Oseti se deda u prevozu. Oseti se limuzina u garaži. Khm khm.
Ali, oseti se još jedna stvar. Stvar koja smrdi više nego deda. Smrdi moralno. Golica nozdrve ponosa izazivajući sramno kijanje i lupanje glave o zid sa teškim dokle-smo-došli pitanjima. Oseti se razlika u ceni.
Cene upravljaju našim životima. Posebno razlike u njima. Jer to nisu samo razlike u cenama, to su i razlike u staležima. Život nam lupi šamar kad god obučemo i obujemo nešto što je jeftinije od odela nekog buržuja.
Oseti se razlika i u manjim cenama.
Kupujemo pileću posebnu salametinu umesto fine čajne kobaje. Možda se ne razlikuje mnogo na sto grama, ali na kili se već oseti.
Samo jedan dinar po kili lubenica može dovesti do osetne razlike ako se kupuje par tona.
Ljudi u velikoj meri misle o tome. Jer zaboga, nismo mi u Švici, Njemačkoj il' Čikagu. Svaka para je bitna, svaki minus se oseti. Svaka kupovina se proračunava.
Možda su to i jedine stvari koje se osete ovde. Gde su oni iskonski nosećaji karakteristični za našu vrstu?
Nema, izgleda, nikakvog osećaja sem onog da se sačuva sopstveno dupe, i čičak na novčaniku. Da se ne izliže od otvaranja. (Važi za oba pojma)
Djankoza
U užem smislu, lik koji najviše vremena provede prikovan za kuću i izolovan od drugih ljudi, izuzimajući svoju porodicu. Ceo svet i vidokrug delovanja mu je fokusiran na malom prostoru; na petoparcu. Tu jede, sere, piša, gleda fudbal, jedino izađe kad treba da ide na posao.
U osnovi prve reči sintagme iz naslova, PORODIČAN, nalazi se reč *POROD, PORODICA. To nam govori da je porodičan čovek onaj čovek koji ima bar četvrtinu tuceta dece i ženu koju voli. On je ne vara. On je domaćin. Međutim, da li i čovek koji je neoženjen a gazi lepe godine može u isto vreme da bude i domaćin? Kažu može, ali teško. Jer tu su, najpre,babe, predatori & večiti borci za natalitet koji u momentu pokreću temu:BRAČNO STANjE KAO IMPERATIV KENjANjA KOMŠILUKA* i doprinose tačnosti hipoteze da si zapravo jadnik³ koji od porodice ima samo tri kučeta i dve mačke. Prazan skup (Ø) i ništa više.
LM, dobra strana priče je ta da si udario veto na bapska pokvarena usta, "skovao" naslednike i produžio lozu i POBOGU: Imaš-redovan-seks-ili-bar-tako-izgleda-na-prvi-pogled. Još ako živiš na selu, pa te stariji komšija (koji ima sina vucibatinu) vidi kako brišeš avliju, hraniš stoku i živinu, prolaziš plugom kroz kraj i orezuješ vinograd, izvuk'o si premiju. "Kakav je to domaćin čovek, porodičan, još radi u lokalnoj prodavnici pre podne i postiže da održava kući sve u najboljem redu!"
Ono što delimično koči jesu "oni drugi" tipovi glasina iz usta dragih nam komšija, prijatelja i poznanika koji misle da su povukli Boga za kurac pa daju sebi za pravo određene vidove komentara na raznorazne varijacije teme "Porodičan čovek, alijas Papučar". Znaju oni da si ti situiran kao amsterdamska kurva i da jebeš više puta (opet hipoteza) nego što oni odu po Žurnal na trafiku ili seosku prodavnicu ali, eto, imaju pretenzije i porive koje ne mogu kontrolisati. I onda ispadneš elegantna #klompica koja gleda Magazin In sa ženom ili mekana #patofna što radi sve "enterijerske" poslove, jelte. Jednostavno, nema te ni na Guglu, jebote! Još samo decu da rodiš i sve u fulu! Ne može se svetu udovoljiti.
