Jedan od najzanimljivijih običaja smišljen da bi se alkoholisalo. Kada se kupi krava/auto/stan/bicikl/motor/ovca/spejsšatl, kada se dobije ćerka/unuk/vozačka dozvola/diploma/budžet, kada se uradi bilo šta što za sobom povlači robno-novčanu ili robno-robnu razmenu, pa čak i kada se svinjče kolje, srpski seljak, domaćin ili uzorni građanin mora da za komšije, rođake, poznanike, prijatelje, lokalne političare i pripadnike javnog reda i mira pripremi najmanje 5 litara žestine i 50 litara vina da bi izmirio potrebe Alvaluka. Inače, Srbin poštuje alvaluk! Sve čini za Alvaluk!
Pera - Brate kupio sam telefon preko EmTeEs-a za dinar! Kiza - Alvaluk! Pera - Koji crni alvaluk? Šta radiš to? Kiza - Zovem Crnog, Džonija, Daksa, Aleksu i Mariju da dođu sad na alvaluk! Pera - E da ga jebem! ĆALE! Ćale - Šta je bre pička ti materina neradnička? Pera - Ajde, dolaze na alvaluk ortaci daj neki keš da kupimo nešto. Ćale - Opa! Alvaluk! Ženo, peci kafu, zovi kuma i rodbinu!!!
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Lik koji je klasična džidžalica, može se reći solidan košarkaš i polu šmeker. Jebemu mater, ode u jebeni NBA, i smuva fazon, najjaču pičku na planeti i pritom zaradi šou para. U nekom pravednom univerzumu cirko bi sa Koromanom i Sašom Ilićem na Fristajleru, igro za Hemofarm i imo ribu devedeseto.
Negde na ruletu..
-Sve na dvaes' tri. -Brate ti si lud, do prvog nemamo dinara ako ovo puknemo.. -Opaaaa! - Koji si Jarić, NEVERA!
Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.
- Deki, znam da si smoren, ali digni glavu gore, znaš da uvek možeš da računaš na mene. Ako ti bude trebao razgovor, znaš da uvek možeš da me zoveš pa makar bilo 3 ujutru. Adje, dodji kod mene sutra, praviću ti palačinke.
- E, car si. U jbt, izvali onu plavušu, kakva pi*ka. Kakave sise, jaaaaaao, oženio bih je!
To je kad stalno misliš da su definicije namenjene baš tebi, svi te mrze i namerno stavljaju definicije gde te proganjaju i vređaju. Nekad i jesu namenjene baš tebi...Ne, ne, i ne to nije istina, da li je moguće da me toliko mrze, ma mora da je to...ma to je...da, to je samo ili možda nije... ma bre, jeste to je samo Vukajlija paranoja!
U strahu gledaš naslove definicija koju su napisali drugi odmah posle tvoje: Govno od čoveka, Pogledaj se na šta ličiš, Peder, Smrad, Idiot, Olupina od čoveka, Koji ti je kurac, Kastracija, Groblje, Ubistvo, Smrt.
Lik poznat i drag svima nama koji smo oko 2000. godine učili engleski iz udžbenika Ready for English. Potiče iz porodice koja pripada srednjoj klasi. Ima džukca Rovera zbog koga često kasni u školu (five, six, seven, eight, it's time for school you're very late...). On živi svoju iluziju pretpubertetlije iz Londona, ali nije ni svestan toga da postoji samo da bi osnovci u Srbiji zajedno s njim učili engleski. Zarobljen je u nečemu sto bi se moglo nazvati pedagoskim predmatriksom. U suštini knjiga je krajnje voajerska tvorevina jer mi imamo potpun uvid u njegov život. Meni se oduvek činilo da se pali na jednu od svojih drugarica - Ann i da je oduvek između njih dvoje postojala snažna seksualna privlačnost koja bi svakog trenutka mogla da preraste u nešto više (slično kao Molder i Skali).
Neznanje o postojanju legendarnog šiš ćevapa na Novom Beogradu je sramotnije od neznanja gde se nalazi Ajfelova kula, Kip slobode ili stadion Čair. Šiš ćevap, pored toga što okuplja ljude svih staleža, rase, nacionalne pripadnosti i stepena rizika po okolinu, predstavlja novobeogradsku svetinju fast fuda. Daleko poznate i legendarne su žene-babe radnice istog, koje svojim kafe-šarmom, masnim majicama i kosama, brisanjem nosa levom rukom i skraćenicama tipa šiš, puna, gurmanska, produženi, dupli, pljeka, kratki, punjena i sl. samo dodaju tom mestu čar, veći nego svirači i umetnici na Šanzelizeu ili sisate sponzoruše u Strahinjića bana. Ukus šiš ćevapa se može uporediti sa unikalnošću, prefinjenošću, genijalnošću, inventivnošću, mistikom i vrednošću sličnoj Tajnoj većeri, Mona Lizi, Davidu ili Devojke sa bisernom minđušom. Recept i tajna šiš ćevapa se čuvaju u tajnosti, kodiranoj hebrejskim slovima, koja čak ni Den Braun ne može da protumači.
