Najmajstorskije ime. Svaki iz širokog dijapazona izvedenih nadimaka nedvosmisleno se vezuje za neku od branši majstorisanja ili pukog rmbačenja.
1. Draganče - veseljak i pregaoc. Nijedan posao mu ne pada teško. Voli žene, život i malo popit'.
"Saće to Draganče očas posla."
2. Gane - majstor svog zanata. Kad nešto zajebano treba kvalitetno da se obavi zovete Ganeta. Veliki gurman, il' ne pije ništa il' se leši ko majka.
"Pa što odma ne pozva Ganeta nego zoveš te zevzeke."
3. Gaga - komunikativan i snalažljiv. Manjak majstorskog znanja nadoknađuje sposobnošću da angažuje radnike koji to znanje imaju. Grebe se za Džek i loži na dobra kola.
"Kako te ne mrzi samo, mogo si odma Gagu da zovneš i on bi ti doveo svoje dunđere, klonfere, molere, tapetare, hoblere i ine."
4. Dragan - Vaš stari majstor. I majstor vašeg oca. Pouzdan, pošten i uvek dostupan. Dragan tvrdi da se pivo pije dok je ladno.
"Dragane, sutra krstim sina i treba neko da bude kum pa sam mislio..."
Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!
Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.
Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.
Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.
Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.
Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.
Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.
Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.
I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.
Ženski pandan Peri, Miki i Lazi. I Raji, Gaji i Vlaji.
Trik-majstor je radio radnju tik do ekipe šibicara. Iskusni kibicer bi se mogao opkladiti da su deo istog tima. Ali ne bio bi u pravu. Za razliku od razdrljene gomile loših glumaca i crnomanjastim, proćelavim tipom koji krije sunđerastu lopticu ispod nokta na malom prstu, on je ličio na uglađenog carskog činovnika iz priča Velikog Fjodora. Glatko izbrijan, sa oštrim vrhovima kolira kao sneg bele košulje i zift-crnom kosom uredno zalizanom čičkovim uljem. Na krajevima rukava pepito sakoa štrčahu koščate, dlakave ruke sa tankim prstima, skoro podjednake dužine. Spretnost sa kojim on vrti upaljenu cigaretu govorila je da se radi o samouverenom čoveku koji poznaje svoj posao. Dok odmerava potencijalne mušterije koje privode kraju pazarni dan na gradskoj pijaci, skoro sa gađenjem je slušao galamu oko parčeta tepiha sa tri kutijice. Za oko mu zapade postariji seljak u čakširama, podugačkih, belih brkova i naherene šajkače. Na osnovu krivudavog hoda, reklo bi se, u veoma raspoložnom stanju. Trik-majstor povuče dobar dim, zagladi kosu iznad desnog uva i dok teatralno ispuštaše dim škiljeći na jedno oko, otpoče sa prvim činom svoje dobro izrežirane predstave:
- 'Ajde bre, zemljače, pusti te cigane sa šibicom, će te prevare! Dođi ovde, u sto banke da ne moš da nađeš crvenu damu? Pazi ovako: bile Sara, Mara i Dara, tri sestre iz Vukovara! Baciš Saru, baciš Maru, ne znaš 'de je Dara! Auuu, vidi kako deda pogodi iz prve, zajeban si ti čičica, vidim ja. Aj sad stavi pare, odistinski? Imaš, imaš, je l' si malopre prič'o u kafani kod Đoke Čokanja da ti snaja prodala sav beli mrs danas? - Mani me se, sinovče, mator sam ti ja za te tvoje drangulije. A i vid mi oslabio... - Nemoj tako, striče, šta te košta da staviš sto banke? - Pusti me, dijete, nemam ni sitno od 500 'iljada... - Evo čiča, ti staviš 500, ja stavim milion! Ljudi, 'oće čiča u bankrot da me otera, gledaj 'vamo!
Reklama je uspela i grupa ljudi oko dvojice glavnih aktera postaje sve veća. Tenzija od neizvesnosti i uzbuđenja preti da eskalira u opštu graju, ali tišina još uvek dominira i svi se trude da predvide čičin sledeći potez, prosto ga prećutno ohrabrujući da prihvati ponudu i bude nasamaren. I želja im se ispunjava, šou kulminira!
- Ajde onda, balavac jedan, kad golja k'o ti stavlja milionče, šta je pola miliona za 'vakog domaćina! - Odlično deda, pa'i sad vamo, gledajte ljudi, nema laži, nema prevare, traži se crvena dama u hercu, dakle ne trefova Sara, ni pikova Mara! Samo igra u srcetu Dara! Baciš Saru, baciš Maru, ne znaš 'de je Dara! - sa pobedonosnim likovanjem završi svoju mantru prevarant, brzinom vetra ispuštajući tri karte na improvizovani stočić.
Čiča levom rukom poče da uvrće brk, smeškajući se celoj situaciji. Oni sa slabijim živcim počeše da dobacuju: - Ta levo je, 100%, čiča! - Ne mlati, idiote, u sredini je, garantovano, stari, ne daj se prevariti...
