Dirljiva lepota pocepane sport čarape koja se u smiraj dana presijava kroz "File" papuču na nozi brkatog autolimara Kamena Džingisova dok pijucka kafu sa ukusom jarčeve guzice u bifeu "Sъedinenieto", Pazardžik. Prdne pešes puta, namigne funkcionalnim okom na konobaricu Kristalinu zvanu Kikenčeto, brisne skorelu balu sa uglova usana i uživa u pogledu na spaljenu zemlju oko sebe. Bože zdravlja, zaratiće se, Niš će biti naš, ima skara s kimom da se peče.
- Nazvaću svoje čedo Balkan. - To je jedna prava barokna bugareska. Usraće ga vršnjaci od batina dok bude pohađao školu.
Svi koji smo makar jednom u životu jebali ovcu znamo za neugodu koju priređuje prilikom svog nerazgovjetnog i , na kraju, neuspješnog protestvovanja. Svi koji su, ne smo, pardon. Rinta se i trza zadnjim nogama... Ponekad zna čak i da šutne u cjevanicu. Onda samo sebi oteža, jer se zagoreli junoša naljuti, upre još jače i žustrije, pa svojoj strasti pridoda još i grubost. A nju samo više boli. Žao mi je što ovo opisujem do ovih detalja, ali to se tako zna desit’. Ne želim da ulazim u moralnu opravdanost i dopuštenost takvog opštenja sa tim divnim životinjama, ali se smatram odgovornim da opišem čin kakav je najčešće bio.
Kod naših praotaca javljala se potreba da se taj problem riješi. Mnogi nijesu ni imali za cilj prijatnost životinje, već smanjenje otpora, time sebi olakšavajući olakšavanje. Da li su o potencijalnim rješenjima razgovarali u svojim kolibama uz rakiju i savijene cigarete, dok iznad njih vise osušene slanine, pršute i jagnjeći butevi, ili je svaki u samoći kontemplirao o problemu strahujući od osude drugih, za koje nije znao da su isti poput njega, predmet je nagađanja. Glavno je da je rješenje pronađeno.
Treći pasus definicije iskoristiću kao obrazloženje same definicije, tj. odluka koje sam donio u procesu stvaranja. Svi koji ovo čitate do sada ste već iznašli rješenje problema zadnjih nogu ovce iz ponuđenih djelova. Spajanje tih tačkica ostavio sam vama, da biste uradili istu stvar koju je odradio onaj prvi genijalac koji se napaljen, izudaranih cjevanica, sjetio da je skoro negdje vidio gumene čizme do koljena. Vi ste to vidjeli iz svoje stolice u naslovu, on iz svoje negdje po kući. Vaš osjećaj se ne može porediti sa njegovim ushićenjem, niti s užitkom od svega pola sata kasnije, kada je u gumenim čizmama došljapkao do tora.
Sada su ovce srećnije. Grubi su samo oni koji ne znaju za trik sa čizmama, ili ne daj bože, čizama nemaju. Opanci ne mogu izdržat otpor ovce, a one čizme do prepona su do prepona. Previsoke su. Priznajem, pored objašnjenja fenomena nošenja gumenih čizmi u sred ljeta , cilj mi je bio i edukacija neiskusnih vodilaca ljubavi s ovcama. I zbog nje i zbog njega.
Petim pasusom konstatujem da su i četiri bila dovoljna.
Pismo koje sam pronašao u starom kovčegu na selu
Sestro,
Pišem ti ovo pismo da ti se požalim, iako znam da imaš svojih muka. Mirko me sve manje mazi i spopada. Imamo dosta posla oko kosidbe i sijena, ali to ga prije nije sprječavalo. Sve češće odlazi u čizmama put obora. Evo i sad je tamo. Ne znam zna li da znam. Možda ga je briga, možda se zaljubio. Vuci je pojeli.
Tvoja M. ... Stotinjak metara jugoistočno Mirko: Sad se ne rintaš, kurvo. Vidio sam te s onim ovnom. Zaklaću ga! Skviči kao svinja! Ovca: Meeee! Mirko: Sviđa ti se, znam da ti se sviđa!
Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!
Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.
