Naime, koliko god ne volele taj sport, tačnije, koliko god ga mrzele, žene nisu svesne koliko se mi trudimo da ih približimo `jedno sa drugim`.Dokle god je nas, iz njihove perspektive, taj divan sport će im biti glavni krivac za naša okupljanja, a povodom toga i jedini razlog zašto smo se napili radnim danom.Naravno, kada na tiketu stoji uplata od 100 dinara, za tih 100 dinara si, po njihovoj priči mogao da kupiš 4 helikoptera i hrane za ceo mesec. Međutim, drage naše gospođe i gospođice, istina je sasvim drugačija. Mi vas volimo baš takve kakve ste,i zbog toga vas i pronalazimo u igri koju mi volimo najviše na svetu.Ne verujete? Dozvolite da vam bude objašnjeno....
(Sedi se u kafani, 3 prijatelja savetuju četvrtog da skupi petlju i da priđe devojci)
-Čuj, samo opušteno! Seti se kako je Anjelka iskulirao ceo svet kada je promašio penal, pa Mančester uzeo Ligu Šampiona.Nema šta da se cimaš, nije hendikep na nas, nego na nju.
--Da, tebi je lako, vas trojicu je usralo još pre dve godine, niste ni bili svesni da imate devojke kao Grčka kada je uzela evropsko.Šta ako me iskulira kao Ešli Kol Arsenal ? Zamisli da se izblamiram kao Salgado kada je čuvao Ronaldinja?
-Brate, opusti se, pa i ona je od krvi i mesa i njoj prijaju komplimenti.Nije to Real Madrid pa da te šalje na klupu posle prvog treninga.Reci neku lepu reč tipa...Kao Ferguson što je hvalio Zvezdu kada su igrali protiv njih...Tako nešto, samo smireno
--Mislite, a ? Mislite da imam prođu? Mislite da može da me usere kao Senegal protiv Francuza ?
-Pa naravno druže, nisi ti Javor, pa da sad nemaš baš nikakve šanse.
--Dobro...Samo da uzmem još jednu rakijicu i krećem.Moram malo da se stimulišem, i Berbatov igra najbolje kad je pijan.
--E..a da vas pitam...Šta ako je neki namćor ? Da se batalim ili da budem uporan kao Everton?
- Ma skautiraćeš ti odmah da li je talenat ili ne...
(Sasvim običan muški razgovor)
-Jao ljudi, upoznao sam njene...
-- I ? Šta kažu , jel te potpisuju ili ideš na pozajmicu ?
-Ne znam, jako je zajebano...Kao Milvolu na gostovanje da sam otišao.
--Pa dobro, jel su ti rekli nešto konkretno?
-Ma sve nešto zategnuto, na ivici crvenog kartona. Sve nešto okolo naokolo kao italijanska liga. Jaka odbrana, bez puno šansi.
--Znači čuvaju svoju malu kao malo vode na dlanu, a? Hehehe...Ginu za nju kao 3 boda za opstanak,a ? Ništa, opusti se, nije to strašno. Samo igraj od noge do noge, bez puno faulova i ima bre da im pomrsiš račune.
Dozlogrdilo vam je brijanje vaših testisa neadekvatnim brijačima? Ne možete više da izdržite sakaćenje kurca raznoraznim jednokratnim žiletima, koji posle dve upotrebe nisu ni za kurac, a kamoli za kurac? Dosta vam je i nedoumice rano ujutru pred jutarnje brijanje lica, oko toga da li ste ovim žiletom strugali kitu sinoć i da li ste nakon toga promenili patronu? Gillette ima rešenje za vas. Najnovija i jedinstvena "Dabl ou" edicija za brijanje testisa.
Šest sečiva od najfinijeg čelika kliziće pronstranstvima vašeg pubične regije, ostavljajući za sobom glatkoću poput dupeta maloletnice, a najfinije mazivo iznad sečiva zaštitiće vas od neželjenih iritacija i bola u kurcu. Posebna ručka u obliku krivog penisa - Krivi stojko™, pomoćiće vam da dohvatite i najzaturenije delove vašeg ponosa. Bez gledanja!
