Dani u mesecu kada borba između polova dobija dramatične razmere.
Iz njenog ugla:
Porasle Mi Sise.
Probada Me Stomak.
Plače Mi Se.
Pusti Me Samo.
Pazi Malo Skote.
Poješću Mnogo Slatkiša.
Iz njegovog ugla:
Podivljala Moja Sreća.
Popuši Mi Samo.
Ponudi Mi Sestru.
Plaši Me Sadista.
Preti Mi Smrću.
Prija Mi Samoća.
Ne znaš je l' gore kad dobije ili kad ne dobije.
- Ljubavi, hoćemo li malo do grada da prošetamo?
- Pusti me, budalo, dobila sam!!
- Ljubavi, hoćemo li malo do grada da prošetamo?
- Pusti me, budalo, nisam dobila!!
U vreme vladavine komunizma na ovim našim prostorima, izuzetno se obraćala pažnja na to da se i u školama zavede hijerarhija i raspodela uloga po uzoru na aktelnu vlast.
Tako je svako odeljenje imalo predsednika odeljenske zajednice, zamenika predsednika odeljenske zajednice (u slučaju da je predsednik sprečen da prisustvuje nastavi), sekretara, bili su tu i redari (koji su prijavljivali svaku anomaliju, bili su dežurne tužibabe. Nastali su po uzoru na državnu miliciju, oni su preživeli promene u strukturi vlasti, i opstali su do danas) a jedna od najzapaženijih uloga je bila uloga higijeničara.
Dužnost higijeničara je bila da u svesku, posebno za to namenjenu, beleži promene u higijeni običnih đaka. Zadatak im je bio da redovno pregledaju čistoću noktiju, dlanova i kose običnog đaka.
Svaki običan đak je mogao da se zameri bilo kome od ovih zvaničnika, osim higijeničaru. Jer, ako se zameriš higijeničaru, on ti iz osvete nalupa minuseve na sve definicije, ovaj, pardon, u svim rubrikama, pa onda na času odeljenske zajednice javno iznese sve te minuseve. pa ispada da imaš crno ispod noktiju, prljave ti ruke, imaš vaške i gnjide itd... bili su pravi hejteri...
Toliko posvećen svom narodu, državi i religiji, da se odrekao i pravopisa.
Ženska osoba.
Žare: Ne želim više da pevamo one nacionalističke pesme, smorilo me!
Goci: Sti lud? Molim te, idi jebi nešto, i tebi svašta pada na pamet.
------------------------------------------------------------
Žare: Jebote, imam 20 godina, a nisam nikad imao devojku.
Goci: Ne izgledaš ti toliko loše, mogao bi sigurno da nađeš nešto.
Kvadrat u centru jednak je zbiru dva kvadrata na periferiji grada.
Odakle Dove kupka na obodu tvoje tuš kabine nemaš pojma, ali dobro znaš da imaš sudar za 15 minuta i da ukoliko želiš da Boban bude uspešan rudar večeras, moraš se upristojiti.
Ostaješ pod tušem preko pola sata, ali ne zbog toga što nisi štrokavac čije bi telesne izlučevine pojele Horešijevu aparaturu za uzorkovanje, niti zbog toga što želiš da spereš duševne nemire mlazom vode, već zato što sve vreme imaš osećaj da se nisi dovoljno zaprao i da ti je koža još uvek isuviše masna, čak i za tvoje kriterijume. U tim trenucima se upoznaješ sa Dove efektom. Shvataš da ti koža nije masna, već hidrirana. Prvi put u životu izistinski razumeš pridev baršunast. Opet se opipavaš i ne veruješ kako za samo par minuta Dove od rendaljke za parmezan pravi guzu 12-ogodišnje devojčice. Jebao bi samog sebe, a to je priznaćete ne samo narcisoidno, već i pomalo pederski. Tad ti se kroz glavu vrzma misao da homoseksualci nisu pederi, već jednostavno gej. Da te neko upita kako se trenutno osećaš, kao iz topa bi mu odgovorio „Osećam se uglađeno.“.
- „...ja bih vam preporučila nešto iz Dove asortimana...Recimo novu kupku za...“
- „Uše spodobo! To svom sinu da daš, ščula! Meni daj koprivu...od šes litara...i da joj je isteko rok trajanja...“
definisaću sutra
Kolokvijum na koji si izašao, a da pritom nisi takno knjigu.
Komedija. Pišanje. Lol.
Dobiješ papir s pitanjima, a na njemu sve enigma do enigme, mađija do mađije, enkriptovane formule, sve uz objašnjenja na starogrčkom. Pritom je gradivo koje si nekad, u svojoj slavnoj prošlosti i znao, anatemisano, pa su veće šanse da se među ispitnim pitanjima nađe Minimaksov testament, godišnji račun Adventističke crkve, sažeta biografija Jovana Ćirilova ili recept melema za čir od gvinejskog šipurka.
Moš da se smeješ, il da plačeš. Bolje da se smeješ i dislociraš sa teritorije nadležnog fakuleta, nego da uludo siluješ gangliju i traćiš svoje vreme.
-Poštovani studenti, s obzirom da pratite veb stranicu ovog predmeta, poznato vam je da je na današnjem ispitu dozvoljena upotreba jedino hemijske olovke i abakusa sa žigom antikvarnice "Petrovac". Šesti zadatak je, kao što je najavljeno, nasumično izvučen iz zbirke Arkadija Jevnušenka, izdanje Krasnojarsk 1936. Sa srećom, i ne zaboravite da na poleđini vežbanke ispišete osnovna načela neoplatonske filozofije predstavljene u enciklopediji Ikvana al-Safe.
Šifrovano ime za lokalnog dilera. Čoveka kom se obraćate kada želite da napuderišete nos.
- E znaš da Šiki ima novu robu?
- Ne seri? Je l' i dalje radi promociju?
Kad nekom jebeš sve po spisku, a izostaviš mater.
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!
