Osećaj griže savesti kod Kineskinja kad naprave specijalitet bez riže.
Rečnik / autori
KU
kurator
na Vukajliji od februar 2011.viđen 27. mar 2018.
26 definicija1 odabrana2.431 poen
Uvod kojim matorac najavljuje da će sto posto pogrešno izgovoriti reč, ali se unapred vadi time da je on suviše mator i da takve reči koriste mladi.
Moj deda: Edokurca! Ili što bi vi mladi rekli: Džak!
Ja: Nije džak nego fak.
Moj deda: E, nije ni fak nego ''Lebac ti ražani jebem da ti jebem!''
kinez
Deca koja mogu da pojedu bilo šta.
-Pope, kako to da Vi vozite taj prebesni džip, a deca u Africi gladuju? To i nije baš hrišćanski, taj džip bi mogao da prehrani stotine njih.
-Nek jedu Juga, ko im jebe mater.
Dva slova koja slično zvuče i čak se i slično pišu na latinici. Toliko su slična da neki koriste samo jedno od njih i ne dolazi ni do kakve zabune. A šta bi bilo kada bi moćni ljudi primetili ovo rasipanje? Kada bi nas naterali da izaberemo jedno slovo i koristimo samo njega do kraja života? Da li ste se nekada zapitali koje slovo biste odabrali? E pa, ja jesam. I shvatio sam da izbor uopšte nije tako lak kao što izgleda.
Da krenemo od očiglednih stvari. Č zvuči mnogo bolje nego Ć. Jednostavno, Ć je nekako mnogo siktavo slovo. Skoro kao ono srnogorsko Š. A s druge strane, Č baš ima dobar zvuk, nekako muški se čuje, skoro kao Dž. (Mislim da mi je Dž omiljeno slovo, kolko to dobro zvuči, bruka. Buregdžinica recimo, strašno kolko dobra reč.) Mada Č za razliku od Dž ima i neki šuntavi prizvuk, još kad pomislim kako ga neki ljudi izgovaraju, onako kad se čuje pljuca u slovu, strašno. Znači nije ni Č savršeno, al nekako, meni je bolje od Ć.
Dalje, pogledajmo koje slovo izgleda bolje na papiru. Č izgleda kao 4, al ne ovo 4 nego ono 4 kako ja pišem, što izgleda kao Č. A Ć liči na Đ. Tako da nijednom ne ide originalnost u prilog. Ali Ć je ipak poboljšanje u odnosu na Đ (previše zakrivljeno za moj ukus) dok je Č isto kao i 4. A i kad bi Č i Ć bila jedina slova koja postoje, opet bih rekao da je Ć bolje, Č je mnogo nemaštovito.
I sada, najvažniji deo, onaj deo zbog kog je izbor između Č i Ć stvarno bitan. Ko govori samo Ć? Huligani, lokalne šatro-mudonje, i Hrvati. Hrvati su u EU, a i pored toga njima sigurno neće uvoditi sankcije jer nikad ne najebu. (Ovo sam tek sad izvalio, brate oni su ko Salatić iz osnovne. Svi najebu samo on ne. Jednom sam čak dobio ukor zbog nečega što je on rekao. Jebeni Salatić.) Dakle, ostaju samo huligani i lokalne šatro-mudonje što je u suštini isti kurac. I mislim da je nemoguće odlučiti se samo za Ć i ne upasti u ovu grupu.
Oćeš da ti polupam glavu dećko?
Alo, pićko, tebi prićam!
A Č? Ko govori samo Č? Debele babe. Isključivo debele babe.
Hočeš kolačič?
Što si se učutao?
I sad se vidi. Ne biraš samo između dva slova, ti biraš da li ćeš da postaneš debela baba ili navijač. Ja ne bih voleo da budem nijedno od ta dva, ali ako nam uvedu sankcije odlučujem se za debelu babu. Navijači su govna, a i ne mogu ja onako da pričam ceo život. A debele babe koje govore samo Č su nekako dobre, nisu to one ceger babe što te munu laktom u rebra da pre tebe uđu u bus. To su više babe što sede kući, piju kafe s komšilukom i prave vanilice. A i Č bolje zvuči, jebeš mu sve. Čao.
Četka za VeCe šolju.
- 'Ajde beži tamo da te ne bih puk'o ovim buzdovanom!
- Razumem, gospodaru. Samo sam htela da uzmem češalj. Oprostite.
Sunce. Kako mrzim tu glupu pojavu. Zna da ne želim da nastavim ovo što mnogi nazivaju "životom" i opet svako jutro, kao u inat probija se kroz zavjese moje sobe. Da, one zavjese koje su zadnji put imale kontakt sa vodom kad je Isus skupljao ekipicu da kenjaju o vjeri i nekom pokajanju. Al' jebiga, daj šta daš, kad sam se već probudio u ovoj usranoj vukojebini od kvazi grada daj da proživim još jedan dan, makar me raduje istina što sam dan bliži smrti, tamo je možda i bolje nego ovde. Soba smrdi na ustajali alkohol i povraćku, ne čudi me. Davno je moja stara govorila da sam idiot, i bila je how can I say, fuckin' Nikola Tesla.
Kad smo kod keve, nikad nisam imao neki odnos sa njom. Preča okupacija su joj bile neke sitne stvari, meni nebitne, al' njoj izgleda bitnije od sina jedinca. Kad je došlo iz dupeta u glavu i kada je vidjela šta joj je sin postao osjetila je naglu kurcobolju za Andandi i prosutu rižu, ali kasno. Starog nikada nisam upoznao, jebiga, rat je bio. Kažu kad nemaš autoriteta i kad ti je sve dozvoljeno da je veća vjerovatnoća da ćeš pojebati Adrianu Limu nego postati čovjek. U mom slučaju to poređenje je bilo i više nego tačno.