Igrač pogleda trik-majstora sa nipodaštavaljem, te okrete desnu kartu sa koje se zavodljivo nasmeja riđokosa Dara. Dok je brzinom munje vraćao ruku u džep, skoro neprimetno pokupivši novac sa gomile, napuštajući pozornicu šeretski dobaci: - 4 godine u Nemačkom zarobljeništvu sam se ja družio sa ovim damama i sa njima duvanio celu sobu. Meni si naš'o, uštvo zalizana...
Pijacom se razleže uzvik oduševljenja sličan onom kada autsajder neočekivano pobedi velikog favorita. Starac ispravi hod i namesti šajkaču. Nije se okretao.
Osnova svakog srpskog obroka. Suv leba. Polubeli. Šupljikav. Lebac raženi. Pogača. Crni. Lepinja. Vruć. Namazan. Somun. Vekna. Od juče. Prepečen. Za poparu. Buđav. Svinjama. Za leba danas mora da ima, a za sleba ćemo se već snaći.
Radivoje je mrmljao nešto sebi u bradu. Nikad nije dobro kad treba da dođe u grad, ni ovoga puta nije izuzetak. Nesnosna vrućina mu nije pričinjavala zadovoljstvo. Oštra, seda kosa je bila mokra od znoja, na krajevima koji strčahu ispod šajkače. Na putu od opštine do autobuske ugleda malu prodavnicu i reši da otrese jedno ladno zidarsko. Uvek je uzimao jagodinsko, jer ga je čiča sa slike podsećao na dedu. Prebra po čakširama i nađe dve zgužvane stodinarke. Plati jednom od njih za pivo, pa sede na obližnju, pukim čudom, funkcionalnu klupu u hladovini. Skide šajku i težačkim, od rada ispucalim dlanom, obrisa čelo, prekrsti se, prosu malo iz flaše, te nategnu dobar gutljaj. Dok je podrigivao, krajičkom oka spazi klinca kako izlazi iz zgrade preko puta. Mali je iznosio đubre. U providnoj kesi, starcu zapade za oko više od pola vekne hleba. Oči mu zaiskriše. Zar hleb naš nasušni? Seti se kako je jesenas zajmio pare za naftu da poore, taman kad uze gorivo, pade kiša, pa je čekao da ''cedne'', onda je tri dana izvlačio stajsko đubrivo, dogovarao se sa agronomom dal' da prihrani ''Kanom'' ili ''Urejom'', pa je drljačio, pa je kasnilo seme u poljoprivrednoj apoteci, sejao, povlačio, pa prašačio, dotrajala zadnja guma na traktoru. Zimus pade golem sneg praćen jakim mrazom, mislio je: 'izmrze sve', al' jok, udari velika kiša oko Vaskrsa, poplavi, al' opet bi dobro, onda naiđoše žege, pa se baba i on moliše Bogu i Svetom Iliji da ih grad zaobiđe, pa je jurio premije za mleko da ima čime kombaj' da plati, pa ga je kombajner zavlačio dve nedelje dok je ovr'o, a prinos be'a tanak, pa dok je oter'o žito u ambar i istovario da se prosuši, odvez'o u zadrugu da ga da po neipslativoj otkupnoj ceni... Danas je platio porez da mu izvršitelji ne bi zaplenili traktor. Jer šta je on bez traktora? Od svega mu je ostala još jedna zgužvana stodinarka za lokal do kuće. I dug od 400 evra. Utrošeno vreme i rad se ne računaju. O živcima da ne govorimo. Uz kurac mu muka. Posle bačenog smeća, klinac prođe pored Radivoja gledajući ga sa podozrenjem. Minut kasnije izađe iz prodavnice noseći svežu veknu hleba po ceni od 44 dinara. Radivoje pomisli da malom opsuje i tetku i babu, ali se uzdrža. Samo dobaci: - Sinko, gre'ota je 'leba bacati. Mali ga nije ni registrovao, a i da jeste, ne bi rastumačio. Jer nema ko da mu kaže i objasni. Deda mu se davno doselio u grad i pljunuo na seoski život, a ćale mu je već gradska faca, roker. On samo zna da je hleb 44 dinara. Svakako je dečko žurio da se loguje na CS server, čeka ga buljuk drugara iz razreda da povrate Kosovo... Tako to uređene države rade. Leba i igara. ''Oče naš...''
Rečenica kojom majke pokušavaju da odgovore ćerke od braka, koji po njihovom majčinskom instiktu, nema perspektivu.
- Dobro, i gde radi taj tvoj Sale? - Kako gde radi? Nigde, mislim, još uvek nigde. - Aha. A gde živi? - Pa, u stanu. Kod roditelja. - Dobro, a šta je od škole završio? - Limar je, mama, rekla sam ti. - Ćerko, ljubav traje dok se guzica ne o'ladi. Nemoj posle da kažeš da ti nisam rekla.
