Osnovni uzrok drastično različitih oblika ponašanja u istim ili sličnim okolnostima.
Neki gradić u Norveškoj... 24.decembar: "Gradonačelnik pohvalio sugrađane zbog toga što su, kao i prethodnih nedelja, redovno uklanjali ledenice sa svojih krovova i čistili sneg ispred svojih dvorišta i lokala."
Grad u Srbiji... 7.februar: "Ledenica ubila ženu na Banjici" 8.februar: "Gradonačelnik naredio da se sve ledenice poskidaju sa krovova. Svaka opština u kojoj bude nađena i jedna ledenica, uplatiće u gradski budžet kaznu od 10.000.000 dinara i dobiće dve hiljade raseljenih Roma." 18.februar: "Dragi gledaoci, kao što možete da vidite, ledenice su na svakom koraku. Zato, kad krenete na posao - pažljivo i držite odstojanje od zgrada ukoliko je to moguće."
Grad u Rusiji... 21.januar 20:05h: "Još trideset ljudi udavilo se danas popodne, prilikom kupanja u zaleđenom jezeru. Po preliminarnim rezultatima obdukcije, a i na osnovu snimaka sa sajta Youtube, očigledno je da je u trenutku smrti velika većina bila u alkoholisanom stanju. Ovo je treći dan za redom da se dešava ovakva tragedija." 22.Januar 09:13h: "Gradonačelnik apelovao na sugrađane da se ne kupaju u ledenoj vodi, ili da barem smanje unos alkohola u periodu od nekoliko sati pre toga." 22.januar 17:23h: "Tridesetdve nove žrtve kupanja u zaleđenom jezeru." 23.januar 14:13h: "Policija je, pre nešto više od sat vremena, uhapsila oko stotrideset ljudi prilikom pokušaja da uđu u ledom okovano jezero. Ipak, oko dvadeset najodlučnijih i najbržih uspelo je da izmakne pažnji policije i uskoči kroz rupu u ledu. Jedan od osujećenih kupača, revoltiran, u vidno alkoholisanom stanju, napao je pripadnika policije ledenicom koju je odlomio sa krova obližnje kuće i naneo mu lakše telesne povrede. Onda je pokušao da pobegne i uskoči u jezero, ali je usmrćen nakon što su ostali policajci otvorili vatru u njegovom pravcu."
U narodu poznatiji kao "oni sa Arene, oni sa Eurosporta 2, oni sa XtremeSportsUltimate 3". Vrsta za koju se smatralo da uopšte ne postoji na ovim geografskim širinama i dužinama i ovom govornom području. Jer ko normalan prati bejzbol, kriket, lakros i umjetničko jahanje sa izvođenjem dva performansa praćeno šaljivim skečom i imitacijom? E, sad su se pojavili oni! Par voditelja koji ruše granice. Praćenje normalnih sportova je toliko demode. Fudbal? Ne, biram tebe, kotrljanje sira niz liticu. Košarka? Ta budimo ozbiljni. Nafilovani su informacijama kao da prate te sportove odvajkada. Kombinacijom lucidnosti Duška Koraća i brzinom sipanja informacija onog genijalca sa 'RAI TRE' dovode do zbunjenosti prosječnog konzumenta TV programa a istinskog ljubitelja kvazi-sporta dovode do katarze.
-IIIII DAAAAAA, TO JE TO! DŽAVAHARLAL NEHRU, NAJBOLJI SPOLJNI INING UNUTRAŠNJEG FILDMASTERA TEHNODROMA JE POSTIGAO SVOJU TREĆU ŠESTICU U ČETIRI POKUŠAJA SADA VEĆ INDISPONIRANOG MAJKLA O'HANIJA! DŽAVAHARLAL, INDIJSKI SIMBOL KRIKETA! ODBRANIO JE SVOJE VIKITE! Jao, Saša, kakav je ovo meč bio! -Jeste, Dejane, odlična partija pre svega Nehrua ali moramo spomenuti i da je Gramzi imao samo 3,854 procenta za treću a 4,1122 procenta za prvu, što je u kombinaciji sa spoljnim autfilderom, koji, priznajemo, nije bio na svom prethodnom nivou od 40 procenata ka unutrašnjem, dovelo do problema u 14. trčanju, što ja nisam video, priznaću ti, još od onog finala kada su Rajn-Nekar Tajgersi izgubili u poslednjoj izmeni od Bengal Albino Armadilosa. -Ah, da, bilo je to strašno finale. -Da.
