Naziv za oldskul kuburetinu duge cevi, najsličniju nečemu čime su komandant Mark i Vukovi s Ontarija tamanili crvene mundire. Naime, ledenjak se punio barutom, pa onda ekserima, što ga je činilo mini topom.
... ... ...
Kao i svo oružje iz tog vakta, ostalo je poznatije kao naziv za dobru kurčinu.
- Znaš li ti mala da je moj askurđel ledenjakom usmrtio dahiju što mu je danak prevelik udario? Posle je prebego u Podgoricu i otvorio apartmane.
- Kako zanimljivo. Znači ustrelio je nasilnika?
- ... Dadada. Baš sam to htio reći. Tako ga je ubio.
Sećanje Vuka Draškovića na početak bombardovanja, na Deveti mart, na pad Krajine, na atentat na Đinđića, na bilo koji važan datum iz novije istorije, šta god da se obeležava, voila, izvlači se Vuk iz plakara staroga da da svoje sećanje, viđenje i sud, da bljucne po koju anegdotu u velikom intervjuu na sedamdeset strana, da nam kaže konačno istinu o svemu. Sigurica novinarska: pozvati Vuka, a Vuk dokon čovek, što da ne, penzioner, šćepan šćekić, žena radi umesto njega, a on kući sprema njoke, pa ima vremena, dok meša Vojislava Mihajlovića na tihoj vatri da drobi o raznim temama, iz prve ruke, kao učesnik svih tih važnih događaja.
Pričanje Vuka sastoji se uglavnom od toga da je on uvek bio mudriji, staloženiji i pametniji od tadašnjih vlastodržaca i savetovao je vrlo mudro i Miloševića i Đinđića i Tita i Dražu, ali oni su bili ludi i malo na svoju ruku pa ga nisu slušali i cap eto što mi najebasmo, a uz to Vuk je ipak nekakav književnik pa zna da složi priču, ubaci neki skeč i neku osrednju publicističku mudrost u rangu Vanje Bulića pa to njegovo trtljanje zaliči na nešto zaokruženo i kao taman jedna kuglica domaćeg rafaela da uz kafu klizne niz grlo prosečnog čitoca nedeljnika Nedeljnik, Vreme, Nin ili Duga, dobro ne Duga.
- Sećam se, taman Spasoje Krunić i ja da sprečimo bombardovanje, našli smi neku četničku vezu do Reganove sestre od tetke udate za majora Muškatirovića, dogovoreno bilo sve, samo da se uđe u Zagreb, ma na jedan telefonski poziv bili smo od toga, kad Sloba, a na NJEN nagovor, pozva me u sred noći i reče: ma ne može to tako Vuče, kaži joj tamo da hoću da i Temišvar bude srpski i oću i izlaz na Egejsko more, pa da pričamo uopšte o pregovorima i ova Reganova tetka, kad to ču, šta će, slegne ramenima, ne veruje i poče da nas maže: ma vi Srbi ste lud narod, ma niste vi ludi, luda sam ja što radim s vama uopšte, te ovo, te ono, te znam ja vas to u kući imam, te ovakvi ste te onakvi, a Spasoje i ja samo ćutimo i gledamo u pod, u šare na tepihu, ja nogom ispravljam one rese eda bi je smekšao malo, bradu gladim, perut joj sa zelenog kompletića tarem i po neku dlaku skinem, i kad završi ona, neprijatna tišina zavlada samo Spasoje cijuknu vazduhom kroz šupalj zub, i ja onda prekinem to i rekoh: eh tetka Regan ne zamerite, al tako vam je to sa Srbima, lud i dobar dvoja kola sa senom teraju, nego da vidimo mi naš poso, ko na košenje zakasni, iz kačice kusa sira, ako me razumeš tetka, namig, namig, daj da se ne zajebavamo, i ona se zamisli pa reče gosn Vuk, shvatam, pa vi ste jedini mudar Srbin koga znam osim Novaka Đokovića i tu ti ja nekako isposlujem da Šipovo pripadne Republici Srpskoj.
Stepen jebozovnosti kojom određena ženska osoba zrači.
- Ne razumem šta se svi lože na ovu Enu Popov. Ništa posebno...
- Sine, pa ja kad bih se zavukao među one guzičetine morali bi vojsku i narodnu miliciju da zovu da me skidaju sa nje. Izvlačili bi me ko onaj mač iz kamena, njih trijes! Na kraju bi morali bobingera da mi poprskaju sredstvom za odvijanje korodiranih metalnih delova pa da popustim.
