Glumiti sjebanog lika u ćošku da bi ti devojke na žurci prišle.
- E, ćao. Šta je s tobom? Zašto ne igraš? - Ma... ja samo živim da je nađem.. ------------------------------------------------------------------------------------------------------ - Ej, jesi ti ok? Zašto samo stojiš tu? - Ma.. rekla je da ćemo sve moći ponovo, ako bude nam suđeno. Ali nema veze, ja zauvek biću tu... ------------------------------------------------------------------------------------------------------ - Zašto si ti tako smoren? - Ma... jedina, istina nije da je jedina, ali se trudim da bude... Ipak bi trebalo, jer je najbolja. A ja ne želim da budem kao on! Njen bivši.. nisam kao on! Sve mi je ona! ------------------------------------------------------------------------------------------------------ - Heej, dečko? - Ma rekao sam zbogom ljubavi. Uostalom, šta bi prijatelji moji da se napijem sad? ------------------------------------------------------------------------------------------------------
NAPOMENA: Da ne bih ponavljao - svaki od ovih razgovora se završava od prilike ovako: "Jao, jadničak. Hajde da prošetamo da mi ispričaš tu tužnu priču." U slučaju da na kraju priče počnete da plačete sigurno ćete dobiti poljubac. Ovo pali i kada su u pitanju devojke. (Svaki muškarac će najpre prići nekoj devojci koja je tužna i odvojena od društva) Vlado Georgijev stajl uvek upali!
Rečenica koju izgovaraš kad napokon uvidiš pravi razlog nečijeg prenemaganja, odnosno uzrok nečijeg mušenja.
- Aj u zenba, nema nikog! - A ne mogu... - Ajde, ajde! Nije ladna voda. - Ma, ne ulazi mi se... - Ajde, bre, koji ti kurac, jesi dobila? - A nisam... - Šta je onda? Skini pantalone i upadaj. - Nisam ponela... - Kupaći? Pa, šta. I ja sam u boksericama. - Ma, ne kupaći... - Ne nosiš gaće? A to li je muka... Pa, što ne kažeš. Evo, i ja ću da skinem. Ajde upadaj. - Okej. ~~~~~~~~~~~~~ - Ćale, izlaziš s kevom negde večeras? - Ma jok, vidiš kakvo je vreme. - Dobro je vreme, šta mu fali. - Kiša, bre! - Ma, kakva kiša, šta je to... Kišica. Idi, bre, negde s mamom, nisi je 100 godina nigde vodio. - Dete, dosadan si. A i nije mi ni do čega, boli me glava. - Dam ti kafetin. Slušaj, dao mi drugar neke karte za bioskop, ima sto posto da ti se svidi film. - A što ti ne ideš? - Ne volim ja Adama Sendlera... A i... A i dogovorio sam se da se vidim s devojkom večeras... - A to li je muka! Jebem mu miša, kaži jebiga, pa ćemo da iskombinujemo nešto.
Železnička stanica negde oko podne. Voz kreće za 15 minuta, Vi ste uzbuđeni,jer dugo niste videli porodicu, a niste ni putovali vozom odavno. Biće to jedno lepo putovanje.
12:30 – Voza još uvek nema. 12:45 – Voza još uvek nema 13:00 – Voza još uvek nema 13:30 – Voz je stigao, čujete objašnjenje od konduktera da je krava stala na prugu i da su čekali da se skloni.
Konačno krećete, jeste se načekali,ali danas ste posebno pozitivni i ne dozvoljavate svom entuzijazmu da spadne. Voz se zaustavlja negde van stanice. Voz stoji. Posle 45 minuta čekanja, voz kreće. Pitali ste konduktera o čemu se radi,a on Vam je rekao da je baš na tom mestu nekada davno,pre pruge, bila mašinovođina rodna kuća, pa je morao malo da da oduška svojim emocijama. Na sledećoj stanici Vam se u kupeu pridružuju jedan vojnik, tročlana porodica i još jedan čovek. Vojnik nema kartu,daje sto dindži kondukteru. Svi su zadovoljni. Malo posle stanice, voz je opet stao,ali, na svu sreću. ubrzo krenuo. U Vašem kupeu počinje nepodnošljivo da smrdi, jer se Čovek ne odvaja od svoje flaše Vinjaka, dete se ukakilo,a vojnik je zaspao dok vojnički pasulj počinje da se sveti i njemu i svima u kupeu. Izlazite napolje da udahnete vazduh. Voz je stao. Trajnje stajanja – sat vremena.. Kondukter objašnjava da je bila nesreća na pruzi i da se čeka istražni sudija da izvrši uviđaj. Ne možete da se vratite u kupe, pa stojite u hodniku. Entuzijazam je odavno na nuli,preovlađuje misao – Zašto mi je ovo trebalo ? Taman pošto je krenuo voz,odjednom se naglo zaustavlja,a dva policajca počinju da otvaraju vrata svakog kupea i da viču na ljude :,,Ko je povukao ručnu ?“ ,,Si ti vuk`o ručnu ?“. Krivac je verovatno već odavno stigao tamo gde je hteo,ali će ova dvojica nastaviti da maltretiraju pošten svet,sve dok ih kondukter ne posluži domaćom ljutom, onda voz kreće. Konačno.
