Neko sazna ranije, neko kasnije. Pogledaj primer.
Mika: Brate jel znas da smo svi mi pomalo gay?
Pera: Ma pali budalo, ti mozda i jesi!
Mika: Brate jel gledas ti pornice?
Pera: Naravno, svaki dan!
Mika: E, jel volis da gledas pornice gde mali, mrsavi kinez sa malom kit0m je*be neku ribu?
Pera: Ma jok bre, volim da gledam kad 3 nagruvana crnca sa ogromnim palamurama krenu da jeb...(dramska pauza) ...aaauuuuuuu jbt!
To je mesto gde se snovi svakog muškarca ostvaruju, bilo da mu je 10, 20 ili 40 godina.
Od toliko dobrih devojaka, i okretanja na sve strane, nemoguće je ne priznati poraz, pa će posle nekog vremena većina njih spustiti glavu dole, i sa svrabom u pantalonama nastaviti putem Kalemegdana, nadajući se da će se tamo napiti i zaboraviti na sve ono što su videli.
Ponekad poželim da se smestim u ležaljku na sred kneza, uzmem gajbu piva, pozovem dva drugara i samo gledam, gledam....Gledam.
Veljko i Jovan(inače perverznjaci opičeni, kresnuli bi i pticu u letu)
Luka(Ima devojku, fin dečko, kulturan, misli da su izašli u grad da se opuste, popričaju.)
Veljko: Sine, evo ga knez, pali radar.
Luka: Ljudi, znate što sam video dobre patike u najku... Čini mi se...
Jovan: Radar upaljen. Skeniranje u toku.
Luka: ... mada moguće je i da su...
Veljko: 10 sati, 10 sati, 8 sati 8 sati, gledaj konju!!
Luka: .... i tu ga vidim posle godinu dana...
Jovan: Au, au, au, au... 12 sati sine, koja Milfara..
Luka: ....a pošto sam crk'o žedan, sačekajte me dok popijem...
Veljko: Aaa, ušinuću vraaat. Gle ovo, pa ovo nije humano. Vidi je što se smeška. Aaaa!
Luka:(silazi do česme da popije vodu)
Veljko i Jovan(nastavljaju pravo, ne obraćajući pažnju): 10 sati! 7 sati... Vrhunsko dupe!
Luka(posle 15 sekundi): Gde nestadoše ova dvojica?
Ono što daje snagu pedijatru koji nema svoje dece.
Dođem kući s posla, podgrejem pasulj od juče. Pogledam nove vesti i malo sporta dok ručam. Sklonim i operem posuđe, obrišem prašinu i usisam. Popijem pićence uz neku laganu muziku iz mladosti. Operem čašu i obrišem kuhinju za svaki slučaj. Odspavam popodne sat vremena, ustanem i malo prošetam po okolini da vidim šta radi svet. Vratim se kući, pojedem neki sendvič, pasulj ostavim u frižideru - sutra ću da ga prepržim jer ne valja da se dva puta podgreva, mrzi me da kuvam nešto drugo. Upalim televizor da pogledam neki dobar film, ali ne nalazim ništa zanimljivo.
Tad izvadim drvenu kutiju koju mi je napravio otac mog prvog malog pacijenta i u kojoj držim fotografije sve dece koja su kod mene dolazila. Sve moje dece. Tu je i Marko koji je otišao u Nemačku i ponekad svrati kad je ovde, tu je i Nemanja čiji sin je sad u vrtiću, Milica koja trenutno nosi blizance, a dolazi kod mene za savete... Jovana, Dragan, Sanja, Strahinja...
Jedva čekam jutro da ih sve ponovo vidim.
Onih pola sata koliko traje moj prosečan seks što žena kaže da je tri minuta, a realno je barem šest.
Kada prosečan građanin Srbije ode negde u inostranstvo obično se prebaci na drugi režim rada, ponaša se fino, baca smeće isključivo u kantu, prelazi ulicu samo na pešačkom prelazu i samo kad je zeleno itd., ali po novom režimu on takođe dobija želju da se što više izražava na svom jeziku, tako da izgovara sve što mu padne na pamet u svakoj situaciji, dok mu u svojoj zemlji te misli samo prolaze kroz glavu i zadržava ih za sebe, eventualno ih izgovori kasnije, po Marfijevom zakonu uvek kada se nešto izgovori u inostranstvu tu se nađe i neka osoba koja to razume.
Srbin 1: Ken ju giv as tu birs pliz
Konobarica: Okej, du ju vont samting els?
Srbin 1: Aj šud esk maj frend, hi daznt spik ingliš. Brate, jesi video kakvo dupe ima ova konobarica sad kad se okrenula da nam natoči pivo
Srbin 2: Jaooooo brate jesam, kako bih je...
Konobarica: Dečki, kaj ste hteli?
