Fraza koju Miroslav Mišković često koristi kada priča o Srbiji, misleći da ovde poseduje sve od ajvara do kupusa, dok zapravo ide na živac svima, od brkatih kasirki Maksija u Jurija Gagarina, do Šaolin-monaha manastira Visoki Dečani.
K.D.P: Hm, Mirouslave, da li si siguran da moužemo da lovimo ovog risovi po nacionalni park Tara, je l' neće neki p'jani Serb da nas puca iz pistol? M.M: Opusti se, Karla, ovde moje je sve. A i da puca, pogodiće telohranitelje koji će me zakloniti mišićavim, nauljenim telom. Zar ne, gorilice? Gorila: Jašta, gazd... ŽBADABUM Šumar: Odbij iz mog zabrana, hohštapleru. Sila pravdu u guzicu jebe, ali ovde loviti nećeš. A vi, gospođo Del Ponte, možete slobodno da ostanete i svratite da vas ja i sinak poslužimo čajem od šipke.
Trenutak u životu svakog muškarca kada devojka prestaje da bude samo riba sa kojom se šeta, muva, pokazuje u društvu i zadovoljava fiziološke potrebe.
Prelazak na "mi" je ključni momenat koji predstavlja značajni napredak u vezi, dajući joj jedan mnogo ozbiljniji ton, u muškom društvu često okarakterisan kao "papučarstvo".
Sekund u kome prelomite i "ona" i to magično "mi" postane važnije od društva, ocena, uspeha, neuspeha, bilo čega...
Petar: 'Oćeš na bleju? Marko: Ma jok, treba da se vidim sa Milicom. Petar: Pa povedi i (:teška srca:) nju. Marko: Videću, mada mi smo planirali da se prošetamo gradom malo... Petar: Aha, "MI"... Pa dooobrooo, videću da zovem Kizu i Raleta (lokalne dežurne ortake koje svi zovu samo kada nemaju nekog boljeg). Marko: Jebiga, izvini. (razume šta radi, ali je to jače od njega)
Bila ti je drugarica dok ne kaže ovo. Posle toga "najbolje je da ostanete prijatelji"... Zapravo devojka koju znaš od malena a onda se na jednoj žuraji napijete i zalegnete zajedno, uz obavezne reči "Šta ja to radim ti si mi drug", "o Bože zar sa najboljom drugaricom" (al se ni jedno ni drugo ne bune kada krene izviđanje vaginalnog trakta, ili pomeranje desne ruke gore, dole, gore dole..) Posle ovoga nastaje tzv. "Veštačko prijateljstvo" nikad više drugarstvo iz čistog moranja i obaveze prema onome što je nekada bilo.
Skloni ruku odatle brojim do hiljadu... Ma nek ide žvot, jednom se živi...