Mali znak pažnje. Nekad veoma popularan i efektivan način da pokažete đevojci za susjednim stolom koliko rado biste stupili sa njom u bliži kontakt.
A onda su počeli samo flaširane da služe.
Taman si sjeo u kafanu. Mobilni, ključevi od auta i Marlboro su već na stolu, dok listajući meni naručuješ veliko Nikšićko. Naravno, sve te interesuje, pa razgledaš po objektu ne bi li uočio koga poznatog da podigneš kriglu u znak zdravice.
Kao što je opšte poznato, sklon si lijepim ženama, tako da razgledanje nije dugo trajalo. Zašto tako fina đevojka sjedi sama? Dobro, nije sama, sa drugaricom je. Sa grdnom drugaricom. Neka je, neće niđe pobjeći, ionako ispija dojč uru ipo. Što joj imaš prilaziti, svak za svoj sto, zovi konobara i reci: "Dvije kisjele vode onim damama u ćošku". To je jedino džabe, a da nije vodurina. Ostavićeš utisak. I sirotinja si, pa ti je glavno da se jebeš bez ulaženja.
Posmatraš ga kako spušta tacnu na njihov sto i ljubaznim tonom govori: "Imate piće od gospodina". Dako bude zadovoljna. Možda ne bude i reče konobaru da je pička najveća što te sluša. Neće joj valjda odgovoriti da je mislio pojiti volove... Možda i hoće, moraš je zaštititi. Jači si od njega. Da je jak ne bi bio konobar, nego radio u sekjuriti minimum minimuma. Ustaj i spasi je, nemaš što čekati.
Oduvijek je poznaješ. U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga. Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila. Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno. Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno. Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?! Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi. Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla. Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla. Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije. Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje. Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa. Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.
" Jednom, kad odem, bez povratka, biće mi žao što ćeš tek onda sve shvatiti. "
Teorija po kojoj svaki muškarac koji je barem u jednom trenutku svog života razdevičio neko žensko čeljade, kasnije, u bilo kom trenutku u budućnosti, ima maltene zagarantovan trs kod te osobe, bila ona singl, udata, neudata, razvedena, s decom, dece bez ili šta god drugo žena može da postigne u životu pored manje plate za isti posao i prava glasa. Ja ne znam da li je to baš istina, nisam još bio u prilici da upišem takvu "recku" (niti bilo kakvu, ali pokušaću nešto da preduzmem povodom toga sad za Srpsku Novu, hehe), ali mi je stric pričao da je on tako jednom "skinuo đanu" jednoj "seljančici" i da je tom prilikom plakala ko kiša a onda ju je sreo 15-ak godina kasnije, bila se udala u međuvremenu, rodila dvoje dece, sve po PS-u, al kad ju pit'o bi li, ona pristade ko dama sa štajge za 50 evra.
Milice, jesi to ti?? Hahaha, ladno si ti, e!! - Hmm, izvini, ovaj, ali ja nemam pojma ko si ti, ovaj, zdr... - Ma, kako ne znaš, mačko, zar se ne sećaš mladosti našeeeee, hehehe...DALIBOR, bre, iz Slankamena, bili smo zajedno na jednoj žurci, bio je mrak, pa posle više nije bio, hnjahnjahnja... - E, jel možeš malo tiše, molim te?! Da, ovaj, sećam se, ovaj, drago mi je da sam te videla... - Pa, čeeeekaj, staaani, Mico, nisam te video od tad, šta kažeš da te odvedem na neku kafu negde pa da popunimo rupe iz prošlosti, hehehehe... - More, popuni ti svoju mamu, idiote, to što si me tada jebo zapiši negde na nekom tiketu, mene nećeš jebati! Uostalom - i ugojio si se!!!
- Brate oću da ti učinim sestra ti je i to, kapiram da ima svoje potrebe ali brate kako ću, kao plas sena je, neću znati odakle da počnem. - O jebem ti. Snađi se jbg. Ponesi šaku brašna u džep ili neku kesicu, ljubite se jedno pet minuta, brzo se ona napali i odma posle toga baci na nju tu šaku brašna. Gde brašno okvasi tu je pička. Ajd srećno.
Aljkavost na zavidnom nivou. Zapravo na najvišem. Baš dno dna, da se ne zna časnog reda a da ni na pomolu nije neka generalka. Stil života, ušlo u krv i gotovo.
- Sredi bre čoveče malo ovu sobu, spakuj ovu gomilu stvari, izbaci đubre, ko u čergi da živiš! - Ma mrzi me, a i slabo sam kući. Samo prespavam. - Pa gde ti je krevet?