- Miodraže pa šta se desilo. - Trema. - Pa kako to. - Pa ne znam. - Miodraže pa šta to bi. - Protivnik je bio bolji. - Pa kako Miodraže. - Pa eto lakše je sone strane ekrana. - Miodraže jel vas bar malo sramota. - Jeste malo ćerkica supruga. - Pa kako Miodraže. - Pa ne znam. - Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo. - U Danskoj? - Crni Miodraže. - Sve najlepše protivniku. - Trema? - Miodraže sasvim moguće pa kako to. - Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si. - Koja Ivana, ne, Miodrag sam. - A vi ste Miodraže pa šta se to desilo. - Pa ništa eto hteo bih da.
Repeat dijalog sa varijacijama until sveta i veka end;
- Uzmite papuče. - Ah ne toplo je. - Dakle. - Pa ja posao. - Ipak obujte papuče. - Malo treme. - Pa šta se desilo. - Posao deca prehranim. - Neka kafa. - Dobru imam cirkulaciju ne treba. - Doviđenja. - Doviđenja. - Nisam se bio ni izuo ustvari. - Pa šta se desilo.
OK, nije to toliko loša emisija koliko ide na kurac, od naziva, koncepta, voditeljke i nadrkanih poluzvezda u njima. Ne kažem, i ja zamišljam da vodim Tanju Peternik u rodnu zapizdinu i da tamo ćutimo pred kamerama jer sam mnogo pametan i da kamermana teram da snima potok petnes minuta jer sam ja rod Tarkovskom, ali pošto u neko dogledno vreme neće doći do toga eto malo da pišnem na ovu snobovštinu. Kao prvo termin, neki nedeljni, pred ručak, valjanost, slušaj sine Vladetu Jerotića on je pametan ima 90 godina a vidi kako je vitalan sutra da ideš u biblioteku da uzmeš od njega bilo šta, pa onda ta glupost tv lica gde se autorka razotkriva kao klasična snobulja koju ipak pale samo teve lica a šta ćemo recimo s nekim profesorom koji beži od sveta, njega dakle nikad u emisiju Tanja, jel tako a, a on recimo izumo solarne ploče, a Tanja, a? E pa jebo te Vlado Georgiev, znam da to želiš mada on neće, jebaće te Marinko Rokvić, on je teve lice, jebo te Marinko znaš a njegovi sinovi nabili ti klinovi! Pa i ovo kao sav normalan svet može li debilnije kao to je tako zajeban život pa se tek ponekad spuste na nivo normalnog sveta majke nam ga svima nenormalne! I sva te debilna pitanja, to kopanje suludih podataka iz života gosta, i to trčkanje za njim poput kera i jadan kamerman obigrava s ove strane s one strane a čeka ga žena kući nervozna, a Tanja sipa li sipa, Marić joj dao podatke iz Udbe, pa onda udri Tanja udri do zore jebi kevu Živanu Saramndiću kolko je sarmi pojeo sa Oliverom Njegom kopaj Tanja Tapija pa ga ubij ponovo, ubij ako ti već ovi leševi nisu dovoljni, udri Tanja cepaj Tanja, Peternek Vesna Dedić Mojsilović Tanja!
- Gospodine Berček kada ste počeli da se interesujete za glumu? - Gluma je... ne znam... otac donosio kačkavalj nedeljom... i tako... - Dragan Nikolić mi je, pre nego što me je oterao u kurac, rekao da ste bili jako talenotvani... - Gaga je... I Milena isto... Gluma je... znate onu pesmu Krompir mrkva paškanat... e to je... - A onda dolazak na akademiju, potoji anegdota da ste došli mrtvi pijani... (vrhunac emisije) - Ma to je sve bilo... Paja Vujisić... cvekla... - Dok ste bili upravnik mnogi su pričali da ste ovakvi i onakvi da ste malo težak čovek... - A to su sve... težak čovek, hm, vepar je težak.... - Je li ovaj kej vaše omiljeno mesto, jel se tu koncetrišete za uloge, jel iza onog žbuna kenjate? Jel imate uzorak za uspomenu i laboratoriju rtsa? - Ovaj, kelj... poljoprivreda... glumci su posebna... fela... Gaga Nikolić je rotkvica... - Negde sam pronašla da ste vi imali prvu fiću u Banatskom novom selu, je li to istina? - Eeee vidi avion... Tanja odo po cigare el treba vama nešto, oće kamerman semenke?
