Najmajstorskije ime. Svaki iz širokog dijapazona izvedenih nadimaka nedvosmisleno se vezuje za neku od branši majstorisanja ili pukog rmbačenja.
1. Draganče - veseljak i pregaoc. Nijedan posao mu ne pada teško. Voli žene, život i malo popit'.
"Saće to Draganče očas posla."
2. Gane - majstor svog zanata. Kad nešto zajebano treba kvalitetno da se obavi zovete Ganeta. Veliki gurman, il' ne pije ništa il' se leši ko majka.
"Pa što odma ne pozva Ganeta nego zoveš te zevzeke."
3. Gaga - komunikativan i snalažljiv. Manjak majstorskog znanja nadoknađuje sposobnošću da angažuje radnike koji to znanje imaju. Grebe se za Džek i loži na dobra kola.
"Kako te ne mrzi samo, mogo si odma Gagu da zovneš i on bi ti doveo svoje dunđere, klonfere, molere, tapetare, hoblere i ine."
4. Dragan - Vaš stari majstor. I majstor vašeg oca. Pouzdan, pošten i uvek dostupan. Dragan tvrdi da se pivo pije dok je ladno.
"Dragane, sutra krstim sina i treba neko da bude kum pa sam mislio..."
Sve češće pojava u modernom fudbalu, kada igrač koji izvodi korner stavlja loptu van prostora koji je za to predviđen. Centimetar - dva...kao da to znači nešto. Sitan lopovluk. Nema ništa gore od sitnog lopovluka. Ako kradeš, kradi na veliko, ko čovek. Al da, nisi čovek, ti si gnjida. Nemaš muda da budeš loš pa se kriješ iza malih krađa i sitnih pakosti. To su ljudi koji ne plaćaju kartu u autobusu, ali su najglasniji kad treba prokomentarisati krntiju u kojoj se voze. To su ljudi koji su pravi navijači i vole svoj klub, ali nikad ne plaćaju kartu na utakmici. To su ljudi koji se ubacuju u red, jer oni jedini žure. To je policajac koji prima mito. To je komšija koji ti ukrade 3 cm. dvorišta dok podiže zidinu, a onda ti otruje psa jer laje u tri popodne. Klinci koji kradu biciklove i presreću bakice na ulici. To su ljudi koji na 20. poenu udaraju po rukama ko da si im majku njima ubio. Mangupi koji ti prodaju balvan. Nepismena bagra koja NEDA KOSOVO, i koja ne zna bolji fazon od DžABA STE KREČILI. To je lik koji je faks završio na puškicu, član je stranke i našao je posao odmah posle faksa. Pretvorili su nas u sitne lopove. Jedini način da preživimo je da zakidamo, krademo, lažemo. Da se ponižavamo do krajnjih granica. Nema više fer - pleja, najbitnije je pobediti, pa makar i po cenu sopstvenog dostojanstva.
U ovoj zemlji, jako apstraktan pojam. Recimo, neko nije mrtav dok ga penziono ne otpiše. Stagniranje konačne administrativne potvrde može biti usled neke greške ili jer mu porodica krije telo u podrumu, dok neko može biti mrtav, a i dalje živ, takođe zbog neke administrativne greške, nastale usled otkazivanja sistema.
- Vidi, evo ga Toma u crnoj hronici. Piše: "iznenada preminuo" - Iznenada? - Da. - Znači niko se nije nad'o? - Kobajagi. A poštar mi pričao da su ga sa'ran'li još prošle godine, a njemu uz svaku penziju davali za gajbu piva. - Auf. Kada ti je to rekao? - Kad sam bio kod njega prošlog meseca na gajbi piva. __________________________________
- Izvolite? - Dobar dan, ouvaj, meni poslednja penzija nije stigla jer mi je neko greškom napisao u izveštaju da sam pokojan. - Ne gospodine, ovde piše da ste umrli pre dva dana, ništa ja tu ne mogu. - Ali evo me, živ sam! - Eh, da vi znate čega sam se ja sve nagledala za ovih 20 godina šalterisanja, duhovi nisu ništa novo.
Nekada davno, u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu privreda je bila toliko jaka da se radilo u tri smene. Večita obnova zemlje, socijalna politika kao u današnjoj Jagodini, vodilo se računa da svi moraju negde da rade. Makar to bilo i kao čuvar plaže u zimskom periodu pa još i u noćnoj smeni.
Većina zaposlenih je zaista i radila u nekoj od proizvodnih delatnosti, šila, kopala rudu i rmbala od deset uveče do šest ujutro. Jebiga, rudarima je ionako mrak i svejedno koje je doba dana. Važno da se radi, da zemlja prosperira. A onda, u pola sedam ujutro, umorni radnik na putu do kuće, svrati u kafanče da popije jutarnju kafu jer mu je žena već otišla u prvu smenu pa da ne pije sam.
