Rečenica kojom matiraš u sekundi svaku prodavačicu koja neće da ti usitni pare.
-Dobar dan.
-Dobar dan, izvol'te?
-Možete li da mi usitnite hiljadu dinara?
-Jaao ne mogu, nemam stvarno.
-Dobro, daćete mi onda jedan svetlo-zeleni orbit.
Rečnik / autori
SM
smrdljivaprepona
na Vukajliji od januar 2011.viđen 6. jun 2018.
10 definicija1 odabrana1.521 poen
Greh njegove majke.
Uputstvo za očuvavanje unutrašnjih organa na rok koncertu. Pre svega, šutka je zajebancija, a ne bitka na Neretvi. Zbog ljudi koji ovo ne shvataju, stvari znaju da se iskomplikuju.
Kada kreneš na koncert, gledaj da ne obučeš ljubičanstvenu "Slatke godine" majicu. Nije da ćeš popiti batine, kao da si na "Blejvoč" splav ušao sa "Čildren of Bodom" majicom, ali opet navući ćeš bar dvadeset odsto više martaja na sebe. Iako ne nosiš martinke svakodnevno, nemoj misliti da si pozer ako ih nazuješ za koncert. Biće pun kurac usijanih glava, koje će iste pozajmiti od brata/ortaka koji nije imao za kartu/strica koji je služio armiju u kasarni u Trebinju, sve u cilju da nekom ostave pečat na cevanici.
Kada krene šutka, prve redove ostavi klincima, kojima je to verovatno prvi koncert. Pusti da njima neko veže kičmu u čvor, svako ima svoje vatreno krštenje. Pogotovo prilikom zida smrti (to je ono kada se svi podele u dva tabora, pa nagrnu frontalno jedni ka drugima, kao na Kosovu polju 1389te), pusti naloženu decu da stanu napred, ti stani odmah iza. Još ako je koncert nekog popularnog benda, prosek godina u sali biće kao na snimanju emisije "Muzički tobogan" Minje Subote. U svakom slučaju, nemoj, ali nemoj, da pijan staješ u sredinu, i svima pokazuješ srednji prst. Kada krene brži zvuk, prema tebi će krenuti dve masivne grupe ljudi, i počistiti te kao baba Sera usrani čučavac.
Vrlo je verovatno, da ćeš naleteti na pun kurac matorih, debelih skinjara(ako je koncert Ortodoks Keltsa, sigurno hoćeš). E pa, oni tripuju da su u Nemci u Staljingradu, a da su svi oko njih sovjetski vojnici. Teraj ih u kurac, vole da mlate rukama, a ruke su im teže od kranova slovenačkih građevinskih firmi. Ukoliko naletiš na lika kome se polomljene naočare, veruj mi skloni se. Neko mu je sjebo italijanske okvire, i on više nije razumno biće. Kada te neko poklopi po čontari, ili ti zarije cipelštinu u koleno, džaba ga tražiš. Verovatnoća da ćeš ga na velikom koncertu pronaći i prepoznati, jednaka je šansi da te riba na koju si se ložio u srednjoj školi, pozove na bleju u Košutnjak. Kada te neko od zentara koje nisu ušle u šutku, zalije pivom, ne glumi Kneleta, ne hvataj ga iz zaleta za gušu, nego zalij i ti njega. Njemu je sigurno krivo više nego tebi, što će na putu do kuće vonjati na vops.
Nemoj da hedbenguješ(mlatiš glavom) u šutci, sjebaćeš jebeni vrat. Okresaćeš sa nekim arkadu o arkadu, nos će ti od udarca poprimiti oblik druge krivine na Hungaroringu, ili ćeš zabosti čelo o teme nekog šiljoglavog klinca.
Ukoliko naletiš na neke strendžere(ovde posebno mislim na Britance, jer oni celoj planeti idu na kurac), ubij boga u njima, nebitno u kojeg veruju. Ne zato što si konzervativni homofobični gedža, ili zato što su nas, mamu im jebem, bombardovali, nego zato što će ionako da pričaju da smo šabani i da su jebali naše žene. Martajom o govna! Sa druge strane budi džentlmen. Nemoj da polivaš pivom, penješ se na kičmu, divljački šutiraš devojke koje su 30 kila lakše i deset puta slabije od tebe. Nemoj da radiš ništa, što im rade ostali šabani. Ma koliko bile ziljave/fuksetine/pozerke, ma koliko ti želeo da ih jebeš, a misliš da ti nikad neće dati, imaj obzira. To su nečije sestre, a sutra će biti nečije majke. Gledaj da staneš ispred njih i zaštitiš ih, rulja će te oduzeti od života, ali isplativo je. Nikad ne znaš, kada ćeš da sretneš tu istu ribu, prilikom uplaćivanja dopune na trafici. U tom slučaju, tvoj palamar će ti biti zahvalan. Ako ima debelih, sisatih gotičarki, štipni onako kaobajagi stidljivo, po koju bradaju. Gužva je, ne zna se ko je, a i riba se neće ljutiti, još će i bradaja da joj se stvrdne.
