Pojava, naročito izražena u krajevima centralne Srbije (to iz iskustva). Dešava se za vreme zadušnica svih vrsta (velikih, uskršnjiih, božićnih), kada se potomci davno sahranjenih okupe na grobnom mestu kako bi se setili svojih predaka i zapalili im sveću, a usput i ažurirali najnovije tračeve vezane za sve nas. Najbitniji deo tog piknika je da se tu rasproste trpeza bogatija nego za seosku slavu i da se grabi ko će prvi da stigne do pečenog pileta što je ponela baba, ili do kolača koje je naručila tetka, i sve to iznad ljudi kojih se šatro sećamo dok se davimo u hrani ko prasići.
Baba: Sine, idi kidaj butkicu sa pileta, ako je se dočepa Milov mali, ništa ti ne ostade.
Unuče: Ali baba, nisam gladan.
Baba: Ćuti i jedi to dok se ne oladi.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Opasan taj Milov mali...
Jedite govna oboje>