Pojava, naročito izražena u krajevima centralne Srbije (to iz iskustva). Dešava se za vreme zadušnica svih vrsta (velikih, uskršnjiih, božićnih), kada se potomci davno sahranjenih okupe na grobnom mestu kako bi se setili svojih predaka i zapalili im sveću, a usput i ažurirali najnovije tračeve vezane za sve nas. Najbitniji deo tog piknika je da se tu rasproste trpeza bogatija nego za seosku slavu i da se grabi ko će prvi da stigne do pečenog pileta što je ponela baba, ili do kolača koje je naručila tetka, i sve to iznad ljudi kojih se šatro sećamo dok se davimo u hrani ko prasići.
Baba: Sine, idi kidaj butkicu sa pileta, ako je se dočepa Milov mali, ništa ti ne ostade.
Unuče: Ali baba, nisam gladan.
Baba: Ćuti i jedi to dok se ne oladi.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Opasan taj Milov mali...
Jedite govna oboje>