Kada dođeš kući, dobro se ispavaj. Sutradan ćeš imati utisak, da telo treba da ti ide u rashod.
Podvrsta ljudi, čini 95% homosapiensa. Po fizičkim karakteristikama identični ljudima ali lišeni zdravorazumnog rezonovanja. Nasuprot zakonima evolucije, stvoreni i predodređeni za destruktivno ponašanje kako prema samom sebi, svojoj okolini, tako i prema ostatku primato-ljudske populacije. Ne poseduju svoje ja, sputani kvazinacionalizmom, medijskom manipulacijom i šund kulturom, nametnutom od strane 'jačih' primata. Pripadnici Hakslijeve Delta minus kaste, Orvelovi proli, ušuškani u iluziji života, na infuziji hleba i igara, srljaju u ostvarenje svoje sudbine, da šireći smrad svoje mentalne zakržljalosti istroše svoje resurse, i skupljeni ispod jedne šljive donesu pobedu svojoj primatskoj rasi ubivši i poslednje ljude.
-Njujork 29.04.2011, od strane grupe primata, koji upiru svojim prstima i gromoglasno se smeju, jedna šimpanza biva prekinuta u razmišljanju u svojoj ćeliji zoološkog vrta. Šimpanza samo blago odmahnu glavom i pomisli: Jes' da sam primat al' sam barem majmun.
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Opisuje se neki nevidljivi lik u društvu. Stalno zaboravljaju na njega, niko ga ne voli ali niko ga ni ne mrzi, niko ne primjeti kada on uđe ili izađe iz prostorije, kao nindža, ali nije nindža jer da jeste bio bi kul, on nije kul, a možda i jeste, ko će ga znati.....
Zašto Fulam?
Pa jer i ovaj tim, baš kao i gore opisani lik, predstavlja oličenje neupadljivosti!
Navijaju ljudi za uspješne klubove, Fulam to nije, iako je jedan od najstarijih, nikad nije osvojio titulu. Navija se i za Vigan, ili Vest hem, ne jer su uspješni, nego jer su borci, svake godine se bore za opstanak i uspjevaju, Fulam se ne bori, on jednostavno preživljava. Navija se i za Sanderlend, Stouk, Volvs i Blekburn koji su kostolomski timovi, koji ne igraju fino ali ugaze protivnika, ali ne i Fulam, oni ne gaze nikog, oni bivaju gaženi. Navija se i za Blekpul čiji cijeli tim vrijedi 2 miliona a opet su četvrti po broju postignutih golova. Fulam? Ne, oni ne daju golove, oni te smore do smrti.
I tako baš kao i Fulam, i naš lik preživljava iz dana u dan ne ostavljajući ama baš nikakav utisak, ili trag za sobom.
:ispred oglasne table na faksu:
1: Auuu, koji masakr! Svi smo popadali....Ali ono, SVI!
2: Šta sereš bre, vidiš da ima neko da je položio.... U jee.... ko je ovaj Marko brate?
3: Pa išao je sa tobom u osnovnu i srednju školu brate, kako ne znaš?!
2: ?? Ne znam da ga jebeš....
3: Ja sam Marko bre!!!
2: Aaaa pa što navijaš za Fulam koje pizde materine da ne mogu da t'upamtim nikako! Ajmo na pivo Nikola moj školski druže!
Označava slobodu izbora pojedinca, nesputavanje od strane izvesnih autoriteta. Međutim, kad se kamere „48 sati svadbe“, „Sve za ljubav“, „Menjam ženu“... isključe, čak i danas ponegde, pod teškom rukom patrijahalnog oca leksičko značenje ovog izraza se malo izvitoperi.
Otac: „Vidi samo ako smeš da konkurišeš, na tamo nekom jebivetarskom fakultetu.....književnost kažeš..... ma more nanu ti jebem ludu!“
Sin: „Ali ja....“
Otac: „Šta „ali“,nema tu „ali“!. Narod nema leba da jede, a on se tu još kao kakav fićfirić zajebava sa svojom sudbinom!(krsti se)..... Nastavićeš ti porodični zanat, ima da kolješ prasiće i sušiš čvarke do kraja svoga života, ne zvao se ja Ratomir! ...Šta ćeš sine, takva ti sudbina, da nije ja bih se lično založio za te, ali videlo se odmah nakon što se Stoja porodila da ti nisi taj... malo čelo,veliki tabani,dlakav... ma more bekrija na oca a ne profesor iz glavnog grada.“
Idealan izgovor da odjebeš ljude koji prose ili pokušavaju da ti prodaju nešto.
- Matori, hoćeš da kupiš sat?
- Nemam ti ja para.
- Ma 500 dindži, za tebe 300!
- Skupo je to za mene.
- Student, a? E jebiga...
------------------------------------------------------------------------------------------------
- Brale daj koji dinar!
- Ja sam student.
- Auu sine, baš mi je žao. Evo uzmi ovo, to je sve što sam od jutros skupila. Znam da nije mnogo ali tebi će da znači.