- Kamerman kuca slobodnom ruku poruku: dusho stizem samo bercheck da prducne malo tanji stisla se pickha misim berchek ne tanja da ne pomislish neshto
KAKO JE PAMETAN OVAJ BERČEK! ČUJEŠ KAKO JE MUDAR SKORO KO JEROTIĆ I BAVI SE POLJOPRIVREDOM SHVATIO JE DA JE GRAD KURAC!
Neko ljubi baku dragu, nekog mami guza meka, Neko belu ljubi jagu, neko voli red da čeka. Čik pokušaj da se setiš? To se, deco, zove _______. a) letiš; b) pretiš; v) fetiš!
Neobučen, mučen-tučen, nepokretan, sputan, sretan, Taj kad voli da ga voli onaj ko kad voli - boli: Što bi čika doktor kazo, to se zove __________. a) bezobrazno; b) kamikazo; v) sado-mazo!
Od toga se kičma suši, slepe oči, trune mozak, Ali prija telu, duši više nego ksalol, prozak. To ne voli ko je lud! Ime mu je, deco _______. a) sud; b) trud; v) BLUD!
Merna jedinica sela u krvi. Samo poljoprivrednici, šljakeri i psihički poremećeni ljudi ustaju rano.
Zlaćani krug se diže ka horizontu, umilni hor ptičica objavljuje da će taj dan da isere trijes tona tiči govana, a ti treba da otkineš krmelj, jer je neka iskompleksirana pederčina rekla kako treba da se ustane sobajle, kaže to valja, lepo je da se ustane rano. Jeste kurac. Izađeš napolje, narod ide na kurčevi poso, ono sve zarozano, sve neki pogužvani ljudi, komšija iz ulaza Miljko Moron bi reko "ubijte me" samo da može, ali ne može, moron je. Oćeš da kupiš cigare na trafici, nema cigare, nije stiglo, rano je, dođite drugi dan u normalno vreme, a što ti sredovečna ženo radiš u nenormalno vreme samo da bi mogla to da kažeš, kaže ona puši kurac, pijem bensedine od ranog ustajanja, tačno ću danas da se razvedem koliko sam poludela, reko nemoj zbog dece, kaže nemam decu, reko u čemu li tebi život prođe. Pa onda prevoz jebeni, ljudi smrde, kiselilo se to po mekim dušecima, sve se onaj pac navatao po mudištu, noge se usirile, gleda ko da će da ubije, jedino penzioneri čili majku im jebem, nema obaveza pa se potkuvetilo, iz besa to ustaje rano, treba svaki leb da se opipa, podobijalo to stanove pa sad prducka, probudio ih Tito u grobu kurcem u uvo dabogda. Pa onda taj poso, jedeš govna a dođe gazdin sin prestolonaslednik Stefan Lav Car Dušan Dimčeski oko podne audijem, pa isuče kurac i udri pišaj po nama sirotinji i poštenim privređivačima dinara za sto grama koteks pacovske specijal i pola kurve. Pa onda kući, a tamo ne možeš da se razabereš, treba život da imaš a tebi se spava, otac ćuti majka lomi ruke i šapće ti tiho ko djetetu, kaćeš kaže snau da mi dovedeš, da mi potapa beli veš u biljanu a ja samo da pijem kafu i uživam, a tebe neće nijedna jer ti podočnjaci ko Nataši Ninković a i pičke žive samo noću, tad im je mrest, pa odeš da navataš na bućku, a ono trza trza pa otkine iljadu iz novčanika, pa ti em suva kurca, em kratak za crvenu, em ustaješ za tri sata, valja položaj za pišanje po tebi da zauzmeš.
Šta oću da kažem?
