Religiozno objašnjenje najstarijeg zanata.
Rečnik / autori
PU
PuTiNcAn
na Vukajliji od april 2011.viđen 13. feb 2013.
85 definicija1 odabrana2.898 poena
Nekada polu-šaljivi uvod u tvrdnju koja se može smatrati proverenom, a danas, zahvaljujući domaćoj kinematografiji, sintagma koja je prevazišla flafičasti stadijum, zatim se spotakla i upala u septičku jamu u kojoj se udavila. Ne može se više nazvati ni über-gej, jer se ovoga čak i homoseksualci gnušaju. Danas je valja koristiti samo kao eventualnu sprdnju.
- Milane, želim nešto da znaš.
- Kaži, Slavko.
- Kako Tanjug javlja, ja te...
- Ma bežibreupičkumaterinu sa tim pederizmima. Da sam hteo da budem sa ženom, ne bih bio gej!
--------------------------------------------------
- Gospodine? Gospodine, ne možete sada ustati.
- Samo bih želeo nešto da poručim putnicima.
- Ali avion upravo poleće, nije trenutak.
- Ma kratko ću samo... Dragi putnici, kako Al Kaida javlja, JAHILIYYAHHHH!
--------------------------------------------------
- Vašu dozvolu, molim.
- Izvolite. Mogu li pitati zbog čega ste me zaustavili?
- Prekoračili ste brzinu. Vozili ste šezdeset u gradu, a dozvoljeno je pedeset.
- Druže pozorniče, moram vam reći nešto.
- Da?
- Kako Tanjug javlja, jedeš govna.
Čovek koji je u elementu tek kad su elementi u njemu.
Nedugo poslije obavještenja da smo prodati, dobili smo i zvaničnu potvrdu neprijateljske vojske u vidu zvižduka granata, i ostalih pratećih pojava jednog rata na Balkanu.
Moj did u stilu Gorana Bareta povika: „Hajde, vrijeme je da se krene!“
Na vrat na nos pakuju se stvari, svak se o svom jadu zabavio, da se ne zaboravi štek, najbitnije da se ponese, sve se to trpa u Ladu, a moja sestra još uvijek nesvjesna blizine prve linije, misleći vjerovatno da idemo na kakav izlet ili nešto slično, u žutom „ellase“ prsluku i sa lutkom pod rukom, pojavi se na vratima sa riječima : „Šta čekate, ja sam spremna!“ Ponijelo dijete najbitnije, šta'š.
Taman kad smo mislili da smo spremni pojavi se did sa dva kanistera od 40 litara i dvije puške o ramenu, pjan k'o crna zemlja: „Rakiju ne dam, nju sam ostavio malom kad se bude ženio, momčina didova, a puškama ću braniti kuću makar pogin'o.“ Malo je falilo da pogine, mati kad ga nije ubila. Jedva smo ga ubacili u Ladu, uz kompromis da se ponese rakija a puške da se zakopaju u dvorištu.
Krenuli smo put Banja Luke i uključili se u zmiju koja se grčila po prevojima Manjače...
Sama po sebi, situacija nije laka. Naročito kod nas u Ladari, majka upravalja, baba suvozač balansira, ne da u provaliju, a nazad dvoje sitne djece i skoro neupotrebljivi did. Kolona k'o kolona, metar naprijed pa čekaj pola sata...
Na po Manjače dok smo savladavali uspon, pritisnuta septembarskom vrućinom, prokuva Lada. Ionako nikud nismo pristali, sad i ovo da nam padne na glavu. Neki čovjek u traktoru iza nas naredi svojima: „'Ajte pogurajte malo samo da se sklone sa strane, makar da ostale ne ustavlja“!
Na njegovu komandu sa prikolice siđoše četiri žene, natmurene face i oborenog pogleda stežući marame pod bradom kao Roberto karlos kopačke, zasukaše rukave, priđoše traktoru... Svetu ti nedlju kad upriješe u nj ja sam mislio odnesoše traktor u pičku materinu!
„NE TRAKTOR GURATI BOG VAS JEBO, LADU, ONA JE PROKUVALA!“
Dok dlan od dlan, Ladara je bila kraj puta sa gomilom ljudi okolo, koji su nešto vijećali.
Na kraju povika jedan:“ E nek sam vidio da i Lada može da se pokvari, sad me može i granata pogoditi“! I odoše. Sreća dođe stric, nešto čačnu i opravi Ladu kao Karabaja jugića Seji Seksonu.
Ostatak dana je prošao u manje –više istom ritmu i osuluškivanju vijesti sa prve linije.
Bliski rođaci su nas sačekali u Banjaluci i poveli ka preddodikovskim Laktašima. Ono danas je neka nabača. Tad im je kikiriki bio glavna poljoprivredna kultura,a danas se žale kako im ništa ne valja.
Stigli smo u nešto, između doma (po luksuzu) i prihvatnog centra(jebi ga, nije naše), sa jasno iskazanom dobrodošlicom.