Suptilan način maloletnog pičeta da saopšti ocu da je odavno postala profesionalac u igri ''Sakrij salamu''. Uglavnom ima sasvim suprotan efekat od željenog.
Razgovor oca sa četrnaestogodišnjom ''devojčicom'':
Devojčica: Pa tataaa, kako možeš da kažeš da smem samo do 10 sati u grad!
Tata: Dovoljno ti je. U moje vreme smo se i u fakultetskim danima vraćali u 9, budi zadovoljna.
Devojčica: Ma hajde, sve ostale drugarice imaju minimum do 12. Ona fuksa Milena se vraća svako veče u 3, pa nikom ništa.
Tata: Pa zato je i fuksa. Ti si maloletna devojčica, i 10 ti je plafon.
Devojčica: Nisam ja mala tata, ne spavam ja više samo s medom!
Tata: (saću ti jebem kevu - pogled)
1. Dvojica mladih momaka, reše da svoje znanje od pet akorda primene u masovne svrhe i osvoje planetu. Nađu još dvojicu, najčešće pevača i bubnjara i počnu da tandrkaju obrade Mejdena, Metalike, Ejsi Disija, Vajtsnejka, Dip Parpla i ostlaih legendi.
2. Nakon godinu dana masovnog drndanja po podrumima, organizuju svirku u nekoj birtiji, ili u najboljem slučaju u školskoj sali. Tamo se dopadnu svim ortacima i devojkama i prvi put okuse slavu.
3. Na njihovu drugu svirku, koja se često organizuje u KST, SKC i sličnim renomiranim mestima, niko ne dođe zato što je radni dan ili jednostavno niko neće da sluša ponovo jedno te isto.
4. Ortak ih preporuči da sviraju na festivalu Radija 202. Tada prvi put odu na svirku gde drugi za njih nameštaju pojačala i bubnjeve, a oni kao prave face samo utaknu gitare i počnu da tamburaju.
5. Tu se Vlada Džet smiluje i pozove ih na turneju po Banatskim selima, odnosno po seoskim slavama da sviraju po lokalnim domovima kulture pred dvadesetak mladih ljudi iz svakog sela.
6. Nakon ovog grandioznog uspeha, tur-basa, Vlade Džeta i Olge, oni su dotakli i ostvarili sve svoje želje. Ali to nije kraj! Vlada Džet im nudi da snime demo album, koji će on objaviti u 50 primeraka! Oni napišu par pesama, koje su obično na engleskom jeziku i zvuče poprilično smešno za srpsko tržište koje je naviklo na srpskojezični rokenrol.
7. U međuvremenu jedan od članova se obavezno smori i ode da svira sa drugim bendom, zato što je ovaj postao previše komercijalan. Nađu drugog basistu, koji uopšte nije basista, već je svirao ksilofon u muzičkoj školi, ali nekako ubode tih pet nota.
8. Sviraju kao predgrupa Divljih Jagoda u SKC-u i lično se upoznaju sa svojim idolima!
9. Bubnjar kaže da mu je riba trudna i da mora da se ženi, što znači da pod hitno traži posao. Odlazi da svira sa nekim tezga-narodnjačkim bendom, zato što mu je to jedini način da zaradi neku kintu sa strane. Obećava im da će svirati kada bude imao vremena.
10. Ostali se smore, shvate da su prošli slično kao i Dorsi, samo što srećom niko nije umro. Pevač dobije ponudu da radi kao kelner na brodu u Južnoj Americi što svakako prihvata. Gitarista i polubasista ostaju sami i dogovaraju se o blagovremenom prekidu saradnje sa uverenjem da su zaista ostavili večiti trag na srpsku, ma kakvi srpsku, na svetsku rok scenu svojim demo materijalom koji tako nikada nije ni video svetlost dana, zato što se Vlada Džet zaludeo nekim novim klincima.
Borba u kojoj stradaju seksualne potrebe takmičara.
- Jaoj, kako razbijam ovaj bilijar... Gde si srce? Ne vidim te. Jaoj, mukice, pa ti si na dnu liste... šmrc... 3:0 za mene!
- Ljubavi... sećaš li se kada smo poslednji put vodili ljubav?
- Mmm... sećam se naravno.
- Neka ti ostane u lepom sećanju.
Neopevano iritirajuća pojava. Ima četrdesetak godina, steznike na oba kolena i visoko podignute čarape. Proćelav je, maljav kao Čubaka, i pun svakojakih mudrosti. Ako promaši koš, bio je fauliran, čak iako ga nisi ni dodirnuo. Ako ipak ne traži faul, onda mu je kriv obruč koji je previsok/prenizak, teren koji je previše neravan/klizav, ili lopta koja je ofucana/jajasta. Stalno viče na saigrače "idi pod koš!" ili "otkrij se!", ali ti nikada neće dodati loptu.
- Faul!
- Ali nisam te ni taknuo!
- Sinko, nemoj da si bezobrazan, ja sam igrao sa Paspaljem '87 !