Mina: Ćao, Marko. Je l' me se sećaš?
Marko: Marta, beše?
Mina: Ne Marta, Mina. Upoznali smo se na koncertu Ace Pejovića u Vladičinom Hanu.
Marko: A da, Mina, izvini, molim te.
Mina: Pa kako si, čoveče?
Marko: Dobro. Evo baš krenuo sa posla kući, pa rekoh da svratim u prodavnicu da kupim deci sladoled i ženi Libres.
Mina: Vidi ga, porodičan čovek. Svaka čast.
Marko: A čime se ti baviš?
Mina: Jebem se za pare, klasično 50 jura, anal ne radim. I tako.
___________________________________________________________________
- Idemo danas na neki fudbal, a?
- Aj, brate. Koga da zovemo?
- Zovi Pecu, Mareta, Okija...
- Oki neće. Postao porodičan čovek.
- Kako to?
- Počeo da kuva k'o Rudolf van Vin.
Sigurica.
Dodavanje bez gledanja pravo u reket gdje loptu čeka Poštar i držeći se za uvo, nonšalantno zakucava silinom od svojih sto kila mišića.
Kombinacija dva lika koji se poznaju u dušu.
- E, zgodni, je l' imaš upaljač?
- Nemam.
- Aaa... je l' znaš koliko je sati?
- Nemam ni sat, al' vidiš onog baju na drugom kraju šanka? On ti ima i upaljač i sat.
.
.
.
- Brate, jesi kar'o sinoć onu što sam ti je poslao?
- Ne da sam je kar'o... Navalila k'o da joj je zadnji put, a i ja sam bio posebno inspirisan.
- Ma, priđe meni, vidim, spremna da učini, al' oko mene šurnaest ženinih drugarica. Snima radar sa svih strana, pa rek'o da je pošaljem nekom ko je neće razočarati.
- Znaš me, znam te. Revanš slijedi prvom prilikom.
Čudan, magičan.
Nestade mi piva na neki volšeban način.
Koji kurac? Ne, stvarno, koji kurac?! Zašto me zoveš? Da se vidimo? Aj sikter.
Savršeno me ne interesuje kako živiš i čime se baviš. Ne želim da pijemo produženi sa mlekom i koka kolu i pričamo ispričane priče. Čuo sam slučajno sa kim si bila posle mene, mada nisam morao, i pravo da ti kažem zabole me. Ne zanima me ni što imaš uslov za četvrtu godinu, ni moj fakultet me nije interesovao, ni kako je u Turskoj. Balije ko Balije.
Da budemo rijunajted ne pada mi napamet. Dobra si pička al ima vas još. Uostalom i ako nemam devojku drkanje je milina a kurve su ok. Ako mi kažeš da si sada shvatila kako sam bio dobar shvatiću kao uvredu, znači da je neko bio više muško od mene pa ti nije odgovarao. Ili više njih. Ili ceo fudbalski klub sa sve upravom.
Stvarno me ne zanima šta imaš da mi kažeš i nemam šta da ti kažem jer smo bivši. Mada...
-Ej, ćaoooo(ovo poslednje "o" razvučeno ko pljuca posle koka kole)...
-Ćao, ko je?
-Pa jaa sam...
-Da sam prepoznao glas ne bih ni pitao.
-Ma ja sam, Marija.
-Gde si bre, Marija, oči moje. Kaži?
-Što pričaš tako sa mnom, šta ima?
-A kako da pričam? Ima sve, belotina par ekselans 70 jevreja za tebe, još slušaš progresiv?
-Pa, ono, ipak smo bili zajedno... Neću belo, ladno još diluješ...
-Ključna reč je bili. Ladno si još glupa.
-E, kajem se i što sam te zvala!
-I ja se kajem što sam pio Šomijevu radžu pa te muvao onaj dan, opa gargija!