Mi smo jedan seljački narod. To naviklo da ustaje rano, da uvati da odradi za dana, pa kad namiri i obavi, da dođe kući a tamo popara sa govnima vruća i brkata žena drlja rutavu pičku da joj surdukneš naslednika pa da i on obavlja i namiruje. Pa onda to preselilo u grad masovno i odmaklo od domaćih životinja, al geni su čudo što reko naš napaćeni narod, pa to ukorenilo u mozak, seljački instinkt, ko insekti i onaj kljunar iz Australije što automatski menja boju kad se približi koala, a u stvari mu neće ona ništa, samo da se poigraju. I tako prva generacija ustaj rano al šta: nigde ratluka, nigde bunarske vode ladne sa ešerihijom od sengrupa, nigde rosa po travuljini mrtvoj, nema krava da se muzu, nema njive da se ore pa prva brazda da se izvede Miona da plače - znači nešto ne valja. Pa ti prva generacija grackog čoveka oseti tu neku prazninu, ustaje rano, naučio ga đed Svinjo, a nema zašto, pa onda udri kukaj u sebi: eeeeeeee, lep li je život ono onda bio, sve priroda pa zeleno, zdravo bre bilo a ne ko ovo danas, sve nezdravo a ne zdravo ko onda. Pa onda udri slušaj Zoricu Brunclik, i vetar se u propast sprema a tebe nema, konkretno stihovi o seoskoj idili, pa se saživljuj, pa kukaj za detinjstvom ko Krajišnik. E onda odredi da se ustaje rano - tako radio đed Svinjo, tako i otac Pizdo, pa šta im falilo, a bili pametniji nego mi danas bez obzira što nisu imali dva dana škole i preturali autobus da vide jel žensko, može li da oautobusi mlade. Jašta nego tako, ustaj sobajle, nije bitno što to veze nema sa sadašnjim životom i što se ne bi snašo na selendri da se vratiš slučajno - drkaj kurac na detinjstvo ceo život.
Relikt prošlih, pretprošlih, vremena. Portal do drugog, nestalog, sveta.
Centar grada dižu se neke zgrade uglačane sijaju ko nokti nadograđeni staklene banke neke pizde materine italijanska obuća parket gladak sve sjaji 12000 cipele majku im jebem kučka unutra vapi ali to vam je kvalitetna cipela gospodine barena koža napuljska, mrš bre sotono, a između svega toga s jedne strane obućar izgleda Đepeta kome se svet zaustavio posle rata, a s druge časovničarska radnja koju drži jedini preostali Jevrejin u gradu izbegavši sudbinu pepela. Obe radnjice male trošne nikakve samo što se ne uguše među zgradetinama, povezane su podzemnim prolazom kojim se stiže i do Starog dvora u Beogradu i do podruma pića Zvonka Bogdana. U časovničarsku radnju često svraća pokojni Milorad Pavić i puši lulu na uvo, a ako mu tačno odgovorite na zagonetku, pušta vas na mala vratanca u skrivenu baštu gde mož da jebete Katarinu Žutić na volu, da umačete keks petit beurre u čaj od slikanih predela ili jednostavno da ćilirate drogirani aromom starih knjiga, drndajući gitaru sa jedanes prstiju.
- Naći ćemo se sutra u 17 časova pred časovničarskom radnjom Draga Mašin, nosićeš Šafahuzen od Mikserovog dede i kada te pitam da li su oficiri i Tirke krenuli već iz Čuburske kasine prema dvoru, ti ćeš reći, ne, moj plafon je previsok samo češki luster dolazi u obzir... - Aaaaa to li je, oćeš da me uvučeš da čitam Gorana Petrovića pa da se jebemo u knjigama, e neš kolega, mrš u sitničarnicu kod desne ruke!
Poznata je činjenica da se koštana masa cjevanice sportiste baš i ne slaže sa otvorenim đonom protivničkog igrača pod ubrzanjem, da mišićna vlakna i zglobovi nisu pretjerani ljubitelji klizavih podloga, te da arkade pucaju k’o šavovi jeftinih pijačnih trenerki. I pored svih mjera predostrožnosti, neminovno je da povremeno dođe do povreda, koje predstavljaju nezanemarljiv faktor upropaštavanja karijera pojedinaca. U sportskom žargonu, izraz opisuje upravo ovakvo stanje igrača, koji će zbog povrede odsustvovati izvjestan broj utakmica i treninga.