Prvi poziv dobili smo iz kuće od ćaće :“ Gdje ste, kako ste, jeste li se napatili, i što je ona budala odnijela svu rakiju , ni kap nije ostala, šta će vojska piti?!“
Misteriozna ličnost koja je u prepunom kupeu uhvatila gospođu za sisu u trenucima prolaska kroz tunel.
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Osnovno pravilo preživljavanja na selima južne i jugoistočne Srbije.
Stara alkoličarska kad se obraća omiljenom pivu.
- Momak, kol'ko mo'š pop't?
- Morem sve!
Veselje koje je isto svake godine. Prepuno alkohola, haljina od soma evra i Džeja koji peva '' Kalašnjikov '' tačno u ponoć.
20:00 - Snimanje treba da počne. Džej je u kupatilu, trezni se. Lukas tek pristiže, ne može da ubode vrata.
20:30 - Pristižu starlete, go - go igračice, Ćira, Cakana i Brena. Lepa Lukić dolazi iz kladionice.
21:00 - Džeja iznose na binu. Priča neke viceve, i sam se smeje svojim forama, dok Ćira peva '' Fenomenomenalno'' . Saša Popović pizdi. Lepa treba da peva '' Srce je moje violina'' , ali još kasni jer Barsa nije došla 2+I.
21:30 - Lukas je konačno ušao. Nosi cvike i jedina je osoba koja se smeje Džeju.
Lepa je takođe stigla. Herta došla H.
22:00 - Svi se dive Breninoj haljini od perja, istočno - sibirske morke.
22:30 - Džej je u ekstazi. Lukas se valja po bini. Breni otpada perje. Popović pizdi, jer je nestalo alkohola.
23:00 - Ćira opet peva '' Fenomenomenalno '' . Lepa tuguje zbog Barse, Darko Lazić je u bekstejdžu, jede sepra.
23:30 - Stigla tona alkohola. Posebno za Džeja, posebno za Lepu. Ćira dobio po pički zbog izvođenja jedne te iste pesme.
00:00 - Odbrojavanje je završeno. Konfete lete na sve strane. Džej peva '' Kalašnjikov '' na izmišljenom jeziku. Popović se smeši i trlja dlanove. Brena je otišla za Majami, a njena dvojnica nosti istu haljinu, samo od veštačkog perja. Ćira je na VMA, Darko Lazić ne prestaje da krmlja, Lukas se izgubio, Lepoj došao tiket. Srećna Nova Godina.
ZA GRAND!!!!!!!!
Modifikovana verzija rečenice ''Osećam neku vrstu ironije u vašem glasu'', koja se koristi sa ciljem da sagovorniku stavimo do znanja da mu smrdi iz usta k'o da je jeo mrtve mačiće.
Standardno pakovanje ilegalaca Kineza u transportne kontejnere.
U Tarzaniji se žešće zakuvalo. Mojim dolaskom, šanse su postale veće...da sva trojca završimo na urgentnom. Zapata je u problemu. Treba pomoći čoveku.
Skačem na Vajsmilera u stilu Žan Žak Ru....u stilu Žan Klod Van Dama, nogama mu obavijam glavu i baš u tom trenutku se prisećam da ne posedujem znanje baš nijedne veštine da bi ovaj potez uspeo. Telo mi pada na zemlju, ali noge ostaju na ramenima Vajsa...a zna se šta se radi kad su vam nečije noge na ramenima. E pa zna i Džoni. Najebali smo. Frenkija ni od korova.
Ludnica u džungli traje par minuta...Izvlačimo deblji kraj...Jebi ga, ipak je ovo njihova teritorija...
Kramponom: „U jebote! Ovi nas izuše iz patika! Gde si bre ti Frenki kad se zakuvalo!?! Prvo se praviš lud za...“
Francky: „Alo brate, smirnoff...Ko vas tuko po ušima da dolazite vamo? A i nisam ti ja brate u tom fazonu...“
Kramponom: „Šta si koji kurac onda zakačio na avatar onog lika iz Fajt kluba!?“
Francky: „Brate ša se ložiš...To je sve...To ti je sve virtuelno...“
Zapata: „Šfa fiftuefno, pfodo fi naf Ffenki!“
Francky: „E da...Zaboravio sam da vam kažem jedanaesto pravilo Fajt kluba...Ako imaš pičku na ziceru, da se tako duhovito izrazim, ne moraš da se biješ!“
Kramponom: „Zapata, ovaj nam je večeras trebo, ko kondukter u tenku! Još nas i jebe!“
Zapata: „Ma pufti ga u piflju mafefinu! Ffa mi je ofo tfebafo da....““
Kramponom: „Smiri se Zapata, smiri se...A i iskreno, nekako si mi gotivniji tako bez zuba...“
Zapata: „Ma mf i fi u fifku fafefinu!“
Kramponom (sebi u bradu): „Uh, kakvo veče...Podseti me na devedesete...Sva sreća pa su prošle...“