Kupite i naše proizvode Gillette OO gel i OO after šejv, kao jedinstveni paket, nakon čije upotrebe sa ponosom možete jebati kao nikada do sad.
Tajger Vuds - Gillette OO donosi takvu udobnost i glatkoću, ali i adekvatnu zaštitu, da se polno prenosive bolesti eventualne švalerke nikako ne mogu navatati na vašu kurčinu.
Rodžer Federer - Pošto sam nesposoban za bilo šta, osim za tenis, Mirka mi brije jaja novim Gillette OO. Moja jaja su u njenim rukama, a nikada se nisam osećao sigurnije.
Tijeri Anri - Pored brijanja palamarčine, mi fudbaleri moramo imati uredno obrijanog buljsona. Nova zakrivljena ručka vam omogućava da do rča baršunastog bez problema i dosegnete. Preporučujem novi Gillette OO i vama.
Ležiš kao zadnja krmača od 200 kila koja se tek porodila, jedeš sendvič pun salamčure i bajatog kečapa i šaltaš kanale...
Miči politiku, to su sve lopovi, napunili su se para, debilčine jedne mrtve.
Gle' ovog Đokovića kako igra, pa sve mu jebem mutavo, ne umije loptu čo'ek da strefi, pu, jebem mu familiju bogaljsku, ja da sam tamo, borio bih se, vratio bih svaku loptu makar, sve bih stizao, a ne kao on, jebem mu pleme da mu jebem, pojma nema! Kako je moguće da igra uopšte, ne kapiram ovo, debil.
Šaltaj kanal, ne mogu da se nerviram...
Ma daj, ovaj Mesi je prda obična, nema veze s mozgom, daj bre gore vidiš li da ti Neimar utrčava, pa kakvo magare, majko moja rođena, ne mogu da vjerujem da ovakav debil igra, koji mu je kurac?! Gle', nevjerovatno glup čo'ek, nemoguće šta gledam, kako bre ovo plaćaju da igra, kunem ti se, ja bih srce na teren ostavio, ne bih igrao ovako kao baba!
Miči ovo sranje, pih, babuskere raspale gledam tu...
Čujem da je Mile istrč'o maraton, koja je to degenčina, zamisli na šta on gubi vrijeme... Ja bih to mogao i bez spremanja da istrčim, ma daj, smiješno, eto spremao bih se pet, šest dana i laganice, čuš toliko se spremao tip, budaletina bre...
Nego aj' da vidimo šta ima na...
Ahaaa, gle' ga ovaj peder Gejts, pa bre mamu mu jebem, tolike pare kao daje u dobrotvorne svrhe, lako mu je kad prima toliko, što ja ne primam, pa bi vidio kako se daje... Stoka bre bogata, pa se bahati tuda, on kao daje siromašnima, daj bre.... Hah, eeee Mitroviću, neka ti ga, kupio si sinu kola od sto 'iljada da se bahati, neka mu ga, neka, bije narod po ulicama. Ja bre da imam milione, sinu ne bih kupio to nego golfa dvojku, TDI i to obični, ni I crveno ne bi imao!
Ooooo, evo ih hemičari na Eurosport. Stvarno bre, pogledaj kako se raspadaju, napumpali se od hemije, ne znaju đe udaraju, hah, mogao bih i ja tako, samo da oću, ali ja neću sebi da uništim život sa hemijom, nisam šašav, ja živim zdravo. Koji će mi kurac mišići koji su se naduvali kao balon od hemije i čim prestaneš da piješ i kad ostaraš ima sve da splasne i koža da ti visi... Ionako nemaju snage.
Sinko, najveće dostignuće u životu ti je prvo polugođe srednje mašinske škole iz koje si izbačen jer si mongoloidni moron, najveći fizički napor ti je što si privukao kauč i TV što bliže kuhinji da ne bi išao mnogo dalje da napraviš bajati sendvič koji ti kupuju majka i ćaća pošto si nesposoban i do prodavnice da odeš, a ne da zaradiš za isti, ali si rekorder po broju govana koje izustiš po jedinici vremena. Na stranu to što si nesposoban i što si bolid, ali to što je neko rmbačio godinama i što je izgubio dosta vremena, truda i prijatelja da bi postigao, a ti osporavaš, a i mogao bi to da postigneš bez i najmanjeg napora, to zaslužuje da te objese za muda i naguraju ti kolac u šupak, jebem te glupa u vr' glavudže raspale.