-Baš si seljak. A ja htela da se vidimo...
-Što, da me opet napiješ, smuvaš pa ostaviš?
-Majmune. Kako da te ne ostavim kad si mi deflorisao sestru!
-Pa ja sam to zbog nje, to ume da bude bolno...
-Na mom rođendanu!
-Pa nisi htela u sobu! Imam goste nja nja služim tortu nja nja, jebiga hemija...
-Kakva hemija, gde si u nju mogao da se zaljubiš ima 82 kile ujutru pre doručka?!
-Ma ne ta hemija, MDMA bre, tek izvalio...imam ako oćeš, 20 evra?
-Prekini. Znaš, ni sa kim mi nije bilo kao sa tobom...
-Ne loži me glupačo, ružan sam, mršav i znam da mi je mali.
-Znam ali ima nešto u tebi...
-Ima, holesterol i alkohol. Bar dva promila da jebe rak raka.
-Piješ zbog mene hehe?
-Pijem jer volim. Oš doći da se jebemo ili šta?
-Samo da se depiliram. Istuširaj se za moju ljubav.
-Ni za pokojnu baba Stamenu a ona je najbolju pitu pravila.
-Seljaku. Tu sam za sat vremena.
-Ćao ćao.
Nokautiran kolenom.
Ne, antiheroj nije glavni negativac, bezosećajno stvorenje, psihopata ili neko sličan. Jer da bi lik postao antiheroj, on mora da nosi neku poruku, mora da ima neko sopstveno viđenje sveta, i mora da ima dobar razlog za to da radi i da mu to pričinjava zadovoljstvo, a da pritom nema drugu korist od toga. Naravno, da njegovo delovanje bude u skladu sa moralnim kodeksom, koji doduše samo on razume, ali bez obzira.
Predstavnici ove grupe, koji meni prvi padaju na pamet su svakako Anton Čigur i Patrik Bejtmen. Jednostavno, to su ljudi koji u sebi nose sve osobine ovog sveta, u neku ruku, dostižu nivoe polubogova i postaju neuhvatljivi i nevidljivi predstavnicima "pravde". Oni ne gube. Beskompromisna inteligencija sjebanog mozga ih dovodi do nivoa kulta i zadržava ih tu. Jednostavno, ne možeš da ih mrziš. Bilo da dave prostitutke dok slušaju Vitni Hjuston ili Fila Kolinsa, pucaju u sve žive ili ljudima daju šansu da bace novčić. Pokriveni velom životne ironije i sarkazma delaju u polumraku i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Takođe, antiheroj može biti samo parodija na heroje, bilo parvelove, bilo na neke druge, ali pritom mora biti urađen sa stilom, tako da kroz sve svoje delovanje pokazuje apsurd borbe za "bolji svet", apsurd herojstva i oslikava prilično bednu stranu društva. Superhik.
U svakodnevnom životu ih i nema toliko, ili ih ima u mnogo blažem obliku, da to prelazi u domen zajedljivog starca koji sere po svemu, ljude koji znaju da daju smislenu kritiku i to rade sa zadovoljstvom, do ironičnih i sarkastičnih drkadžija koji jedva čekaju da pokopaju nekoga, u intelektualnom smislu, nešto kao Gregori Haus.
1 - Dobar dan, jeste li zainteresovani...
2 - Ne.
1 - Kažite mi šta vam treba.
2 - Ništa. U stvari, dupli Džek sa ledom i kesica cimeta ako imate.
1 - Gospodine, ovo je Vumen Sikret, imate mar...
2 - Ma nemoj mi reći.
1 - ket dole niz ulicu, 300 metara odavde.
2 - Nemoj ti meni 300 metara odavde, imaš li to što sam ti tražio?
1 - Nemamo, i bojim se da ću biti prinuđena da zovem obezbeđenje ako ne izađete iz prodavnice.
2 - Slobodno, u stvari, nemoj, čekaj. Imam još jedno pitanje. Jebeš li šta? Ili je l' te neko jebe, da formulišem tako, učtivije.