Apgrejdovana Milutin metoda. Odlikuje se još većom brzinom odluka i potencijalnoj surovosti istih.
(poljana u Mačvi, godina 1353. po Hristu, 6863. ad Orbi conditum) (vojska srpskog i grčkog cara Stefana Uroša IV Dušana Nemanjića, koja se kreće ka severozapadu da bi presrela upad mađarske vojske, trenutno je postavila kamp; kampu se približava grupa nepoznatih ljudi) Stefan Dušan: Dobro, majku mu jebem, jesam li ja lepo rekao da oću da mi odvojite svinjetinu od kostiju, je li? Grigorije (kuvar): Oprostite, Vaše Veličanstvo, izgleda da naredba nije stigla do mene. Stefan Dušan: ALO HLAPENE! Hlapen: Da, Vaše Veličanstvo? Stefan Dušan: Da se uhapsi glasonoša koji je nosio moju naredbu Grigoriju i Grigorije, da se provedu u Zvečan i da ih tamo 2 godine držite na hlebu i vodi. Da li je to jasno? Hlapen: Naravno, Vaše Veličanstvo. Imate li još naredbi? Stefan Dušan: Ne, voljno si. Hlapen: Zahvaljujem. (Hlapen odlazi, prilazi despot Jovan Oliver) Stefan Dušan: De si Jovane, zmijo ljuta! Jovan Oliver: Gospodaru, približava nam se grupa nepoznatih ljudi iz pravca sever-severozapad. Nose naše zastave, ali nam se čini da nisu naši. Stefan Dušan: Je l'? A što vam se čini? Jovan Oliver: Gospodaru, toliko smrde da su se konji poplašili, poslali smo pola čete da ih smiri. Stefan Dušan: Znači đarmanski špijuni. Ništa, slušaj ovako: Prvo ćete da ih istuširate šmrkovima, zatim ćete ih dovesti ovde pred mene. Jovan Oliver: Jasno, gospodaru. (pola sata kasnije; ljudi dolaze pred cara Stefana Dušana) Stefan Dušan: Garda, vadi mačeve i u borbeni položaj! (garda okružuje nepoznate ljude) Stefan Dušan: E sad, kad smo tu, ko vas je poslao da nas špijunirate? Čovek iz gomile: Niko gospodaru, mi smo Srbi? Stefan Dušan: Je l'? E aj ti meni tico otpevaj onda nešto. Čovek iz gomile: Moja mala nosi suknju mini, ispod mini napisala skini, moja mala nosi suknju maksi ispod maksi napisala taksi! Stefan Dušan: Aaaa bogami lepo vas je Lajoš opremio, ajde još jednu! Čovek iz gomile: Moja mala nema prednji zubi, kad me ljubi jezikom me ubi! Stefan Dušan: E bogami vas Lajoš nije dovoljno dobro spremio, vidiš da nisi ispoštov'o gramatiku, mešaš padeže k'o moja Jelena kukove. Čovek iz gomile: Ali gospodaru, mi smo naši, verujemo samo u boga i maiku srbiu! Stefan Dušan: Prijatelju, ako ti ne znaš da se ova zemlja više ne zove Srbija, onda to znači ne da nisi odavde, nego da si još severnije od Budimpešte, ako tamo uopšte žive humanoidna bića. Ali pošto sam dobre volje, neću vas ubiti, no idite sedite i jedite i pijte s vojskom, nek' vam je na čast što ste tako hteli da me zajebete. Garda, odvedite ih! (garda ih odvodi) Stefan Dušan: Nego gde ja ono beše stadoh. A da, Komnene, oš partiju šaha? Jovan Komnen: Ne pada mi na pamet, prošli put kad smo igrali, pojeli ste moju polovinu table u prvom potezu, nađite vi nekog pametnijeg. Stefan Dušan: Ajde, ajde, pustiću te ovaj put. Jovan Komnen: Neka fala. Stefan Dušan: Ljudi kažu da si govno, al' ja sam oduvek znao da si ti samo pička. Jovan Komnen: Nek' sam ja pička, bolje to nego da me opet pola sevastokratora podjebavaju na afterpartiju. Stefan Dušan: I šta ja sad da radim, reci ti meni. U stvari znam, odo' ja da ga izbacam u klonji, pa ćemo na put. (utom nailazi patrijarh Joanikije) Joanikije: Ju Gospodi pomiluj, vo