- Oprostite, ko ovde služi? Čekam pola sata da mi neko priđe... - Viđi, ođe neko da je šćeo sluga bit ne bi se zubima s Turcima na Vučijem dolu klali. No ti plati pedeset centi što si bio parkiran u ovu ladovinu pa mrš otlen.
Sinonim za konobara. Ali ne lika koji radi u kafiću par meseci/godina. Za takve postoji drugačiji naziv, mali/izvini/kelner/dečko/cole. Ne, Mile nije ni nalik njima. Bio je državni službenik u "zlatno doba" ali jebiga, nije se dovoljno nakupio da može da uživa sada. Drži kafanu, obično zavučenu u nekoj uličici koju trezan ne bi mogao da pogodiš 2 sata, sa sve mapom i koordinatama. Ali zato pijan iz prve ubadaš. Kafana - klasika, poneki pogoreni karirani stolnjak, kafanske čaše™ i ostatak što ovakvim mestima daje dušu. Omiljeno mesto za izlazak sa ekipom kada ne želiš da se blamiraš na mestima koja vrve od prepucanih klinki i nabeđenih wanna-be mafijaša. Kako da ne volite Mileta?
Ekipa: Đes Mile, sto godina, šta ima? Mile: O momci, pa di ste, nije vas bilo, hm, 3 dana? Šta ćemo? E: Pa ovako, daj po jednu onu tvoju, dok nam seckaš salatu od kiselog kupusa, onda serviraj salatu i ponovi domaće, dok se vino 'ladi meti tamo jedno 10 ćevapa po osobi, malo pomfrita, ciganskog leba, lukca i tebi šta ćeš da piješ i primakni stolicu posle. M: Eve stiže!
Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.
Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.
Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.
Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.
Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.
Mrš bre u pičku materinu.
Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:
- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude. - Muhamede, boli me patka.
Ne, antiheroj nije glavni negativac, bezosećajno stvorenje, psihopata ili neko sličan. Jer da bi lik postao antiheroj, on mora da nosi neku poruku, mora da ima neko sopstveno viđenje sveta, i mora da ima dobar razlog za to da radi i da mu to pričinjava zadovoljstvo, a da pritom nema drugu korist od toga. Naravno, da njegovo delovanje bude u skladu sa moralnim kodeksom, koji doduše samo on razume, ali bez obzira.
Predstavnici ove grupe, koji meni prvi padaju na pamet su svakako Anton Čigur i Patrik Bejtmen. Jednostavno, to su ljudi koji u sebi nose sve osobine ovog sveta, u neku ruku, dostižu nivoe polubogova i postaju neuhvatljivi i nevidljivi predstavnicima "pravde". Oni ne gube. Beskompromisna inteligencija sjebanog mozga ih dovodi do nivoa kulta i zadržava ih tu. Jednostavno, ne možeš da ih mrziš. Bilo da dave prostitutke dok slušaju Vitni Hjuston ili Fila Kolinsa, pucaju u sve žive ili ljudima daju šansu da bace novčić. Pokriveni velom životne ironije i sarkazma delaju u polumraku i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Takođe, antiheroj može biti samo parodija na heroje, bilo parvelove, bilo na neke druge, ali pritom mora biti urađen sa stilom, tako da kroz sve svoje delovanje pokazuje apsurd borbe za "bolji svet", apsurd herojstva i oslikava prilično bednu stranu društva. Superhik.
U svakodnevnom životu ih i nema toliko, ili ih ima u mnogo blažem obliku, da to prelazi u domen zajedljivog starca koji sere po svemu, ljude koji znaju da daju smislenu kritiku i to rade sa zadovoljstvom, do ironičnih i sarkastičnih drkadžija koji jedva čekaju da pokopaju nekoga, u intelektualnom smislu, nešto kao Gregori Haus.
