Narodna umotvorina koja kazuje da svako od nas ima neku aktivnost koja mu pričinjava posebno zadovoljstvo i čini ga srećnim, ma koliko bila banalna i neshvatljiva za okolinu.
Keva i ćale se vraćaju s posla tridesetog decembra. Keva ulazi u kuću, a ćale se još uvek ne pojavljuje. Odjednom, čuje se nekakav prasak, a za njim još jedan, pa još jedan... Zbunjen, pitam kevu šta se dešava:
- Šta se to čuje napolju?! Šta puca?
- Šta misliš? Tata je kupio kutiju petardi.
- Zezaš me...? Pa, šta će mu?
- Čuješ, valjda, šta će mu. Da ih baca k'o malo dete. Šta da radiš, svaka budala ima svoje veselje.
Promoljavam nos napolje i vidim ćaleta sa najradosnijim osmehom na licu...