imja Oca i Sina i Svjatago Duha amin, kakve to neblažene reči izlegoše iz vaših blagorečnih usta, presvetli među narodom? Stefan Dušan: Reko' "odo' ja da ga izbacam u klonji" Joanikije: Ah, vode, vode, brzo, Gospodi oprosti rabu svojemu Dušanu Stefanu na ovakvim bogogrdnim rečima. (pola sata posle; Dušan izlazi iz klonje) Stefan Dušan: E sad kad smo završili pripreme, mogli bi i u boj, a? Šta je s onim đarmanskim špijunima? Gardista: Gospodaru, onaj što Vam je pevao se dernja "Neću više da budem prljavi Mađar, od sad sam Srbin, do sad ste me zvali Janoš, od sad Srbislav da me zovete!"; što se ostatka njihove ekipice tiče, trenutno se tuku međusobno koga će Joanikije pre da prekrsti. Stefan Dušan: Hehe, matori nije imao pojma koliko će posla danas da ima. Neka ga, ionako zaludan bleji svaki dan. Nego kad matori završi, vi da date oružje ovim đarmašima i Srbislava da im postavite za komandanta, pa da krenemo da se najebemo mađarskih majki. Gardista: Razumem, gospodaru. Stefan Dušan: E sad, šta ja da radim... Odoh u stvari da ga izbacam još dva puta, taman će za sat vremena ionako biti spremni. (odlazi u klonju) (sat vremena posle) Stefan Dušan: Jesmo li spremni? Gardista: Pa jesmo, ali će sa ovim bivšim Mađarima biti par problema. Stefan Dušan: Je l'? A što? Gardista: Zato što su svi uzeli imena Srbislav, Srba, Srboljub, Srboslav i Srb. Stefan Dušan: Pa dobro, podelite ih u niže jedinice po imenima, taman nam zgodno dođe. Gardista: Razumem! (12 sati posle, susret mađarske i srpske vojske) Stefan Dušan: Hlapene! Hlapen: (u sebi) Jeb'o te Hlapen više, Hlapene ovo, Hlapene ono, ceo život (glasno) Da, Vaše Veličanstvo? Stefan Dušan: Izvedi Đarme ispred. Hlapen: Razumem! NEK IZAĐE NOVA ČETA ISPRED Lajoš: Je li, Janoše, je l' ono ona četa koju smo poslali juče da se infiltriraju, gulaša ti? Janoš: Gospodaru, biće da su oni. Lajoš: Pa jebo te sataraš, kako je moguće da su prešli na njihovu stranu?! Stefan Dušan: Hlapene! Hlapen: (u sebi) Jebo te Hlapen više! (naglas) Da, gospodaru? Stefan Dušan: Reci der ovima iz pozadine da mi dodaju megafon! Hlapen: DAJ MEGAFON OVAMO! (10 minuta kasnije) Stefan Dušan: (preko megafona) UJAAAA, LAJOŠEEEE! (Lajoš okreće glavu) Stefan Dušan: WOLOLO* PIČKO RAVNIČARSKA
Nađe se tako, u našim brdovitim selima pokoji lik koji, kada sumirate njegove psihofizičke karakteristike, zaslužuje titulu, u najmanju ruku, Fergusona IMT 539 De Luxe.
Naime, pošto osobine ljudske jedinke predstavljaju kombinaciju genotipa i fenotipa, tu nema mnogo toga da se pojašnjava.
Deda mu je dugi niz godina bio neprikosnoveni vladar u disciplini ''Bacanje kamena s ramena'', a ćale čuveni Steva Hidraulik, koji je dobio nadimak podižući prikolice na traktorsku kuku, onda kad se klin zaglavi. Priča se da je i svoju izabranicu tako digao iza plasta sena, dok je još bila mlada, naivna i nevina, pa u trenutku nepažnje iscurelo ulje iz creva i tu je započeta biografija našeg junaka.
Taj se hrani ''zdravo''. Popio je više mleka nego što su Imlek i Somboled uspeli da otmu od seljaka za buđavih 17 dinara, pasterizuju i prodaju po sedmostruko višoj ceni. Idoli su mu bili Švarceneger i vo Rudonja, jer je uvek mogao jače da povuče od Sivonje. Visok dva metra, a s jednog ramena ne možeš drugo da mu dogledaš - radi vidikova linija.