1 - Dobar dan, jeste li zainteresovani... 2 - Ne. 1 - Kažite mi šta vam treba. 2 - Ništa. U stvari, dupli Džek sa ledom i kesica cimeta ako imate. 1 - Gospodine, ovo je Vumen Sikret, imate mar... 2 - Ma nemoj mi reći. 1 - ket dole niz ulicu, 300 metara odavde. 2 - Nemoj ti meni 300 metara odavde, imaš li to što sam ti tražio? 1 - Nemamo, i bojim se da ću biti prinuđena da zovem obezbeđenje ako ne izađete iz prodavnice. 2 - Slobodno, u stvari, nemoj, čekaj. Imam još jedno pitanje. Jebeš li šta? Ili je l' te neko jebe, da formulišem tako, učtivije. 1 - Gospodin... 2 - A je li, koliko su ti ove tange sa tregerima? I kupuje li iko to? 1 - To su strogo poverljive inform... 2 - Aham, a je l' da li bi mogla da ih obučeš, da vidim kako stoje, da znam vredi li ih uzimati za moju čivavu. 1 - A? 2 - Nemoj ti meni a, čivava laje. 1 - Gospodine, zvaću ob... 2 - A da, zaboravih, ovo je pljačka. 1 - Molim?! 2 - Šta moliš? Daj mi tri velike kese i... 1 - Evo, evo, uf, istrešću vam celu kasu. 2 - Nemoj da se trudiš, ne trebaju mi pare. 1 - Nego? 2 - Zapakuj mi trideset pari nazuvica i stotinak gaća, od toga minimalno 28 budu tange, i nek spektar boja bude što širi, 32 nek budu bokserice, ne ne ne te, one babske mi trebaju. 1 - Ali gospodine, nemamo te babske... 2 - Kakva je bre ovo radnja? Ništa, onda skidaj svoje, ocrtava ti se ispod tih pantalona da nosiš ove što čuvaju i bubrege i jajnike, a bogami i grlo. Takođe, kao odštetu, moraš da mi daš i nešto po svom izboru. Ali pazi se ako mi se ne svidi. 1 - Dobro, dobro, evo... 2 - Uzgred, hoćeš žvaku, ostale su mi samo dve? 1 - Neka hvala... 2 - Pogrešan odgovor, sad se lagano sagni i priđi... 1 - Jooooj, majko mila... Kud ja baš? Što ne Mia, ona radi u drugoj smeni. 2 - Polako kreni ka meni... 1 - Evo, evo. 2 - I bez kukanja. 1 - Dobro, samo polako, nemojte se nervirati, sve što kažete. 2 - A sad ustani. 1 - Molim? 2 - Ne uzimaj ga... 1 - Jeste sigurni. 2 - Da. 1 - Stvarno? 2 - Ponudiš im kurčine i ne možeš da ih odvratiš od ideje, o bože... 1 - Evo ustajem. 2 - A sada pogledaj ka onom prozoru... 1 - Gledam. 2 - U stvari nemoj da gledaš, nema tamo ničega. 1 - Ne razumem. 2 - Sprdao sam te sve vreme. Ova kiša napolju, pa sam 'teo da se sklonim na kratko. Aj zdra'o.
Zaboravio si ti mene, praunuče. A pritislo te sa sviju strana, vidim ja, pa reko' aj' da ti se bar u snovima javim. Nije ti lako. Gor' visoko, a dol' tvrdo. Da ti pripovedam kako je meni bilo, možda ti bude lasnije:
Bea novembar 1915., u Peći. Jedemo ti mi neki klot pasulj, sumorna je slika, kiša neka, bljuzgavica, blata na sve strane, kusa vojska u tišini, samo goveda gladna riču. Jede sa nama i Vojvoda Stepa, reč ne progovara. Dobar sam ja sa njim bio još od '12-te, kad'no rasterasmo Turke kod Kumanova. Priupitam, čisto da prekinem muk: - Je l' mora, Vojvodo, baš preko albanskih gudura? Arbanasi će nam glave doći, a ako nam oni ne doakaju, bez 'leba i po mrazu, sami ćemo skapati. - Ama, je l' se to ti bojiš, Janićije? - upita on. - Nije mene stra', Vojvodo, no mi se klizaju opanci - velim ja njemu.
