Nova ujdurma nevladinih organizacija kojom je zabranjeno dirati decu rukom kad počnu da divljaju nego mu se mora objasniti razgovorom šta ne sme da radi. Oće da donesu zakon kojim bismo podsećali na Šveđane valjda, a sve po principu žaba digla nogu. Drugim rečima, komplikovano vaspitanje, koje uz to i ne radi.
ne-fizičko 1. Klinja provalio kako se izduvava guma na autu, pa isprobava u garaži. -Nemoj sine, nije lepo to što radiš. -Ha! (nastavlja da izduvava) -Nemoj molim te, nije lepo tata ne može da vozi kola posle. -Haha! (nastavlja) -Povređuješ tatina osećanja time što izduvavaš gume. -Šta je to osećanja? (nastavlja) -To ti je sine kad.... Pa nemoj i drugu!
Zaključak: Tri izduvane gume i četvrta načeta. Dosadilo mu.
2. Klinja uzeo da gura šrafciger u utikač -Nemoj, to je opasno! -Šta? (nastavlja da gura) -To da guraš. Može da te drmne struja. -Kako? (nastavlja da gura) -Pa tako što... Neeee!
Zaključak: Kuršlus.
fizičko 1. Klinja provalio kako se izduvava guma na autu, pa isprobava u garaži. :fljus: marš u sobu! -KMEEEEEeeeeeee...
Zaključak: Načeta guma.
2. Klinja uzeo da gura šrafciger u utikač :fljus: Pizda ti materina detinja šta radiš to! -KMEEEEEeeeeeee...
Gomila idiJota, mahom penzioneri i naložena klinčadija, željna da bude viđena na malim ekranima. Aplaudiraju u proseku svakih 10 sekundi, verovatno zato što za svaki aplauz dobijaju čak 15 dinara.
Nedeljno popodne sa mr. Leom Kiš: mr. Lea Kiš: Kebo, kako si se ti proveo na godišnjem odmoru? Keba: Pa, ja sam odmor proveo veoma radno... (PUBLIKA APLAUZ) Keba: Hvala publici, kao što rekoh, proveo sam ga veoma radno... (PUBLIKA APLAUZ) mr. Lea Kiš: Odlično, odlično, Džej, reci mi kako je na Dorćolu? Džej: Pa vidi, devojčice, na Dorćolu je svaki dan neko sranje... (PUBLIKA APLAUZ) Džej: Evo juče sam morao da bežim od dva skinsa koja su me jurila metalnim šipkama... (PUBLIKA APLAUZ) mr. Lea Kiš: To je impresivno, Džej, mi idemo na reklame, kada se vratimo, restoran "Kod Srećka" je spremio odličnu hranu za goste! Publiko, molim jedan aplauz za naše reklame! (PUBLIKA APLAUZ)
Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.
Najzajebanije se tuširaju pozeri po teretanama kada imaju publiku.
Paranoično - detektivski momenat, koji svaka devojka sebi dopusti, kad - tad. U tom momentu muškarac ne igra nikakvu ulogu, hteo ne hteo, jer je ona ZNALA. Tada je sposobna da na osnovu jednog "dokaza" utvrdi tačnu radnju događaja i kompletnu ljubavnu istoriju.
Pronađena dugačka dlaka, naravno, ne one boje koju ima vaša partnerka.
Devojka: A-ha, dlaka! Šta je ovo, jebem li ti sve?! Momak: Nij... Devojka: ZNALA sam, to je ona pekarka, kurva. To je tačno ono veče kad je kiša padala, pa nisi hteo da dođeš kod mene. Osetila sam da si bio čudan tad. Eee moj ti, mislio si da ćeš se izvući tako lako... Momak: Ma, budalo, bila mi keva u poseti! Devojka. Hm, vid' stvarno. Ovo i jes' njena kosa. :poljubac:
Rakijski kompliment. Odeš negde u goste, zvono, izuvanje, coke-coke-coke, "Jeste stigli?", perjane jakne sve jedna preko druge na krevetu u spavaćoj ili na čiviluku dok ne naprave prav ugao, bubnjara emanira toplotu, "Da posedamo", "Jeste za nešto žestoko?", "Vala može", "Ovo je moja, da vidiš što ide uz pršutu", "Da probamo", plop, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, zapuš, "Evo izvolte", "Fala", eksiranje... ...rakija klizi do želuca i eksplodira, talas vrućine se diže i udara u čelo iz kog izbija 'ladan znoj, dolazi do kratkog spoja te poremećaja moždanih sinapsi, pa hoćeš da se počešeš a ono prdneš, neko te prekorno pogleda ali to više nije tvoja žena nego četiri Dragane Mirković, mašu prstima na čijim vrhovima u srebrnim odelima plešu valcer Nele Karajlić i Alan Čumak na taktove "Devojke iz grada" Eltona Džona, prostor iza počinje da svetli i eto ga Kraljeviću Marko, nosi miraz od suvoga zlata da ti staru majku gleda koja nailazi oka bistra, važnija je od Glorije Pavković i Nebojše sa njom zajedno. Odozgo doleće zlatomuda vila i svima podari po kačicu sjeničkog kajmaka i vruće proje i zapeva, pa čak i za pojas zadene. I taman da kreneš putem od žute cigle, gde cveta limun žut, u susret Džudi Garland u mrežastoj majici i sa zečjim repom iz dupeta u duginim bojama kad...
..."Jel dobra, a?" Shvatiš da je delirijum trajao samo delić sekunde. "Au, tera voz!"
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.