Jes' da nije neki šmeker, ali domaće daću-ti-al-da-ne-kažeš-nikom-ubiće-me-tajo devojke se lože na njega k'o lokomotiva na ugalj, jer on pogonsku gumu od traktora napumpava ručnom pumpom, pa, zamišljajući kako bi tek njih pumpao, međ' nogama im more Jadransko.
Može da baci dvometarsku ćuskiju dalje nego ja olovku kojom sam ovo napisao.
Ponašanje koje uključuje dizanje tenzije i nervoze bez nekog, ostalim prisutnim, posebnog razloga. Karakteristično za osobe koje ne biraju način i sredstva da se nađu u centru pažnje.
(prijatno popodne na izletu, dobra ekipica i opuštena atmosfera)
Marko (ničim izazvan): "Uh, brate, kako bih sad nekome jebao kevu...tako se osećam jako i moćno ovde u pripodi...mislim da kad bi mi sad neko naleteo, da bi od njega ostala samo ružna uspomena. Sad bih se iz čista mira zakačio sa prvom nepoznatom osobom koja bi se pojavila ovde...uffff, kakve bi to batine bile!!!" Ivan: "Alo, bre, sinak, šta je sa tobom, što se ne smiriš malo, šta mitinguješ ceo dan!"
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda? -Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam! -Heh. Imate li neki hobi možda? -Da. Pišem pripovetke i crtice. -Uuu. Baš lepo. -I pravim lampe od papira! -Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni? -Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako. -Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M? -U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe? -Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate! -Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t -Sledeći! -Čьto?
(Braća Musić nadgledaju okupljanje osmanlijske vojske na Kosovu Polju 1389) Stefan Musić: Lazare, drž' der ovu opremu za nadgledanje, ti govori šta otkriješ, ja ću da beležim. Lazar Musić: Ček samo da razmontiram ove skalamerije... Dvogled- tu, stalak za dvogled- tu, termalna kamera- tu, detektor za visoki napon- ne znam ni koj' će nam kurac kad visoki napon nije ni izmišljen, infracrvena... 'de je infracrvena, jeb'o te Svarog! Stefan: Otkud ja znam 'de je infracrvena, ti si pakovao stvari! Lazar: Kako sam ja pakov'o stvari, pizda ti materina, kad nas posl'o knez Lazar sa već spremljenom opremom? Stefan: Aj' ne seri nego pričaj šta vidiš dole. Lazar: E ovako- na detektoru visokog napona, ništa- baš sam začuđen; na ostalima, s leva na desno: anadolijska prva četa, anadolijska druga, rumelijska prva... Stefan: Kad su formirali već rumelijske čete?! Lazar: Pa nisu ti to Mađari da im treba petnes' godina da skupe 200 ljudi, to su bre Osmanlije, to boja, to kvalitet, ej! Nego piši dalje- rumelijska druga, akindžijski odredi, pomoćne hrišćanske trupe, opet akindžije, neka bula s dobrim dojkarama, još jedna bula s dobrim dojkarama, još jedna, malo deblja... a ne, greška, to je Mula Jusuf od akindžija.. dalje idu janičari, rumelijska treća, sultanov šator, pet volova na ražnju, neki imam, anadolijska treća, Bajazit koji je napeo neku Turkinju u misionarskoj... ček' bre malo, otkud muslimani znaju za misionarsku? Stefan: Majmune, to se tako zove, svi ljudi znaju da misionari vole zguza. Lazar: Au, ja to nisam znao. Stefan: Pa normalno nisi znao kad si devica od dvaespet godina. Lazar: Ne iji govanah, nego piši dalje- opet janičari, neki derviš igra neko njihovo kolo, opet akindžije, i to bi bilo to. Stefan: A de su im anadolijska četvrta i peta? Lazar: Pa pobio ih knez Lazar kad su mu krali trešnje dole u Pločniku. Stefan: Krali mu trešnje? E jesu cigani, svega mi. Lazar: Tebra, nemoj da si politički nekorektan, to su sad Romi, tužiće nas tribunalu u Nantu, ej. Stefan: Dobro, jesu Romi, ko da je sad to bitno, nego stvarno ih Lazar pobio? Lazar: Ma isek'o ih k'o Smiljana burek za poneti.