Zasmeja se ona golobrada dečurlija iz ''1300 Kaplara'', nasmeja se i Stepa, a nije mu do smejanja. 'De si ti još vid'o da Kralj, Vlada, Vrhovna Komanda, sva skupština, 'teligencija i vojska jednog naroda napušta svoju Otadžbinu đuture? Dabome da nisi vid'o, nećeš ni da vidiš. I sad se često upitam, da l' je moralo tako? Da l' je to bila hrabros' ili ludos'?
A pritis'o Švaburina ozgo od Beograda, pritis'o Bugarin od Niša, pa nema se kud. I ako pređemo te planinčuge, šta ćemo posle? U tuđoj zemlji? Ne pitaj me kako sam preš'o Albaniju, ni kol'ko smo u Skadru čekali na ''saveznike''. Ne pitaj me kol'ko sam kila im'o kad stigosmo na Krf. Ne pitaj me ni kol'ko sam boraca sahranio usput.
Al' me pitaj kako uzesmo Kajmakčalan i probismo Solunski front. U neka doba, kol'ko smo brzo prodirali, stigne ti moja pešadijska četa Vrhovnu Komandu na čelu. Prepoznam još s leđa sedu glavu Vojvode Stepe, na konju.
- Pomaže Bog, Vojvodo! - javim se ja, a vidim i njemu milo. - Šta je, veli, Janićije? Ne klizaju ti više opanci? - Poznaju teren, odgovorim ja k'o iz topa. Za ovu su zemlju opanci i pravljeni!
Znam ja da ni tebi danas nije lako, i tebe opkolili sa sviju strana, pa još i ozgo pritiskaju. Zapamti samo jedno, praunuče: nema Vaskrsa bez Golgote. Sloboda košta, mili moj.
Aj', u zdravlje, pa se seti Janićija tvoga, makar o Zadušnicama...
3... Čovjek čije su ime klinci izgovarali često i olako koliko i riječ „boem“, kad bi se sa terena preselili u kafane, ne znajući da, i za jedno i za drugo, treba mnogo više rada i odricanja. Još jedan koji se nije uklopio u šampionsku viziju KK Crvena Zvezda, i proglašen netalentovanim. Neki zbog ovakve odluke KK Crvena Zvezda Sudbinu nazivaju kurvom, a neki samo misle da je obična bolest u pitanju. Otišao čovjek u KK Partizan, i objasnio neke stvari. Nema potrebe za statisikom i brojem medalja, trofeja i ostalih kurčeva, niti je potrebna gomila novinara i komentatora koji sline za njegovim potezima, dovoljno je bilo gledati ga da bi se shvatilo koliko je veliki igrač bio. Nažalost, neki su osuđeni da poslije njega kasnije gledaju Markovića, Teodosića...
2...U prvom redu, uloga pleja je da razigarava saigrače i da ne sere previše, a velikog igrača da iskoči kad je najteže i težinom svojih muda prebaci težinu situacije u svoju korist, te izađe kao pobjednik. Sale Nacionale je to radio.
Istanbul, devedesdruga. Partizan – Huventud. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto k'o pasulj. On je to radio tako da se činilo da je samo potrebno izaći na teren i biti šampion. Od NBA zvijezda razlikovalo ga je samo što ima više kose na glavi pa je uskoro i taj problem riješio.
Devedespeta. Ukinute sankcije. Evrposko prvenstvo. Jugoslavija- Litvanija. Finale. Strp'o čovjek 20 i po koševa, trojke 9/12. Drugim riječima, natjerao Litvance da mu se previju preko koljena, skinu gaće i dobiju po guzici.
Poslije OI 1996 i srebrne medalje, otišao u Portland i ubrzo se vratio. Nakon 8 utakmica, skontao je ono što Darko Miličić još uvijek ne konta,i neće ni skontati. Želio ja da igra košarku a ne da sjedi na klupi i bude glupi Evropljanin kojeg će trener ubaciti samo kad treba nekom rame izvaliti u odbrani. Želio je da on bude taj kojeg će svi željeti da zaustave. Nije želio da Sudbinu samo nazove kurvom i odustane i uhvati se prvog šatora pod kojim pjeva Maja Marijana. On je zgrabio Sudbinu, navio je preko stola, pokido košulju, jednu ruku metno na sisu, drugom pokid'o gaće i zabio do jaja.