Lev: Šnel Mÿler, ŠNEL! Ne škrgući zubima, već trči za loptom. Kedira, šta je bilo? ’Oćeš lokuma?! Vraćaj se odma’ nazad. Kako da odradim pripreme kad se vučete k’o neke babe? Ezile, oko okano, dodaj loptu, majku mu njegovu, nisi sam na terenu. Imaš desno samog Švajnšt... Šta je ovo, đe čo’ek? Kuda nestade Bastijan? Groskrojc: Eno ga iza onih reklama, baca peglu. Išao juče kod Anine familije u Srbiju da im pomogne ispeći rakiju, pa se napio k’o švajn. Na kraju je skočio u kacu, nagutao se komine i psovao „majku nacističku svim Švabama“. Lev: Zar opet...?! Švajni! Švajniii! Jesi dobro? Švajnštajger: Mmmrgmmm...BLUUUAAA! Lev: Oh majn got! Kako bazdi! Vodite ga odavde da ga ne gledam više. Humels: Ali selektore, takav fußbalšpila... Kapiten! Šta ćemo bez njega? Lev: Ma ne interesuje me. Neka ide po selu sa kazanom, očigledno to voli više. Kros: A tek novinari kad saznaju? Rastrgaće nas kad nanjuše da nije zdrava atmosfera u timu... Lev: Njih prepusti meni, ićemo po isprobanom receptu. Šta si zin’o Podolski? ‘Oćeš krompira da ti donesem? Boateng, 웃◯☞웃✖ϟ ▼➽✈۩! Hehe, ‘ajde, ‘ajde, zajebavam te. Idemo igrati...
Špigl: „Švajnštajger tri mjeseca van terena zbog obnovljene povrede desnog članka“
Metafora principijelnog dokazivanja sopstvene snage i autoriteta u određenoj sferi međuljudske interakcije. Nekakav prirodni apgrejd idioma pokazati zube i imati muda, uz onu obaveznu i danas tako rasprostranjenu crtu političke mistifikacije usled koje je svaka bogovetna interpretacija dozvoljena.
Kao pojava, sreće se na a) individualnom, b) kolektivnom i(li) c) državn(ičk)om nivou.
5. okobar 2000, Dedinje, Beograd...
- Gospodine predsedniče, bojim se da je situacija izmakla kontroli, naroda je sve više na ulicama a stižu nam vesti i o dolasku jednog bagera sa juga Srbije. Šta da radimo? - E, jebiga, sve sam se nad'o da će i ovo nekako da prođe a ono... - Aman, debeli, dokle ćeš više da budeš beskičmeni mekušac, pa šta ti ja govorim sve ove godine, bre?!Pokaži mišiće narodu, nemoj da si uplašena pička celog života, tako se ne ostaje na vlasti!! - Roki...odvedi mi ovu požarevačku kravetinu s očiju i zovite mi Komrakova - hoću da izdam saopštenje za javnost... - Govno smrdljivo! Pičko demokratska!! - ...i dajte joj da ždere nešto, da se malo smiri. Dosta si ti meni život trovala, zmijurino jedna komunistička...
-----------------------------------
- Gospodine Lalatoviću, 10 dana vas deli od početka prolećnog dela Prvenstva i gostovanja Radničkom iz Niša. Koliko očekujete da će vaša ekipa biti spremna za taj veoma važan susret? - Ekipa Crvene Zvezde uvek ide na pobedu. Bilo kod kuće, bilo na strani. To je jednostavno moja i filozofija čitavog kluba i onoga šta on predstavlja u Evropi i svetu... - A odgovor na pitanje je...? - Pokazaćemo mišiće, pa šta bude, hehehe...
--------------------------------------
● Američki državni sekretar, Džon Keri, izjavio je danas da je došlo "krajnje vreme da neko pokaže mišiće ISIS-u i stane na put toj politici agresije". ISIS: "Zajeba'eš, jarane, 'el da?"
U većini slučajeva do jaja stvar da se pučanstvo upozna sa znanjem neke random strane poznate ličnosti o Srbiji, Srbima i srbologiji generalno.
- Posredstvom našeg dopisnika, Huana Vesnarivasa, došli smo u priliku da napravimo intervju sa legendom španskog i svetskog fudbala, Ćavijem, mister Ćavi, ju hev vrkd vit Radomir Antić, rajt? - Čajerije šukarije? - Vit aur ledženderi kouč, Radomir, hez hi told ju abaut Serbija? - Mafirute paramante Siberija? - Du ju anderstend mi? Du ju nou samting abaut Serbija? - Iridikman čaje.... - Rakija, slivouvic? Priti grls? Sarma, Slanina? Nating? - Halam ti klamna.... - Eto, dragi gledaoci, Ćavi je relativno upoznat sa Srbijom, a i baka mu česnicu sprema, dok njega kući nema pa žuri i nema puno vremena za nas....