Razlozi za histerično cmizdrenje u predškolskom uzrastu.
U srednjoj školi plačemo zbog nesrećnih ljubavi, u osnovnoj zbog četvorki (ne daj bože trojki) a u vrtiću zbog crtaća u kojima je neko umro/uginuo. Kod nekih se ovaj razlog za plakanje održava tokom celog života.
Bambi (neprikosnoveni broj jedan) : deca grcaju u suzama kada Bambiju umre majka. Paradoks je da se scena njene smrti uopšte ne vidi a klinci kreću da cmizdre tek kada im roditelji, pri desetom uzastopnom gledanju, saopšte da su lovci ubili Bambijevu mamu. Plakanje se nastavlja svaki sledeći put pri gledanju ovog crtaća, sve do adolescentskih dana (kod nekih traje ceo život).
Pas i lisica - crtani sličan Bambiju samo se, pri gledanju ovog, ne plače jer je lovac malenom liscu ubio majku već kasnije, kada ga baba koja ga odgaja, vraća u šumu a on kisne sam i nesrećan. Dovodi do toga da deca posle cmizdre čim vide pljusak i neku živuljku koja kisne.
Malo stopalo - ista varijanta kao i prethodna dva crtana, surovija utoliko što se pri prvom gledanju jasno shvata da je mama malog dinosaurusa ubijena. Klinci bi, da mogu, sekli vene kada ovo gledaju. Crtani je naročito bio popularan devedesetih a tadašnjim klincima bi zasuzile oči na sam pomen malog stopala i dinosaurusa uopšte.
Kralj lavova - Simbin otac gine u stampedu a maleni lavić beži iz čopora, ubeđen da je kriv za smrt oca. Za nijansu blaža varijanta od prethodnih jer gine otac a ne majka (koja je u tim klinačkim godinama centar sveta). Traumatično utoliko što se vidi trenutak Mufasine smrti i što klinci znaju da je Skar ubica.
Dambo - u ovom crtanom niko ne umire ali krhka dečija osećanja su pogođena scenom u kojoj Dambova mama biva zarobljena jer je bila agresivna pa ga potom ljulja gurajući surlu kroz rešetke vagona u kom je drže. Kod dece prouzrokuje gušenje u suzama, nakon čega se pet dana ne odvajaju od majke ni kada idu u WC.
Svi psi idu u raj - glavni junak umire na kraju. Pojedina deca ni ne shvate da je on uginuo i otišao u raj a oni malo promućurniji shvate pa brišu suze i tresu nos dok ide odjavna špica. Teši ih to što je prikazano da je njemu u raju ipak lepo.
Poenta je da, kada se saberu sve suze prolivene zbog crtaća, ispada da prosečna osoba u životu više rida zbog smrti roditelja Diznijevih junaka nego na dan smrti sopstvenih.
Razgovor koji vodiš sa samim sobom u poslednjem ispitnom roku.
'Bem ti sitno žito!! Ne seri da mi naletelo ovo pitanje?! Jao, Lazare, jebem te malera!! A lepo sam osetio, i Crni kad me zajeba! preskočio lekciju... šio-mi-ga-djura, preskočio lekciju! Sve nabubao smrad..jaooooo.. šta pišu ovi ljudi, sunce ti?? Dobro, skoncentriši se, smiri se, ima nade! Idemo na drugo pitanje, polako! Leleee! Padam...Padam sad je zvanično! A ne smem da padnem, jebo ga ja.. poslednji rok, šta da kažem kevi?? A ćaleta sam već obrlatio da sam dao uslov.. e, moj Milovane!!! Hranio si idiota!! Ček, stani, opasulji se, još ništa nije gotovo, a Crni se ubi od pisanja, šta piše, ruka mu se osušila, šta piše kad smo zajedno učili, proklet bio dan kad sam seo d' učim s njim!!?? I reko sam lepo da neeeću više pivo da cirkam pred ispit, reko sam lepo, nema više bludničenja!!! Pazi bre, Sanja što se razgolitila majku mu! Ima mala potencijala, ipak nije suva štreberka jebem joj sve po spisku, što se ovako nije skidala kad se ložila na mene onomad?! Došla da popravi devetku, osećam, mater joj štrebersku. Eeee, gde je meni devetka??? Pa, ja da imam devetku ja bih sad u kafani ispod stola bio, a na uvce bi mi išla neka Tomina, PU! Nemaš sreće, Lazare, nemaš sreće, pa da ga jebem! A jebeš kurvu, šta ću s ispitom, serem mu se usta, na Megatrend sam treb'o, za bolje nisam, pička mu materina, i ovce bi bolje sačuvao na livadi nego što ću ovaj faks da završim!! Sudbino kleta! Uh, ništa..... Jebeš ga, iz kuće da bežim dok se ćale ne o'ladi, pa sledeće godine.... a u kurac!!