Cijevi pušaka još se nisu ohladile od krvavog rata, a Jugoslaviju i Hrvatsku Sudbina je natjerala opet da ratuju, srećom, na parketu. Iako smo ratom rekli šta mislimo jedni o drugima, ostao je utisak nedorečenosti koji je trebalo ispoštovati. Rimac. Tri slobodna. 62-61. Đorđević. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto ko pasulj.
Postao je i svjetski šampion, i trener, i na oproštajnoj utakmici pogodio trojku u posljednjoj sekundi, i mnogo toga još... I ko zna gdje mu kurva Sudbina sprema novu zamku, nije ni bitno, kladim se na njega.
1... Heroj. Ideal kojeg ova balavurdija nije dostojna, a kada to shvate, i počnu da rade k'o u rudniku, onda će od naše košarke da bude nešto.
Osnova svakog srpskog obroka. Suv leba. Polubeli. Šupljikav. Lebac raženi. Pogača. Crni. Lepinja. Vruć. Namazan. Somun. Vekna. Od juče. Prepečen. Za poparu. Buđav. Svinjama. Za leba danas mora da ima, a za sleba ćemo se već snaći.
Radivoje je mrmljao nešto sebi u bradu. Nikad nije dobro kad treba da dođe u grad, ni ovoga puta nije izuzetak. Nesnosna vrućina mu nije pričinjavala zadovoljstvo. Oštra, seda kosa je bila mokra od znoja, na krajevima koji strčahu ispod šajkače. Na putu od opštine do autobuske ugleda malu prodavnicu i reši da otrese jedno ladno zidarsko. Uvek je uzimao jagodinsko, jer ga je čiča sa slike podsećao na dedu. Prebra po čakširama i nađe dve zgužvane stodinarke. Plati jednom od njih za pivo, pa sede na obližnju, pukim čudom, funkcionalnu klupu u hladovini. Skide šajku i težačkim, od rada ispucalim dlanom, obrisa čelo, prekrsti se, prosu malo iz flaše, te nategnu dobar gutljaj. Dok je podrigivao, krajičkom oka spazi klinca kako izlazi iz zgrade preko puta. Mali je iznosio đubre. U providnoj kesi, starcu zapade za oko više od pola vekne hleba. Oči mu zaiskriše. Zar hleb naš nasušni? Seti se kako je jesenas zajmio pare za naftu da poore, taman kad uze gorivo, pade kiša, pa je čekao da ''cedne'', onda je tri dana izvlačio stajsko đubrivo, dogovarao se sa agronomom dal' da prihrani ''Kanom'' ili ''Urejom'', pa je drljačio, pa je kasnilo seme u poljoprivrednoj apoteci, sejao, povlačio, pa prašačio, dotrajala zadnja guma na traktoru. Zimus pade golem sneg praćen jakim mrazom, mislio je: 'izmrze sve', al' jok, udari velika kiša oko Vaskrsa, poplavi, al' opet bi dobro, onda naiđoše žege, pa se baba i on moliše Bogu i Svetom Iliji da ih grad zaobiđe, pa je jurio premije za mleko da ima čime kombaj' da plati, pa ga je kombajner zavlačio dve nedelje dok je ovr'o, a prinos be'a tanak, pa dok je oter'o žito u ambar i istovario da se prosuši, odvez'o u zadrugu da ga da po neipslativoj otkupnoj ceni... Danas je platio porez da mu izvršitelji ne bi zaplenili traktor. Jer šta je on bez traktora? Od svega mu je ostala još jedna zgužvana stodinarka za lokal do kuće. I dug od 400 evra. Utrošeno vreme i rad se ne računaju. O živcima da ne govorimo. Uz kurac mu muka. Posle bačenog smeća, klinac prođe pored Radivoja gledajući ga sa podozrenjem. Minut kasnije izađe iz prodavnice noseći svežu veknu hleba po ceni od 44 dinara. Radivoje pomisli da malom opsuje i tetku i babu, ali se uzdrža. Samo dobaci: - Sinko, gre'ota je 'leba bacati. Mali ga nije ni registrovao, a i da jeste, ne bi rastumačio. Jer nema ko da mu kaže i objasni. Deda mu se davno doselio u grad i pljunuo na seoski život, a ćale mu je već gradska faca, roker. On samo zna da je hleb 44 dinara. Svakako je dečko žurio da se loguje na CS server, čeka ga buljuk drugara iz razreda da povrate Kosovo... Tako to uređene države rade. Leba i igara. ''Oče naš...''
