je bio da redovno pregledaju čistoću noktiju, dlanova i kose običnog đaka. Svaki običan đak je mogao da se zameri bilo kome od ovih zvaničnika, osim higijeničaru. Jer, ako se zameriš higijeničaru, on ti iz osvete nalupa minuseve na sve definicije, ovaj, pardon, u svim rubrikama, pa onda na času odeljenske zajednice javno iznese sve te minuseve. pa ispada da imaš crno ispod noktiju, prljave ti ruke, imaš vaške i gnjide itd... bili su pravi hejteri...
1. Ako su u onih 90% koji nemaju nikavu vezu za posao niti pare kojim bi ga mogli kupiti.
- Prvi dani
Nakon polaganja poslednjeg ispita ili odbrane diplomskog ispunjeni su enormnim osećajem sreće, glave su preplavljene dopaminom. Uglavnom, svi im čestitaju, hvale ih, žele im svetlu budućnost. Diplomac, nadutih grudi od ponosa, razmišlja o organizovanju slavlja povodom još jednog uspešno odrađenog životnog zadatka. Sve to protekne u najboljem mogućem redu. Brzo dolazi i taj dan kada odlaze na biro, tamo ih dočekuju nasmejana lica, uzimaju im podatke, pominju obuke, razne prednosti. Sve ide po planu. Tako je bajkovito. Ubrzo će posao, finansijska nezavisnost, sve će biti nekako lakše i lepše. Ambicije ne popuštaju.
- Tri meseca kasnije
Dođe i trenutak kada se treba javiti drugi put na biro. Sada su službenice izgubile onaj osmeh koji obećava, one motivacione reči kao onda na prvom sastanku. Optimizam i dalje drži iako nešto smrdi.
- Šest meseci kasnije
Profili na društvenim mrežama su usijani. Najnovije igrice na polici. Izlasci vikendom redovni. Život im se svodi na pronalaženje sličnih žrtava i jadikovanje o životu, nepravdi u zapošljavanju. CV se ne ažurira. Za nemanje posla krivac je identifikovan - država Srbija i lud narod.
2. Ako su u onih 10% koje čeka posao čim završe
- Prvi mesec
Na poslu nauče posao, dobiju odličnu platu, direktno postaju nezavisni, imaju za more, za letovanje, za kupovinu garderobe, stvari za sobu ili neretko svoju kuću, imaju da ceo dan sede po kafićima, da voljenu osobu izvedu gde god požele. Uživaju u životu. Žive srećno do kraja života.
Ona pored koje možeš hiljadu puta da prođeš, površno je pogledaš, a da je zapravo ni ne primetiš. Ona lepota, koju kad primetiš, nastaviš još deset koraka, ukopaš se u mestu tridesetak sekundi u jednom od onih "žju!" momenata dubokog ushićenja, i potrčiš za njom. Figurativno. I posle toga sve porediš sa njom, i ništa ti više nije dovoljno dobro. Ona posle koje ćeš se čuditi kako je ranije nisi primetio, i kako je drugi ne vide.
Film koji ti je pre godinu dana bio dosadan i glup, a sada juriš ostale filmove istog režisera po ruskim torentima, pekara pored koje gotovo svakodnevno prolaziš a nikad nisi kročio u nju, a pogačice im dečarapiraju, knjiga koju si kao klinac vratio na policu posle četrdesetak pročitanih stranica jer ti je bila suviše konfuzna, a sad si izbedačen jer je pisac umro pre deset godina, pesma koja ti se vrtela u glavi, ali nikad se nisi udubljivao u tekst, prijateljstvo iz osnovne, tekst ili definicija koja ti je prekjuče bila mnogo gej, a sada se poistovećuješ s njom, devojka koju godinama viđaš u kraju, a onda vidiš njen osmeh koji ti toliko obuzme misli da ne možeš da hodaš i žvaćeš žvaku u isto vreme...
Malograđanski trofej za komšijsku upotrebu. Naime, to u Kragujevcu, Nišu ili Novom Sadu nisu fakulteti i samo to što nisu na Kosovu ih razlikuje od Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, te tamo studira samo onaj koji je ili glup ili siromašan za Beograd.
- A tvoj mali, Džike, šta bi sa njegovom školom? - Evo, završio je master na elektronskom u Nišu, nastaviće, ići će na doktorske... - A, pa dobro... Mislim, Niš - koliko to može tamo da bude komplikovano? A i bolje, svakako je manji trošak. Nego moja ćera dade Kreativni dizajn lakom za nokte 3, sunce tatino, to joj je jedan od najtežih, to predaje onaj što je sad državni sekretar... - Kreativno lakiranje noktiju? Koji će joj to? - Bože, Džike, pa to je beogradska diploma, svi samo nju primaju! Biće za nju posla gde 'oćeš!