Odakle početi?
Od toga da starog nisam imao?
Od toga da me stara nikad nije voljela?
Od toga da sam u osnovnoj pad'o, u srednjoj prolazio ni sam ne znam kako?
Od toga što sad radim ko konobar u kafiću blizu škole i vidim šta sam sve propustio i da mi je život kurva jedna obična?
Bježi, priberi se. Nije sve tako crno, makar živim odvojeno od keve, svoj sam čovjek. A to što su mi isključili vodu, nemam plina da ispržim ubuđale kobasice a TV mi je slomljen otkako sam ga strefio flašom dok sam još gledao jebeni seoski fudbal moje Zvezdane. Vidiš, makar ne živim sa kevom. BRAVO JA!
Telefon mi je krš, isti sam takav furao u osnovnoj, a nekad se i onaj na tač nosio. Jebiga, a na displeju zanimljiva činjenica. Porukica primamljivog sadržaja, od nje. Sve bi to bilo super da se ja ne ličim na stereotipnog alkoholičara raspada iz američkog sitkoma. Samo ne znam šta vidi na meni, moguće da hoće da me promjeni, a moguće je da hoće da piše rad o meni pošto studira Psihologiju. Ništa, iskuliraćemo.
Koja je uopšte svrha mog jebenog života? da odem u onaj kafić, služim neke nafurane što se kurče i piju vinjak dok su u školi, ili pak one zaljubljene što naruče duplu kafu pa piju iz jedne šolje, ili da gledam nekog u uglu što cirka sam pivo i vidim sebe prije 5-6 godina. Ma daj, jebem ti život i ovo čudo. A možda bi trebao i da se promjenim, za početak da se okupam i ode sa osmjehom na posao ko jebeni Suđer Bob. Jebeno sunce ogreja nikad jače, to je znak od svevišnjeg ko god on bio. TREBALO BI DA SE PROMJENIM. Oooo kako volim sunce... Al' u kurcu. Dabogda svi umrli, i ja sa vama.
7/11 sarkazma i 4/11 ironije izmiksovano u blenderu i servirano u visokoj čaši, onom ko očigledne stvari shvata na neki samo njemu razumljiv način.
- Džš, džš, džš, džš...
- Alo, seljačino, 'ajde skini ta vrata ako možeš, za pismene piše vuci, a ti guraš k'o magarac.
------------------------
- Hej, zašto si skinuo gaće, ja sam došla samo na kafu? Iju, pa tebi se baš dig'o, da nećeš da me jebeš to?
- Ma jok, baš sam hteo da te impresioniram kako ću kitom da poobaram sabrana dela Dostojevskog sa police. Naravno da ću da te jebem, piše za pismene. :pokazuje na močugu:
- Ali, ja imam dečka, i ti to znaš...
- Imam i ja mozilu, pa kad zabaguje, ja uključim operu. Aj, nemoj da mi se femkaš tu, dođi na instalaciju.
Po priči starijih, ali opet ne baš relevantih izvora, dandalo je predeo između čmara i polnog organa. Pošto su kod nas psovke univerzalne, a pojam dandalo se obično u njima koristi, odnosi se na oba pola.
Jebem li ti dandalo.
Neka frizura, jebem li ga.
- Odoh da se ošišam na paž.
- Boli me kurac.
Degustator purca, iliti mužjaka purice, tj. ćurke
Koji si ti kušac purca!
Iritantniji od trejlera. Najnepotrebnija stvar na svetu. Prilika da vidite ključne scene u filmu, zaplet, rasplet, specijalne efekte, najsmešnije delove...po nekoliko puta. Posle ovoga gledanje filma je suvišno. I sve to uz neizostavno dupeuvlačenje. Svi hvale sve. Stari glumci mlade nade, mladi glumci hvale iskustvo starijih, svi glumci hvale scenaristu, scenarista hvali 'momke' iz ekipe za specijalne efekte, momci hvale svoje kompjutere...a reditelj hvali sve njih.I svi zovu jedno drugo po imenu. Svi su oni jedna velika porodica, a prezimenima nije mesto u porodici. I što je ključno super su se zabavili za vreme snimanja. Koliko god film bio dobar...film o filmu će ubiti i najmanju želju da ga pogledate.
Matora filmska zvezda: Mislim da će Džesika biti velika zvezda. Pazite, glumio sam sa najvećim imenima ali niko nije tako inovativan.Nežna je, a opet čvrsta. Duhovita je! A reditelj....Ron! Ron i ja se znamo 50 godina ali sada prvi put radimo zajedno. Kakvo iskustvo, kako je samo strog i pravičan, kako koristi kameru.
Džesika: Puno sam naučila!!!
Kaskader: Ja sam stvarno imao malo posla. Džek je insistirao da sve sam radi. Pokušao sam da ga odvratim ali on je jednostavno bio uporan
Džek: Moja nagnječena rebra to i dokazuju. ahahahh!
Kaskader: ahahhahah!
Džek: Ja sam pristalica telesne glume. Mora se biti telesan. U scenama sa Markom smo bili jako telesni i mislim da se to primećuje.
Reditelj: Kada sam prvi put pročitao Herijev scenario, znao sam! Ja moram da radim ovaj film! Još kad imate ovakvu postavu...zadovoljstvo je raditi! I moram naglasiti da je Džek bio jako telesan.