Šta je, morala Jurovizija u Švecku dode pa da čuješ za nju, a? Naš ti da sam ja tamo boravio? Dabome da ne znaš! Pavijan pokojni se zakači s likom nekim, razumeš, i onda morali da palimo. I de ćemo, Kiza pokojni imo neku šemu za Švecku, uzmi sošku i pali iz Juge.
I stigli ti mi tamo.
Zemlja ko zemlja, al odma me smorili oni bledunjavi pederčići i one ružne ženetine. Pričaju šatro da se tamo dobro živi, kao nađeš šljaku čim zapališ i te fore. Lažu bre! Petnes dana mi tražili šljaku, neće Snus te zaposli ako čuje odakle si, razumeš? Jonda se Kiza snađe za neki noćni klub, ubaci nas tamo kao sekjuriti. Ma nije bilo problema, ono sve fin narod. I one se švecke žene ložile na nas, razumeš, al ko u to dumoči! Našo ja jednu našu, Bosanka, razumeš, i kod nje se uvalio na gajbu. Nego mi gledamo: Što mi bre da radimo za njih? I krenemo mi polako zaštitu da im uvodimo, razumeš, kao dobar dan, dobar dan, ne prave oni problem. I držali brzo ceo kraj jedan u Geteborgu, ma niko problem da napravi. A kintaaaa, samo kaplje! Tu ja ovu moju Bosanku otkačim, beži reko, kraj i te fore, ona poludela! I odem u hotel sa jednom Kubankom azilantkinjom da živim, ta je bila mrak! Kad neam šljaku oko zaštite, samo sa njom ceo dan i noć, razumeš? I bilo nam dobro, živeli ko bubreg u loju, nema ko da nam smeta, mi se tu povezali i sa Đomlom što držo ostatak grada, ma mica trakalica bre, razumeš!
Al dođu pubovi jedno jutro po mene u hotel. Lupaju oni, ja ne otvaram, razvalili vrata, mene odma na patos, razumeš, ja njima "Šta je, pandurčine, mora vas deset na jednog Olovku!" I privedu oni mene, fina im i milicija bila, da ne verueš, gospoda bre! Ne ko ovi naši klošari da te odvale od batina! Jok, daju ti cigare, kafu, uzmu ti izjavu fino, ispituju, al sve kulturiška, pa dal ti treba advokat i te fore. Ja gledam, neveruem, razumeš! Pitaju dal si ti reketiro Jevreja matorog, pa Bjorna, razumeš, ja sve kao nisam, nemate dokaze, al me zadržali u mardelju. Odma sutra na sud, ja kao nisam i nisam, i moj advokat nemate dokaze, al oni dovedu svedoka, kad ono - ko je svedok? Gledam i neveruem! Ona Bosanka što sam joj dao pedalu kacam došo do para! Rešilo žensko da me sarani! Al advokat moj bio dobar, sve je pita ima li ona dokaze, pa dal je ljuta na mene, i to, i izvuko se ja. Al nisu ni oni blesavi, videli Snusi kolko su dva i dva, razumeš, i isterali me iz Švecke na deset godina jer sam bio onaj... Ilegalac!
Vratio se onda ovde, razumeš, pun para od šljake, svako veče na splavove, narodnjaci, ludilo! Nego prođe i to, al ajd sad...
Al dobro sam ja i prošo, razumeš! Ovi Kiza i Pavijan što ostali tamo, neki došli što počeli da rade i belo, počistili celu ekipu za petnes dana! Ja tu malo šljako, posle pao, sad životarim pomalo, šljakam na sitno, nije loše, živi se, razumeš!
Švecka... E, slepci jedni! Vi to samo na televiziji možete da vidite!
