Créme de la créme nataloženih govana u odvodu naše mejnstrim kulturne scene. Zadnjih 20 godina je to jedan te isti kretenski kružok sa varijabilnim pridruženim članovima u zavisnosti od političkih strujanja i dominantnog položaja na tržištu kapitala, roba i usluga. Umetničko ostvarenje oko koga su okupljeni ih je ostavilo bez daha i nateralo da se zapitaju o granicama ljudske slobode, ali i učvrstilo ideju da se samo preko teatra možemo povezati sa Evropom i Svetom, mada su morali da izađu iz sale malo ranije.
Biljana City: Zdravo! Reci mi kakvi su tvoji utisci o filmu, da li smatraš da je film dobar, da li ti se dopao i šta bi mogao da kažeš gledaocima o njemu, da li bi ga preporučio i da li imaš pozitivne utiske o filmu?
Branislav Lečić: ... Srbija... u ovim vremenima... MORA... da usmeri svoju pažnju, svoj duh, svoje OČI pre svega... na pitanje Kreacije... jer... čovek je jedino biće kome je Bog ... dao ne samo moć, već i DUŽNOST da stvara... i da bude stvoren...
Biljana: Hvala na ovom inspirativnom razgovoru, Branislave! Nadam se da se vidimo na proslavi dvogodišnjice otvaranja akva parka u Jagodini! A da vidimo kakvi su utisci Bate Kan-Kana...
Razlika između zemalja u razvoju i razvijenih zemalja je, između ostalog, i u tome što ove prve mogu da priušte sebi samo jednog milionera, dok kod razvijenih milioner može biti i neki mentalno izazvani skejter ili pak osmogodišnji reper.
- Yo, wassup man, my name is Hot Dog, check out my crib... ... This is my living room, that's my mum... mum say hi to Mtv cribs, man... she's stoned... c'mon, let's see the kitchen, bro... This is my refrigerator.. yo, check this out, there's a lot of milkshakes man, I drink milkshakes and shit all day... c'mon, gotta see my bedroom... This is my bed, it's full of water man, check out.. yeaaaagh... bitches loves this shit man... this is my gold, I gotta bunch of gold man, cause it's shiny and all... this is a necklace with golden hot dog, coz I'm a Hot and I'm a Dog, get it? hahaha... this is my Nintendo wii, me and my niggas play Transformers all day... yo, man, great shit, whatta you say? ...that's it, man, now get out of my crib, fuck of...
Na jeziku američkih ziljavih pičaka, ovo znači upravo ono što i misle - ništa.
- I went to the park today, and I saw a dead pigeon, and I was like Oh my God...
*** - He came to me, and he took of my pants, and he put his finger in my ass, and I was like Oh my God, and than, he pull it out, and I was like - whatever...
Grupa žena (i par muškaraca) koja samo fizički živi u Srbiji, a duhovno doručkuje ceđenu pomorandžu kod Tifanija, pije kafu bez kofeina u Monte Karlu, šopinguje u Milanu, ruča slatkokiselo prkno od jaka flambirano konjakom u Londonu, sere u Berlinu, ludo se provodi i pije koktele sa trodnevnom omudinom pande na Ibici, iznenada upoznaje osećajnog Mirka, menadžera koji obožava Ligu šampiona, bezalkoholno pivo, skvoš i PES, zaljubljuje se na prvi pogled i to objavljuje Tei, Mii i Lei na ručku, onda ciči, skače i pljeska rukama sa njima, kupuje izazovni "Victoria's secret" donji veš, pali mirišljave sveće po sobi i pušta ambijentalnu muziku, senzualno vodi ljubav sa Mirkom u 37 neverovatnih poza za poboljšanje seksa, zatim otkriva da i on voli Kejt Hadson i da tiho jeca na kraju "Titanika", biva isprošena na vrhu Ajfelove kule, "Da! Da! Da!", angažuje Vladanku Celić za dizajn venčanice i tu im se život završava.
Mada se može završiti mnogo brže i svrhovitije, neočekivanom pojavom melodija Edvarda Ojdanića na plejeru za vreme sastanka redakcije.
Čarolija umetničkog stvaralaštva. Ovde veliki mag drame Siniša Pavić na suptilan, istančan način uvlači svoje junake u konflikt, gde dolazi do neverovatnog preokreta u dijalogu, uz pomoć samo dva lakonska pitanja: "koji?" ili "kakav?". Ove reči, zahvaljujući karakterističnoj retardiranosti likova, bivaju okidač frustracije junaka kome su upućene, i tako jednim sasvim spontanim, volšebnim tokom dolazi do kulminacije u radnji.
- Branislave, zvoni telefon, hoćeš li se javiti već jednom? - Koji telefon? - Isti onaj preko koga se domunđavaš sa onom rospijom, tvojom sekSretaricom!! Šta je, šta si ubledeo, mislio si da ne znam? Aaaa, pa nije Rajka sisala vesla! - Ma o čemu ti pričaš, ženo? Kakva vesla? - Ovolika vesla! Sad ćeš da vidiš kolika vesla! (uzima veslo i juri ga po kući)
Ženska posla. Devojka se pogleda u ogledalo (vidljivost je najbolja u liftovima) i ima šta da vidi - četiri mitisera promera pola milimetra! Tako se vala ne ide u svet. Zasuče rukave i počne... nabije glavu u uveličavajuće ogledalo, gde se ukaže još 500 stravičnih crnih tačkica koje naružavaju lice i lepo redom - stiskaj, cedi, kopaj, čačkaj, burgijaj, hobluj, dva sata intezivnog rada da bi rezultat na kraju bio zapanjujuć - lice pčelara amatera, lice koje treba zaliti komovom rakijom i ostaviti u frižideru, lice Igora Miklje. Ali, lice bez mitisera! Sto grama pudera i sve je ok.
Osnovna roditeljska preporuka neženjama i usedelicama u godinama.
- Pa eto, šta fali Skrndeljivoju?! Fin momak, zdrav, prav. - Kevo, batali, čekam osećajnog grubijana. Skrnedljivoje ne može da poštuje moju ličnost jer vozi peglicu, a nos mu ima sopstvenu gravitaciju.
Sajns fikšn/horor crtani kurs engleskog za decu. Big Mazi je zeleni vanzemaljski međed čija je glavna opsesija da se prežderava tradicionalnom švajcarskom poslasticom i da neprekidno govori: I'm Muzzy, Biig Muzzy, što je otprilike sve od engleskog što dete nauči odavde. Sem njega, glavni protagonisti serije su pripadnici kraljevske porodice koju čine otac - lav, kraljica majka - podgojeni pacov i princeza - anoreksično kuče na rolerima. Tu su još i humanoidni baštovan i odvratni, žabokrečinasto zeleni gnol zli naučnik, obojica zaljubljeni u glupu pudlicu pa se ceo horor vrti oko te teme. Čudovište je proganja, klonira, kidnapuje, ovi je spašavaju, Big Mazi jede satove i sere nešto, sve u svemu atmosfera odiše strahom, nasiljem i šizofrenijom. Producenti serije su bili vođeni idejom da se trauma najbolje urezuje u sećanje i da nisi ovladao jezikom sve dok nemaš noćne more na njemu, što bi bilo u redu da jezik nije potpuno bačen u senku sablasnog scenarija i da se spominje više od dvadesetak reči.
