Dete dvoje metalaca.
Rečnik / autori
EV
Eve1954
na Vukajliji od februar 2011.viđena 11. apr 2013.
5 definicija0 odabranih44 poena
Četa bogova kojima je čitav život prošao u hedonizmu. Jedino što su radili je krkanje ambrozije, pijenje nektara, maltretiranje pučanstva i jebanje. Jebanje do besvesti. Jebanje sa svim i svačim: mamom, tatom, decom, sestrom, životinjama, čudovištima...Baš neki smerni bogovi.
Zevs-vrhovni bog: Najveći jebač sa Olimpa. Toliko veliki da su za njega Kazanova, Don Žuan, Vilt Čemberlen i Miloš Obrenović pičkin dim...zajedno. Imao je nesrećno detinjstvo jer mu je ćale pojeo braću i sestre. Međutim, Zevs je bio mudonja pa ga je naterao da ih ispljune. Onda je počeo da jebe redom, što boginje, što seljanke na pijaci, što Nimfe, bio je pravi trsitelj.
Posejdon-bog mora: Zevsov burazer, takođe veliki jebač. Prcao je sve redom, ali najviše je voleo Meduzu. Vlado Georgijev.
Had-bog podzemlja: Stariji brat pomenute dvojice. Teška ličnost. Mizantrop. Doktor Haus. Jebao je bratanicu Persefonu.
Afrodita-boginja lepote (inače ružna ko dupe ): Majka svih fuksi, nije je jebao samo onaj ko nije pitao. Bila je udata za ćopavog Hefesta, a najviše se švalerisala sa ratnim profiterom Aresom. Ceca nacionale.
Ares-bog rata: Jebač Afrodite i ratni profiter. Arkan, logično.
Hera-boginja braka i udatih žena: Obožavala je incest. Zevs joj je bio brat i muž. Volela je da joj sva deca budu lepa, ružnog Hefesta je bacila sa planine. Jelena Karleuša.
Apolon-bog Sunca i čega sve ne: Atletski građen jebač, voleo je samo vrhunske Nimfe. Petar i Filip Kapisoda.
Dionis-bog plodnosti: Oličenje hedonizma. Obožavao je orgije, ali izgleda i nije bio neki jebač. Nole seksoman.
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Slika veoma lošeg kvaliteta.
- Vidi sa kakvom sam se ribom slik'o sinoć, a?
- Brate ja ništa ne vidim ovde! Menjaj bre ovaj telefon moja baba veze goblen sa boljom rezolucijom!
Definicija koju su izmislili muškarci, jer im je bilo krivo kako žena može stalno, a oni ne.
Treba da se mi organizujemo i napravimo deterdzent koji se zove Drugi i onda kad u reklame stave Drugi deterdzent, da ih tuzimo i dobijemo pare!
Odakle Dove kupka na obodu tvoje tuš kabine nemaš pojma, ali dobro znaš da imaš sudar za 15 minuta i da ukoliko želiš da Boban bude uspešan rudar večeras, moraš se upristojiti.
Ostaješ pod tušem preko pola sata, ali ne zbog toga što nisi štrokavac čije bi telesne izlučevine pojele Horešijevu aparaturu za uzorkovanje, niti zbog toga što želiš da spereš duševne nemire mlazom vode, već zato što sve vreme imaš osećaj da se nisi dovoljno zaprao i da ti je koža još uvek isuviše masna, čak i za tvoje kriterijume. U tim trenucima se upoznaješ sa Dove efektom. Shvataš da ti koža nije masna, već hidrirana. Prvi put u životu izistinski razumeš pridev baršunast. Opet se opipavaš i ne veruješ kako za samo par minuta Dove od rendaljke za parmezan pravi guzu 12-ogodišnje devojčice. Jebao bi samog sebe, a to je priznaćete ne samo narcisoidno, već i pomalo pederski. Tad ti se kroz glavu vrzma misao da homoseksualci nisu pederi, već jednostavno gej. Da te neko upita kako se trenutno osećaš, kao iz topa bi mu odgovorio „Osećam se uglađeno.“.
- „...ja bih vam preporučila nešto iz Dove asortimana...Recimo novu kupku za...“
- „Uše spodobo! To svom sinu da daš, ščula! Meni daj koprivu...od šes litara...i da joj je isteko rok trajanja...“
Kada napuniš 40, razviješ potpuno novu vrstu emocija koja se zove "moralni bes".
