Crni biser. Jedinstven i poseban primerak muške vrste koji dominira, uvek je prvi u svemu, biraju ga za doživotnog vođu i nazivaju alfa mužijakom. Pogledom te tera da se smrzneš, dodirom da se istopiš, a opet uspe da se ogradi i ništa ga ne dotiče. On ima nešto što drugi nemaju i po tome je prepoznatljiv. Da li je u pitanju blistav um ili dug palamar, to je manje bitno, kod njega sve prolazi. Romantičan i poetičan kao Ivan Bosiljčić, on stvarno jebe (trololo), a kuva još bolje. Džejmi Oliver? Pičkin dim. Ženke se za njega lepe iz nepoznatog razloga i po difoltu: ako se zalepi jedna, obavezno će bar još 10 takvih da nagrne. Priča se da mu je Tap 011 posvetio pesmu Žene.
- Ćao, ja sam Igor. - Ja sam Tamara, drago mi je. - Lepo ime, he he he. - Nije ni tvoje loše. Izlaziš često ovde? - Jok, nije ovo moje mesto. - A je l’? A čime se baviš? - Pravom. - Zar i ti? Baš je mnogo studenata prava u poslednje vreme... - Mnogo je veverica, ali samo je jedan Cipiripi. - A?! - Ja sam diplomirao, položio pravosudni, a otvorio sam i firmu skoro. - :vilenjački sjaj u očima i par nabrzinu skovanih planova: Jesi za neko piće? Ja častim... __________________________________________________________________________
- Ana, ja znam da smo mi drugovi i sve to, ali stvarno mi se sviđaš, a i seks s tobom je b... - Opusti se bre. Sve sam ja isplanirala. - Pa bre, kako?! Ima još momaka, a ja bih da se osiguram! - Mnogo je veverica, ali samo je jedan Cipiripi. - Sad te tek ništa ne razumem! - Puno je drugova, ali samo jedan ima povlastice. Samo nastavi dobro da jebeš i nema zime za tebe.
Rezultira iz situacije u kojoj onaj koji sluša muziku totalno pogrešno čuje reči pesme a potom je do sudnjeg dana pogrešno peva. Može da se desi zbog alkoholisanosti osobe koja sluša, kineskih slušalica koje šušte ili nepostojećeg pevačkog talenta izvođača koji više mrmlja i frflja nego što peva.
Zabluda obično traje sve dok taj koji je pogrešno čuo u nekom društvu ne prokomentariše kako je tekst pesme do bola glup. Potom sledi razjašnjenje i citiranje originalnog teksta ali uprkos tome osoba se i dalje kada peva drži svoje verzije na koju se već privikla, ma koliko to glupo i nelogično zvučalo.
- Ja više ne spavam ni iz kombijaaaaaaaaaaa ... insomnija! - - Ti si savršenstvo bez glave, ti si deo vojničkih snova ... . - Pusti, pusti vodu! - - Ulica rađa lešnike, ja sam jedan od njih ... - - Dajte vina ocu mom, dajte cigareta stoooooo! - - 'Cause I' your leader and you are my claaaaan ... -
- Da mi je znati koja budala je pisala Karleuši tekst one pesme o podstanaru. - O čemu? - Pa o podstanaru! - - Nikad čula! - Ma nemoguće da ne znaš, to joj je jedna od poznatijih. Referen ide ovako : podstanar, podstanar, podstanaaaaaaar ... - Mislim da tu kaže "pospana" ali nemoj da me držiš za reč. -
Najpouzdaniji način da prepoznate Somborca ili osobu kojoj su Somborci preuzeli kontrolu nad životom. Najbolja reč na svetu. Ne mogu vam opisati kako se penal osećam svaki put kad je upotrebim! Koristi se kao: 1) prilog za način; san svakog glagola; „Znaš kako lik penal svira!“ „Al bi bilo penal kad bismo imali za pivo…“ „E, baš ti penal stoji kratka kosa.“ 2) uzvik; „Ju penala!“ - oduševljenje viđenim. „Peenaal!“ - razneženo odobravanje. 3) pridev; "Ostavi to, to je penal pesma!" 4) apstraktna imenica muškog roda u funkciji objekta; „Majmune jedan, dobi’š penal uglavu!“ „Al smo sinoć popili penal!“ „Ju brate, sad kad nam dođu na penal, ubićemo boga u njima!“
popularne izrazi: Krša penal – jako mnogo penal, dobro da ne može biti bolje. Popiti penal, dobiti penal – primiti dobre batine. Penal uglavu – jak udarac nogom u glavu, najčešće samo neostvarena pretnja. Doći (nekom) na penal – doći na zicer, upasti u sačekušu. Napenaliti – ispičkati, pretući, naguziti, išibati, nakantati,…
To je ona neobjašnjiva i neočekivana reakcija kada gledate nekog dok pravi kompletnu budalu od sebe, i umesto da toj budali bude neprijatno, bude vama što je gledate.
Zamišljam jedan takav primer: Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije. U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke. Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje. Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega: - Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi... Celo društvo se kida od smeha. On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući. Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.
Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige. - Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici? -mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće... -Dobro a šta je sve to? -(Blene u plafon) -Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi? - Paa šumar. - Ma koji bre šumar, od životinja ko živi? - Lav, jelen, slepi miš... -Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde? -Zeka. -Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka? -Sedi. -I? (Već mu iskače vena) -Pa gleda. -More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi! u tom trenutku banjava žena: - Nemoj Milorade molim te! - Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!