Moderna verzija hiljadu i jedne noći. Poslodavac davi, a vi budete udavljeni do iznemoglosti.
- Ime? - Đoko. - Prezime? - Kurcagić. - Obrazovanje? - Imam. - Koji stepen? - Fakultet. - Koji fakultet? - Elektrotehnički. - Šta očekujete od posla? - Platu. - Zašto baš kod nas? - Bil Gejts me još nije kontaktirao. A pare za sopstvenu firmu nemam. - Iskustvo? - 15 do sada. - Molim? - Tuđe žene ne diram, odma' da se razumemo. - Mislim na radno iskustvo. - Raznosač pica u piceriji "China" u Jajcu, višegodišnji mlekar u Vlasotincu i šerif u Kanzasu. - Jeste li ikad radili u struci? - Kako da nisam. Menjao sam sijalice po kući, popravljao kompjutere. - Znači razumete se u računare. - Da pretežno u one računare starijih generacija. Proces popravke je kao kod EI Niš televizora. - Kako to? - Fizičkim kontaktom. Poželjno je da bude jak i brz, kao Brus Li što je svojevremeno znao. - Je l' me vi to zafrkavate? - Ne nego vas zajebavam. - Hoćete li biti ozbiljni? - Sve zavisi. - Od čega? - Pitanja. - Pa šta fali ovim do sada? - Kreativnosti. - Dobro. Jeste li vernik? - Ne. Ali mi je debeli Buda mnogo gotivan. - Imate ženu i decu? - Decu imam. Jedno dvadeset komada. Na svakom kontinentu po tri. - A žene? - Dođu i prođu. Drugovi ostaju. - Gde sebe vidite za 5 godina. - Sad je jul? - Da. - Na Havajima. Turistički. - Mislim poslovno. - Znam. - Pa... - U najmanju ruku, kao direktora Majkrosofta. - Ambiciozno, nema šta. - Pa kako drugačije da skupim pare za Havaje? - Živite sami? - Imam cimera. - Vaš odnos? - Pregovaramo na dve nedelje, kad ponestane čistih gaća i čarapa. Mora neko da odnese sve to na pranje. - Često vam je gužva u stanu? - Ne. Samo radnim danima. - Znači, nemate neke uslove za rad kod kuće? - Odakle vam to? - Stalno vam je gužva, pa sam mislio. - Loše ste mislili. - Imate li hobi? - Gledanje u plafon. - Jeste li timski igrač? - Sve zavisi s kim. - Vaš idealan partner. - Crnka, metar sedamdeset, grudi jaka trojka. - Mislim na saradnike. - Ko im jebe mater. - Imate li poroke? - Ne. - Znači ne pijete? Ne pušite. Ne drogirate se. - Pijem. - Redovno? - Kad mi se pije. - Vodite li računa o ishrani? - Naravno. - Pa kako se hranite? Zdravo? - Živo. - Hvala vam što ste došli. Zvaćemo vas. - Oćete kurac. - Molim? - Nećete zvati. - Zašto tako mislite? - Nema teorije da dobijem ovaj posao. - Što to mislite? - Zajebavam vas sve vreme. - Dobili ste posao. - Fala. - Vidimo se sutra u 8. - Valjda nećemo. - Što? - Jeste se pogledali u ogledalo? Doviđenja.
Jugoslavija je nekada bila država u kojoj su svi njeni stanovnici mogli neometano (ili relativno neometano) da prolaze republičke granice; da doručkuju u Đevđeliji, a večeraju u podnožju Julijanskih Alpa (ili da sve to urade gde god požele). Mogli su da sreću svoje saradnike i partnere iz drugih delova države, ali i celog sveta i da ugovaraju sa njima saradnju. Jedino su lopovi- usled efikasnog državnog aparata- morali da idu u zatvor.
Jugoslavije kao države danas nema. Ali zato svi lopovi sa njenog nekadašnjeg područja mogu neometano da prolaze granice novonastalih država; da doručkuju u Đevđeliji, a večeraju podno Alpa (ili sve to da urade gde god požele). Mogu da sreću svoje kolege kriminalce, iz bivše Jugoslavije, ali i celog sveta i da ugovaraju sa njima zajednički multi-milionske prevare naroda. Jedino se sav ostali narod- usled neefikasnih državnih aparata- oseća kao u zatvoru.
