Životinja, ne most. Pasji život je milina, gazela je sjebana. Stres, stres, stres. Ne možeš ni vodu da popiješ a da nešto ne proba da te pojede.
Trava, trava, trava, pomera se trava LAV JEBOTE, LAV, SRANjE SRANjE SRANjE vetar, dobro je, trava, trava, trava, druga gazela još gazela, još, još, dobro je, možda neće mene da pojede nešto, trava, jedem travu jedem travu, gazele oko mene, beže SRANjE SRANjE SRANjE SRANjE HIJENE HIJENE HIJENE ne, dobro je, aukurac, juri se dečurlija, trava, trava, voda, voda, pijem vodu talasi SRANjE SRANjE KROKODIL U KURAC U KURAC IDEM U KURAC GOTOVO JE vetar, dobro je, opet cimanje, dosta vode, tripuje me voda, blato, prašina prašina prašina uuuuuu drvo, hladovina do jaja, hodamo, nećemo stati svi ali ko ih jebe žedne, trava trava drvo hlad, šta je to na drvetu LEOPARD SRANjE LEOPARD GOTOVO GINEM GINEM SRANjE LEOPARD aaaa šupičku materinu majmunsku upišah se neko se dere ŠTURA ŠTURA ŠTURA, LAV JEBOTE, STVARNO DžADA DžADA VATAJ DžADU u do jaja, skenjali su nekog random Gnua nisu mene trava trava trava vetar vetar...
Duša od čoveka. Dobrica. Dao bi ti poslednju cigaru. Ponekad i papuča. Kupuje devojci poklone svakih mesec dana. 14. februara neće gledati početak Lige Šampiona, nego Ljubavni život Budimira Trajkovića sa devojčicom uz smoki i kolu vrnjci.
-Ajmo večeras da pravimo neku havariju po gradu? -Ajmo. -Može, može. do jaja. -To mi reci, smorio bi se ćiku. -Joj, ne mogu večeras, 1234234 meseci mi sa Majom. Dogovorili smo se da idemo večeras na večeru kod njenih. -(svi u glas) A Micaaaaaaa.
Način opisivanja neke umalo kobne večeri, vožnje, frke ili nečeg sličnog.
*6.02.1958 srušio se avion sa prvom postavom i rezervama kao i nekolicinom navijača tadašnje ekipe Mančester Junajteda, na pauzi u Minhenu zbog sipanja goriva. Avion se vraćao iz Beograda posle tadašnjeg meča sa Crvenom Zvezdom. 7 igrača Mančester junajteda je poginulo u toj nesreći.*
1: -Maćori, da si nas samo video sinoć posle žurke.. Ja mislim da nas je Bog pogledao.. Ludi Šele seo za volan i mrtav pijan opalio 160 kroz Tošin Bunar. Zamalo da izginemo k'o Mančester. ---------------------------------------------------------------------------------------------------------
2: -Juče bila neka frka u Stefan Braunu. Zakačili smo se sa nekim debilima sa Nbg-a, izašli ispred, a oni zvali pojačanje u međuvremenu.. Da nismo opalili po bežanju, izginuli bi k'o Mančester..
Lik koji ti je bukvalno upropastio zivot u gimnaziji.Unistio ti je radnu naviku i svaku sansu da eventualno bez po muke zavrsis fakultet,napravio je od tebe bahatog alkoholicara i monstruma koji je samo znao da profesora pita za toalet i da ostatak dana provede u obliznjoj kafani ili kaficu.Znacajno je pomenuti da si i ti to istovremeno njemu napravio!A obojica ste bili Vukovci u Osnovnoj skoli.
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Neko je doneo. Nije ni bitno ko. Zapalili su lulu sreće, posedali kao Indijanci u vigvamu i čekaju nirvanu. Nisi pička, svakako, probaćeš. Kažu da nije opasno ali ti je opet na pameti da neko treba da ubode ključ u bravu, da će ćale možda da sedi za TV-om do kasno i da je lekar rekao da se sočiva obavezno skidaju pre spavanja. Jebo ti mater ćoravu! I odgovornu.
Tri dima. Svako je uzeo toliko, ispratio si svaki korak. Još jedan cug i tu je već ti se približava. Nisi bio toliko nervozan od kad je Ceca upala na gajbu i sugestivno bacila brus na fotelju. Kako da znaš da te je uhvatilo? Kako da znaš kad je dosta? Koga da pitaš kad u tri susedne sobe nema duše u zdravoj pameti koja će konstatovati da se čudno ponašaš. Njima bi sasvim logično bilo da okače zeca na ražanj tu usred stare vojničke zgrade pune penzionisanih pukovnika spremnih da na zvuk protivpožarnog alarma sprovedu policijski čas.
Stigao je do tebe. Gledaš ga kao nomad sa Kilimandžara vibrator. `Vat daz dis batn du?` Uuuuuuuus. Uuuuus. Uuus.
To je to, prepušten si na milost i nemilost silovanju neurona od strane te čudne biljke. Jebeš mu mater, navikao si već na kaiš, neće ti biti prvi put.
Krle: Mali, je l' te radi? Ti: A-a, ne osećam ništa. Krle: A što si nabio glavu u taj računar? Ti: Mater mu jebem, gledam šta je s Vinampom, što trokira ovako. Krle: Šta trokira? Ti: Pa ovo "že-že-že-že-že-že". I ko je do kurca pustio Acu Lukasa?! Krle: Sinak, "Bele ruže" su prošle pre tri pesme, sad ide Master ov papets.