Danas, to je pojam za alkosa ili nezaposleno lice kojim se pravda rano ustajanje ili kasno leganje.
- Izvolite? - Pivo, hladno ako ima, nije bitno koje... - Otkud pivo u sedam ujutro, da nije malo rano? - Idem iz treće, meni je već smrklo...
Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.
Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.
Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.
Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.
Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.
Mrš bre u pičku materinu.
Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:
- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude. - Muhamede, boli me patka.
Uvod: Plačem, plačeš, sama sam u hodniku, glumim Toni Brexton (ona je bila riba dok je to radila), masnica mi na oku, gledam kroz zamagljen prozor, plačem i dalje sa masnicom na drugom oku, podižem haljinu - masnica mi i na nozi, na sisi mi tetovaža sa tvojim imenom (imam dobre sise), ti si Vuk Kostić, želim te, svarovski luster, ikona plače, rotvajler trči, valjam se po podu.
Zaplet: U pozorištu - ti sa njom, ljuta sam što su za spot izabrali statistkinju lepšu od mene, razbijam masku o zid, staje muzika, trenutak napetosti, slow motion maska se raspada, ja padam sa balkona, čuju se otkucaji srca.
Kulminacija: Nisam pala, premam omču od platine, dolaziš da me tražiš, bežim od tebe kroz šljivike i livade. Teleportovala sam se, opet sam u kući, držim omču, milujem masnicu na nozi i na sisi tetovažu sa imenom tvojim, pevam nešto nepovezano, riba sam. Šalju te u zatvor jer si Vuk Kostić.
Rasplet: Zajebala sam i Sindi Šeldona sad, opet stade muzika, otkucaji srca, sprema se sahrana - a meni srce kuca, došao si na moju sahranu, moram ja da umirem u spotu jer jebiga ti si Vuk Kostić. Držiš je za ruku a ja u sanduku. Opet teleport, ja te držim za ruku ona je u sanduku, nemam masnicu, ona ima tetovažu na sisi. Kraj spota. Otvara oči.
Centralni događaj, koji se čeka cele godine kako bi lokalni seoski stanovnici, pokazali svoju nadmoć u više disciplina, pobeđujući goste iz susednih sela. Takođe su i poznati kao EGZIT u Jovanji, Leliću, Brankovini i slično, u zavisnosti od sela. Svojevrsna priprema za ovaj praznik se odvija svaki dan. Posle prve gajbe ispred lokalne Europrom radnje takmičari se nadmeću ko će pre pogoditi banderu, oni koji mesto flasa piva, obično onog zidarskog, koriste unučiće vinjaka, vodke i ostalog, imaju zvanje snajperiste, oni nikada ne maše na vašarima metu u opstoj tuči najčešće pedeset na pedeset. Takođe se takmiče ko će iscepati više panjeva u sekundi, i ko će pre oboriti satru. Onaj koji uspe da sam obori šatru, a posle toga da stane na nju, naravno upasan i u majici bijem ženu, bijem decu, postaje Bog vašara, o kojem su kao mali čitali u bajkama i slušali u pričama koje se prenose sa kolena, na koleno. Ustaljeni vokativ, koji služi za međusobno dozivanje je BAĆARA, a svako piće košta 200 dinara, nije bitno sta se pije, nemaju vremena da uzimaju digitron. Pre samog vašara svaki učesnik pravi svoju privatnu listu zadataka koje treba da ispuni. Na početku liste, kao najlakši zadatak se obično nalazi ispijanje cele gajbe piva, zatim idu malo zahtevniji zadaci, poput potpisivanja pevaljke iz šatora na guzove, udaranje kruške na vašaru, više od svog komšije, kao i čija je žena popila više batina ili hvatanje mangulice u ringu, ne smem ni da zamislim sta bi se desilo kada bi postojali stolovi namešteni za obaranje ruku. Naravno najteži zadatak je obaranje šatre, podeljen u dve discipline u zavisnosti da li je šatra drvena ili metalna, u obaranju metalne satre postoji realna opasnost, jer u slučaju udara groma, gine bar pedeset ljudi koji se u tom trenutku drže za šipke. Naravno u tom slučaju najviše profitira lokalna pogrebna operema, koja se najčešće naziva Golgota. Sutra na slikama koje obavezno osvanu na fejsbuku, jasno se uočava stegnuti biceps i razlika u boji kože, profesionalnih berača malina. Kao i to da cele godine puše Drinu, ali za ovakve prilike samo Marlboro i to meko pakovanje.
- Baćaraaaaaaaa, dolaz vamo imam 600 dinara za 3 piva - Ee, baćaraa, čekaj samo da pomognem Milu da slomije šatru sa 2 prsta, iz zgloba i dolazim - Ae ae, bem ti srce, odoh da bijem krušku, saću da je zakucam.
Dečko koji je više od običnog Šmekera. On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u. Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić. On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.