1 - Gospodin...
2 - A je li, koliko su ti ove tange sa tregerima? I kupuje li iko to?
1 - To su strogo poverljive inform...
2 - Aham, a je l' da li bi mogla da ih obučeš, da vidim kako stoje, da znam vredi li ih uzimati za moju čivavu.
1 - A?
2 - Nemoj ti meni a, čivava laje.
1 - Gospodine, zvaću ob...
2 - A da, zaboravih, ovo je pljačka.
1 - Molim?!
2 - Šta moliš? Daj mi tri velike kese i...
1 - Evo, evo, uf, istrešću vam celu kasu.
2 - Nemoj da se trudiš, ne trebaju mi pare.
1 - Nego?
2 - Zapakuj mi trideset pari nazuvica i stotinak gaća, od toga minimalno 28 budu tange, i nek spektar boja bude što širi, 32 nek budu bokserice, ne ne ne te, one babske mi trebaju.
1 - Ali gospodine, nemamo te babske...
2 - Kakva je bre ovo radnja? Ništa, onda skidaj svoje, ocrtava ti se ispod tih pantalona da nosiš ove što čuvaju i bubrege i jajnike, a bogami i grlo. Takođe, kao odštetu, moraš da mi daš i nešto po svom izboru. Ali pazi se ako mi se ne svidi.
1 - Dobro, dobro, evo...
2 - Uzgred, hoćeš žvaku, ostale su mi samo dve?
1 - Neka hvala...
2 - Pogrešan odgovor, sad se lagano sagni i priđi...
1 - Jooooj, majko mila... Kud ja baš? Što ne Mia, ona radi u drugoj smeni.
2 - Polako kreni ka meni...
1 - Evo, evo.
2 - I bez kukanja.
1 - Dobro, samo polako, nemojte se nervirati, sve što kažete.
2 - A sad ustani.
1 - Molim?
2 - Ne uzimaj ga...
1 - Jeste sigurni.
2 - Da.
1 - Stvarno?
2 - Ponudiš im kurčine i ne možeš da ih odvratiš od ideje, o bože...
1 - Evo ustajem.
2 - A sada pogledaj ka onom prozoru...
1 - Gledam.
2 - U stvari nemoj da gledaš, nema tamo ničega.
1 - Ne razumem.
2 - Sprdao sam te sve vreme. Ova kiša napolju, pa sam 'teo da se sklonim na kratko. Aj zdra'o.
Kurva. Kada se upotrebi ova sintagma, prostituisanje deluje kao sasvim častan i normalan zanat. Čak ispada da su devojke koje se ne bave prostitucijom zatucane licemerne malograđanke.
Jebanje, samo malo suptilnije.
- Jes ti ono, beše, spavala sa Šomijem?
- Aha. Štaviše, spavao me je i u dupe.
Odličan pokazatelj društvenih promena.
Zadatak u trećem razredu osnovne:
1990: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 1/5 toga, koliko mu je ostalo?
1995: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20% toga, koliko mu je ostalo?
2000: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20, koliko mu je ostalo?
2005: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, ostalo mu je 80. U datoj rečenici podvuci broj "osamdeset"
2010: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, opišite osećanja koja su se razvila u Joci prilikom nesebične podele svega što on ima sa Perom, kao i Perine suze kada je video taj veliki Jocin gest.
Neki tamo glagolski oblik u već dovoljno komplikovanom srpskom jeziku koji pretvara i najčešće korišćene reči u nešto daleko pametnije i uzvišenije.
Oh, sapletoh se.
Šta to uradiste ?
Igrah igrice, blejah na internetu.
Da li sve naučiste kolege moje omiljene ?
Desetku dobih dragi roditelji.
Dobru ribu opalih prijatelji moji.
Upropastih se od vinjaka policijo moja lepa.
Šegrt koji je spalio gazdinu pekaru.