Svako od nas se na neki način susreo sa ovim psihološkim profilom: crnka, sa šiškama sečenim mikrometarskom preciznošću, slikana u 346 poza u kupatilu, slike sortirane u 38 albuma. Ime i prezime jednostavno nisu dovoljni - mora biti dopunjeno nikovima kao što su: swatka, tatina princezica, nafurana, samo tvoja, NUSKNVP, NUSKNVCZ itd. Ovaj profil obavezno mora da sadrži 30 sestara i 16 braća (čovek bi pomislio da živi u albanskoj enklavi).
- Smarač 1 -
On: Ćao lepotice, kako se zoveš ? tu si mac, mac EEEEJ Ona: Jel si ćorav, piše ti ! On: To sam hteo da čujem iz tvojih slatkih usnica :* ;)
- Smarač 2 -
On: Hvala što si me dodala Ja sam iz Šapca a ti ?? Voleo bih da te upoznam
- Jebač 1 -
On: Jesi se naspavala ? Ona: Uf, da .. ko bebica ^_^ On: Normalno, kad sam te sinoć umorio Ona: xixixixxi ;)
- Drugarica 1 -
Dr: Fuksarooooo , kuvaj fukicu da mi pričaš sve do detalja :D :* <3 Ona: evo odma, droljetino moja najmiwija :** <3 <3 <3
- Dečko -
On: Ljubavi, jel si još ljuta na mene ?? Ona: Jesam On: Sad sam svestan koliko te volim. Izvini, neću sumnjati nikad više u tebe. Ona: I bolje bi ti bilo On: Znam da su dušmani ljubomorni na nas i na našu ljubav. Glup sam ispao što sam poverovao u te priče. Izini što sam reagovao onako. VOLIM TE MALENA :** Ona: OK, al nemoj vise da ti se ponovi :*
- Jebač 2 -
On: mačkice, jesi free včrs .. prazna mi gajba Ona: Ma jok, moram da se vidim sa onim mojim smaračem. Jbg, drugi put On: Ok, pozz
- Smarač 3 (potencijalni jebač) -
On: Lutko, super su ti fotke. Šta kažeš da te provozam malo mojom novom mečkom Ona: Xixixi ^_^ On: 063/574**
Ustaneš u 7 sati kako bi odgledao Viteza Koju. Boli te pače za sve, znaš da kad upališ Tv nećeš gledati Tadića kako sere, pedere kako se balave i Ivana Ivanovića kako jede govna. Baba ti isprži kajganu..uff kako je tad kajgana dobra bila. Odeš do prodavnice i za 5 dinara kupiš desetak turbo žvaki, sa kojima praviš nenormalno velike balone. Ako je subota, u 10 sati uključiš Pink i gledaš Badija, psa košarkaša. Završi se Badi, a ti odeš kod ortaka da se igraš klikerima, uzmeš mu dva staklenca, al izgubiš mermerca, al nema veze, prošle nedelje si mu uzeo naftalinca. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, odeš kući, keva ti opali dva tri šamara jer nisi bio kući kad je dolazila tetka koju nisi video dve godine. Uključiš RTS 1, odgledaš Srleta i Pajčeta ili Štrumfove, zavisno od toga koji je dan bio. U pola 8 odgledaš Laku noć deco, istuširaš se i legneš da spavaš.
Jebala vas Evropa i gej parade, oću svoje detinjstvo !
Ova vrsta ljudi koja je nažalost u izumiranju predstavlja sredovečnog, redovnog gledaoca svog lokalnog tima koji sve svoje frustracije (žena ga nervira, deca ne uče, komšija ga sudi, braća ga ne poznaju, šef ga podjebuje ili penzija ne stiza, Kosovo prodato, Evropu ne vidimo skoro, skupa kafana, računi neplaćeni, bojler pokvaren, krompir i paradajz skupi...) leči na taj način što sudiji i bilo kom igraču koji se iole ističe od drugih* iz sveg glasa, svih 90 minuta psuje mater, mrtvu decu i leve noge.
*psuje igrača jer je 1)ćelav, 2)farban, 3)dugokos, 4)maneken, 5)visok, 6)nizak, 7)ne ume da igra ili pa 8)mnogo dobro igra i slično...
1)Ćelčoooooooo! Od steroidi li oćelave! Ma boli te kur ne ti smeta kosa ko na ovoga skublju do tebe! 2)Panjković akademijo! Pederu! Narkomane! Idi na paradu pa tamo igraj guzenje! 3)Rafoooooooooooooo! Ne ti je ovo šljaka! Idi igraj tenis! Ne puštaj vaške po teren! Narkomane! 4)Ajde be ko snaška si neka! Doktore, počešaj ga po muda odma će se digne, ništa mu neje ! 5)Buzdovane! Ti li ovde Žigića glumiš! Iz koju li šumu pobeže od drvoseče!! 6)Zgazite be ovu vašku što ripa po teren, pizda mu materina! 7)Abe treneru što si ga puštija ovoga...veze nema!Jebo ga menadžer u dupe! 8)Što glumiš ludilo, ti li si neki Maradona ovde! Četvorke pa koj mu se kur misliš, pa li skrši mu noge pleme li mu jebem!!!
I na kraju najjače: Sudijo, begaj doma, žena ti se jebe s drugoga!