Znate kako bi se sada iznervirali kada bi vam neko zviznuo mamu u lice ili vas nazvao odvratnom vrećom govana koja ne vredi ni 5 para za koje se prodaje vaša sestra kurva?
E, zamislite taj bes, samo u ovom slučaju je izazvan trivijalnim stvarima: "14-godišnjakinje u bikiniju? Besan sam! Previše se psuje na TV-u! Deca bi mogla da čuju, a znate kako su deca sklona imitiranju."
Ako si bio liberalan, postaješ konzervativan. Ako si bio konzervativan, postaješ Šešelj.
I, ironično, dok se žališ na to kako su 14-godišnjakinje previše promiskuitetne, istovremeno imaš aferu sa 18-godišnjakinjom kao deo krize srednjeg doba. Ah, kriza srednjeg doba. Period kada shvatiš: "Sranje. Na pola puta sam do groba, a nisam postigao ništa u životu." I zato impulsivno kupuješ novi auto i varaš ženu (ili muža - pošto i žene i gejevi takođe imaju krizu srednjih godina) sa mnogo mlađom osobom. Tvoj rezon je: "Ako mogu da jebem mladost, zadržaću mladost."
Ali ne možeš da jebeš kao nekad - a da se ne lažemo, nikad nisi ni bio sjajan - tako da jedini način da zadržiš mladu devojku ili dečka pored sebe je da ih sponzorišeš. Znaš da te samo iskorištavaju, ali nije te briga. Sve što želiš je da budeš mlad. Zato gutaš vijagru ili cialis u ogromnim količinama. Kupuješ mnogo lubrikanata. Nije stvar u seksu. Stvar je u mladosti - oni je imaju, ti je želiš.
Ako si muško, kriza srednjih godina te prođe posle godinu-dve. Pomiriš se s tim. "Nisam više mlad kao nekad", kažeš sebi i nastaviš dalje. Ako si žensko, kriza srednjih godina ne prestaje dok zvanično ne postaneš baba, oko 65. rođendana. Nastavljaš da mažeš šminku više nego ikad. Pokušavaš da ubediš sebe da izgledaš dobro. U međuvremenu, sise su ti se oklembesile i lice ti se smežuralo. Ponestaje ti energije. Počinješ da se smeješ stvarima koje zapravo nisu smešne. Tvoje drugarice su jadne kokoške koje bi kao tinejdžerka mrzela iz dna duše. Znaš da nijedan muškarac ne želi da te jebe. Naravno, mogla bi da nađeš nekog koji hoće - ali red više nije kao što je nekada bio. Sada ti moraš da juriš njih, umesto oni tebe. I imaš muža koji ne želi ni da te takne, jer je previše zauzet gledanjem "Dnevnika 2" i "Velikog Brata".
Ovo je period kada prestaješ da budeš oštrouman i mladolik i postaješ tup i zatvoren. Zapadaš u kolotečinu i to ti nimalo ne smeta. Jedino što može da te iznervira je ono što drugi ljudi rade da bi se zabavili. Zapravo ono što te stvarno nervra je to što je tvoje vreme prošlo. Nisi više pun potencijala. Nekada si imao potencijal, ali si ga protraćio. Sada si pun gorčine i sve što želiš je da ceo svet bude dosadan kao ti. I zato vičeš na decu na igralištu i kažnjavaš ih kad crtaju nasilne slike. A posle se žališ kako su deca previše kenjkava.
Zdrava mržnja prema autoritetima koju si nekad imao kao tinejdžer je nestala. Sada veruješ u sva ona sranja za koja si nekada znao da su laž. Misliš da nasilje u filmovima izaziva nasilje u stvarnom životu. Misliš da je fetus ljudsko biće. Postao si kompletni idiot.
Osim... Osim ako ne zadržiš srednji prst u vazduhu. Osim ako ne dozvoliš da te sistem uništi u tvojim 20-im i 30-im godinama. Onda ostaneš potpuno sam na ovom svetu: previše radikalan za svoje vršnjake; s druge strane, i dalje viđen kao matora budala od strane mlađih generacija. Postaješ društveni izgnanik koji propoveda istinu za koju nikoga nije briga i sve to dok se boriš sa svojom bednom samoćom. Bol s kojim si se suočavao kao tinejdžer deluje kao raj u poređenju sa tugom koju sada osećaš. Tada su uglavnom bili u pitanju hormoni, sada jad nosi istinsku intelektualnu težinu. Uzdišeš. Svet je očajan i mračan. I svet se nikada neće promeniti. I zato, tiho i bez mnogo kukanja, patiš.