Srbin 1 i Srbin 2: (zabezeknuto) A ti…
Konobarica: Ja sam iz Dalmacije, radim ovdje od listopada prošle godine
Srbin 2: Jao izvini molim te, nismo tako mislili, znaš kako, malo smo popili…
Konobarica: Hehehe, kad bi vi znali koliko se momčadi ovako ispalilo... Sledeći put pazite šta pričate i hvala na komplimentu...
Srbin 1: Hoćemo, evo izvoli, da platimo pivo, zadrži kusur...
Konobarica: Tenk ju, bok
Prvo pitanje koje postavimo prijatelju koji se upravo vratio sa školovanja/puta iz inostranstva(najčešće iz Amerike).
JA:Oooo!Pa gde si ti Mile,nema te sto godina!
MILE:Ma evo,vratio se iz Amerike,bio sam na koledžu.
JA:Opa bato!Si kar'o crnkinju?
Dildo Milke Canić.
Igrica koju instaliramo u onom trenutku kada dosade sve igrice koje imamo na računaru, a spada u one male sitne debilne igrice koje se smuče za dva dana. Nekako, ni sam ne znam kako, gotovo sve mame vide tu debilnu žabu koja baca kuglice i shvate da je ta igrica pravljena za njih, i nakon ta dva dana kada se nama smuči igrica, igrica će ostati u našim računarima narednih godinu dana, na zahtev mama. Tako da se ukratko može reći da je ta igrica napravljena za mame.
Keva već peti sat sedi za računarom i pokušava da pređe igricu po četrnaesti put, dok vidno iznerviran sin obleće oko računara zapitkujući kada će više da ustane.
Sin: Ajde kevo, bre šta si se primila na tu igricu to je pravljeno za debile.
Mama: Ja tebe nisam dizala sa računara nikad, pusti me da igram zumu nemoj da si majmun!
Sin: Ma daj kevo treba da spremiš ručak, jbt moj je računar, ajde višeeee!
Mama: Ja sam ti ga kupila ja mogu i da ti ga uzmem! Ćuti dekoncentrišeš me, sada sam ubacila žutu između dve plave i propustila sam bonus zbog tebe. Izlazi napolje!
Sin: Ali mama ovo je moja soba...
Mama: NAPOLJE!!!
Nakon par dana keva dolazi do računara, i zaprepašćena činjenicom da zume više nema.
Mama: Šta si mi uradio sa zumom ubiću te!
Sin: Mama opusti se, uleteo mi virus u komp, bio u tvojoj zumi, napao mi matičnu a nova je 50e, morao sam da je obrišem, otkud nama te pare sada u ovoj krizi.
Mama: Joj pa kako bas na moju zumu, mamu mu njegovu virusnu pokvarenu... Jel može to nekako opet da bude u računaru ali bez virusa.
Sin: Mama, brate, jel imaš ti 50e za bacanje? Nemaš. Nećemo zbog jedne igrice da upropastimo računar, daj uozbilji se nisi mala.
Mama: Pa da, u pravu si...
I odlazi svesna da nema više zume.
Jedini toalet sa ograničenim trajanjem velike nužde.
Maksimalno trajanje sranja je onoliko koliko mogu da izdrže mišići na nogama, kad krenu da se grče velika nužda se prekida.
Komanda koju ti ćale automatski naredi svaki put kad ulazi u tvoju sobu.
- Gasi te drekavce, burgije, testere, narkomane...
Rečenica koju svaka baba izgovori kada je pitate da li možete da berete njene trešnje.
- Baba, jel možemo malo u onu tvoju trešnju gore?
- Može sinko, samo nemoj da kršite grane?
- Ma jok bre baba. Lepo ćemo da beremo, evo i kese smo poneli.
- Ali malo i za babu da naberete.
- Važi. Idemo momci, dozvolila baba.
( trš, krš, trš, krš, trš )
... Evo baba za tebe najzrelija grana.
On nema sreće ljubavi. On pati. Gleda "Vil i Grejs" i jede sladoled subotom uveče, grleći plišanog medveda kojeg mu je bivša poklonila. On mašta da se na pomen njegovog imena ženke raspomame kao mačke u februaru, mazno pokazujući gola ramena, kao na koncertu Zdravka Čolića, gde vazduh talasa od pohotnih vibracija. Nažalost, to je samo san. Isti je intersantan suprotnom polu koliko i Masimo Savić dok gostuje u emisiji Novosadske razglednice, četvrtkom u pola 7.
- E ovako napisao sam ti seminarski iz mehanike, preveo sam ti ovo na francuski, i selektovao sam ti od A do Š, šta treba od literature.
- Jaoo, ti si tako divan, puno ti hvala, evo čokoladica.
- Ja sam se pitao, ima večeras neka svirka, pa možd....
- E čeka me dečko, ono on svira sto posto. Žurim, ćaoo.
-Ć....
