Kaca Božijeg gneva sručiće se na tebe Moderatoru! Došlo je moje vreme. Sram da te bude! Sa kakvom junjećom upornošću hoćeš moj plast definicija da razbucaš! Usta ti se za vrat okrenula, guba ti se na dom nastanila, obadva ti oka iscurela, te vranama živa hrana bila.
Od čega bežao od toga ne pobegao, sa psima se oko kosti klao, iz pasjeg korita vodu pio. Oko vrata verige nosio, dom ti crna koprena zavila. Ognjište ti kiša ugasila. Krv ti mrka za zverinje pojilo. Na pseći se nakot navrzao, svrab nosio-dranje ne pomoglo. Uskrsova jaja ne šarao, svoja oba u vrelu vodu metnuo.
Bog veliki i velika sila, naredio, dabogda se ispunilo. Vriskom išao na Vukajliju, vrat slomio na definicije, mahnit lajao na postere Moderatoru, čuj glas ponositog! Srpom žnjeo nad zmijama trnje! Kosom strugao studeno kamenje! Užetom se konjskim opasao, a prosjačkim štapom poštapao. Kile vukao do zemljice crne, na glavi ti stajalo kamenje, oko vrata kamen privezao i u bunar kosmički upao. Smrkavalo ti se al’ ne svitalo. Veštice ti sreću odnosile a lešinari hranu donosili, po sred noći kad ljudi spavaju. Snaga ti se u drobu prelila. Do pojasa te živina kljucala a od pojasa guba razjedala. S ježevima zime zimovao, oštre bodlje kapke ti grebale, tuđe oči zemljom te vodile, od kamena jelo kuvao, u sito vodu zahvatao, pseće meso u pomami jeo a među preponama mravinjak nosio! Umirao a ne mogao umreti.
Grob sam sebi noktima kopao, raspadao se a ne raspao se. U minus se pretvorio, a iz postera nikad ne izašao. Vetar meso sa tebe skidao, u kući ti duša ne zborila, sve ti hladnim ledom zaledilo. Nit’ ženio nit’ udavao, od kuće ti ostali ugarci, međ zubima pseća dlaka! Da i tebe ropac drhtav snađe! Kletva moja sa nebeskih visina neka bude Božija promisao ako mi definicije obrisao il' minuse davao!
E.T.
Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.