Moderna verzija hiljadu i jedne noći. Poslodavac davi, a vi budete udavljeni do iznemoglosti.
- Ime?
- Đoko.
- Prezime?
- Kurcagić.
- Obrazovanje?
- Imam.
- Koji stepen?
- Fakultet.
- Koji fakultet?
- Elektrotehnički.
- Šta očekujete od posla?
- Platu.
- Zašto baš kod nas?
- Bil Gejts me još nije kontaktirao. A pare za sopstvenu firmu nemam.
- Iskustvo?
- 15 do sada.
- Molim?
- Tuđe žene ne diram, odma' da se razumemo.
- Mislim na radno iskustvo.
- Raznosač pica u piceriji "China" u Jajcu, višegodišnji mlekar u Vlasotincu i šerif u Kanzasu.
- Jeste li ikad radili u struci?
- Kako da nisam. Menjao sam sijalice po kući, popravljao kompjutere.
- Znači razumete se u računare.
- Da pretežno u one računare starijih generacija. Proces popravke je kao kod EI Niš televizora.
- Kako to?
- Fizičkim kontaktom. Poželjno je da bude jak i brz, kao Brus Li što je svojevremeno znao.
- Je l' me vi to zafrkavate?
- Ne nego vas zajebavam.
- Hoćete li biti ozbiljni?
- Sve zavisi.
- Od čega?
- Pitanja.
- Pa šta fali ovim do sada?
- Kreativnosti.
- Dobro. Jeste li vernik?
- Ne. Ali mi je debeli Buda mnogo gotivan.
- Imate ženu i decu?
- Decu imam. Jedno dvadeset komada. Na svakom kontinentu po tri.
- A žene?
- Dođu i prođu. Drugovi ostaju.
- Gde sebe vidite za 5 godina.
- Sad je jul?
- Da.
- Na Havajima. Turistički.
- Mislim poslovno.
- Znam.
- Pa...
- U najmanju ruku, kao direktora Majkrosofta.
- Ambiciozno, nema šta.
- Pa kako drugačije da skupim pare za Havaje?
- Živite sami?
- Imam cimera.
- Vaš odnos?
- Pregovaramo na dve nedelje, kad ponestane čistih gaća i čarapa. Mora neko da odnese sve to na pranje.
- Često vam je gužva u stanu?
- Ne. Samo radnim danima.
- Znači, nemate neke uslove za rad kod kuće?
- Odakle vam to?
- Stalno vam je gužva, pa sam mislio.
- Loše ste mislili.
- Imate li hobi?
- Gledanje u plafon.
- Jeste li timski igrač?
- Sve zavisi s kim.
- Vaš idealan partner.
- Crnka, metar sedamdeset, grudi jaka trojka.
- Mislim na saradnike.
- Ko im jebe mater.
- Imate li poroke?
- Ne.
- Znači ne pijete? Ne pušite. Ne drogirate se.
- Pijem.
- Redovno?
- Kad mi se pije.
- Vodite li računa o ishrani?
- Naravno.
- Pa kako se hranite? Zdravo?
- Živo.
- Hvala vam što ste došli. Zvaćemo vas.
- Oćete kurac.
- Molim?
- Nećete zvati.
- Zašto tako mislite?
- Nema teorije da dobijem ovaj posao.
- Što to mislite?
- Zajebavam vas sve vreme.
- Dobili ste posao.
- Fala.
- Vidimo se sutra u 8.
- Valjda nećemo.
- Što?
- Jeste se pogledali u ogledalo? Doviđenja.
Jedini način da osvojite nagradu na takmičenju lepote, i to samo drugu…
Obavezno u znaku bratstva i jedinstva i jugoslovenske trobojke.
Plavi orkestar
Bijelo dugme
Crvena jabuka
A u sredini Zdravko Čolić kao najveća zvezda bivše Jugoslavije.
Rečenica kojom djeci u stvari dajemo do znanja da se i nemaju baš čemu nadati u životu.