Stižete duboko u noć, silazite na stanicu,misleći da Vas neko moždo čeka,ali oni su se samo nasmejali kada su čuli da dolazite vozom.
Ljubazno osoblje Laste Vam želi ugodan put. Udobno se zavaljujete u svoje sedište. Klima je uključena, čuje se tiha, prijatna muzika i dok autobus lagano klizi po auto-putu, razgledate prelepe pejzaže naše male,ali ponosne zemlje. Stižete u svoje odredište i grlite se sa porodicom i prijateljima koji Vas čekaju na stanici. Ili bi bar tako trebalo da bude...
Vozač : Ajde,ajde, požurite,nemamo mi ceo dan! Vi : Ali neki čovek sedi na mom mestu i neće da ustane. Vozač : Sedi mu u krilo, šta to mene briga ? Vi: (jedva nalazite slobodno mesto) Baba pored : Ju,sinko,prikloni malo taj prozor,ubiće nas promaja! Vi : Ali,napolju je 40 stepeni, u autobusu je 50! Baba : Neka,neka, ne znaš ti kako je gadno kad te udari promaja,prošli put sam ušinula vrat još kod Pičkojevca. Tranzistor : Kad bi znao malaaaa, ko li mi te diroooo..... Klinac iza : (počinje da pegla, jer ne podnosi vožnju,a majstor nije promašio ni jednu rupu) Vi : (Polako proklinjete dan kada ste poželeli da vidite familuju) Fensi cica ispred Vas : (vadi svoj BU dezodorans i počinje da prska po autobusu). Tranzistor : Celeeee noći ja na splavuuu s njom sam biooooo.... Vozač : (zaustavlja autobus u nekoj nedođiji, izlazi i piša, nonšalantno okrećući leđa putnicima. Ulazi,zakopčava šlic i pali cigaru).
Stigli ste na stanicu. Uzimate taksi,jer je porodica odavno otišla, misleći da nećete ni doći.
Soba, češće muška, najčešće adolescentska. Glavna karakteristika joj je aroma koja štipa za oči kao seljak šatorsku pevaljku u vreme vašara. U sobi obitava uglavnom jedna osoba, ređe dve sa povremenim majčinskim upadima radi otvaranja prozora. Od nameštaja ima ormar, (ne)radni sto, komp, eventualno mini liniju i stolicu na kojoj ima više odeće nego u gorepomenutom ormaru. Tu je i nezaobilazni krevet. Bukvalno nezaobilazni jer nema gde da se prođe od nabacanih stvari, pikavaca, omota od čokolade i od još nekih stvari čije poreklo nije utvđeno. Ono što ovoj sobi konstatno fali je prisustvo devojke a ponekad i ortaka koji su gadljivi na gmizavce i ostale kulture koje su se razvile u ćoškovima sobe. Domaćin ove sobe uporno tvrdi da mu je soba baš onakva kakva treba da bude i da on zna gde se šta nalazi i to vezanih očiju poput Majstor Kreke (Bate Živojinovića) u seriji rekodrne gledanosti o "porodičnom blagu" Gavrilovića.
-Sine proluftiraj sobu ponekad, neće da ti uvene modem od svežeg vazduha. -Sutra ćale, moram palim sad. -Dobro, kako hoćeš. Samo da znaš, bio sam na safariju '89. godine, lavovi u februaru bolje mirišu nego ova tvoja pećina!
Fudbal sa društvom - PES Druženje na ulici - Facebook Alfred Jonatan Kwak - Yu Gi Oh Porodično Blago,Bolji život - Jelena,Ljubav u zaledju Sega - Pentium Tempo - Kurir Čunga Lunga,Shock - Orbit,Stars Sličice - Send Gift(facebook) Rumenko - King Mikijev zabavnik - Scandal VHS - DVD Walkman - mp4 Žandari i Lopovi - Counter Strike Tropicak Heat - Prison Break
