Ako si ikada poletao sa aerodroma u Nišu onda znaš o čemu pričam. Naime, aerodromska pista na niškom aerodromu je znatno kraća od potrebne dužine. Samim tim ni poletanje i sletanje aviona ne može da se odvija po ustaljenoj proceduri.
Pilot nema dovoljno veliko zaletište pa mora da turira avion u mestu kao napaljeni tinejdžer jugića 45 subotom uveče. Za to vreme putnici prvo stave maske za spasavanje pa tek onda pojas dok oni kojima to nije prvi put iskusno spremaju kese za peglanje.
Posledica svega je da srpski pilot na niškom aerodromu može (i mora)da poleti Boingom 737 direkt po vertikali dok ovi inostranci to jedva uspevaju sa Migovima i ostalim bombarderima.
Niški aerodrom 12:52 pm. Somewhere in Southern Serbia.
-Tata a za šta će ti ta kesa?
-Za leteći start sine.
-Onaj sa Milanom Kalinićem?
-Ne sine, to je za pičke. Evo i tebi kesa, uskoro će se u njoj naći tvoje unutrašnje biće.
