Drugari iz srednje škole, dobri učenici, perspektivni momci. Bili zaljubljeni u Zvezdanu, najbolju ribu u kraju, priča se da su obojica bili u vezi sa njom. Ekipa iz kraja je više volila Pericu, imao dobre fazone, pričao dobre viceve, dok su Dekija uvijek smatrali štreberom. Elem, došlo vrijeme za fakultet, otišli studirati u veliki grad, Deki kod starijeg brata Mihe , upisao medicinu, a Perica ostade sam, upisao i on kao nesto Pravnog. Našli i prve ribe na faksu, Deki smuvao neku Lacku ,solidna treba, a Perica navatao najbolju ribu u gradu, svi su pričali o tome. Studentski život je kod Perice uzimao danak, najbolja treba ,žurke, malo sna, a Deki nije mogao nikuda, samo knjiga, jer je bio pod Mihinom kontrolom. Nije prošlo dugo,skonta Perica da njega mala dribla a ne on nju, raskinu, poslije našao neku švabicu, pa grkinju, nikako da se smiri. Deki se u međuvremenu oženio sa italijankom srpskog porijekla Interkom Milanović, izrodili djecu Skudeta, Kup a prošle godine dobio ćerkicu Lišu, vele mala klempava k'o Dambo al' je Deki najviše voli. Postao Deki hirurg, obavlja najteže operacije. Vratio se Perica u svoju varošicu, u gradu pun kurac pravnika, nema posla, navata ga neka Jagodinka Palmić na bebu, a ima zajebanog očuha Dragana Markovića, i morade Perica u brak sa njom, nema druge. Dođe Perica nekad u kafanu pa kad čuje "Devojku iz grada" od "Slavuja iz Mrčajevaca" otvori se jadan, ma živa duša. Kaže :"Sretnem nekad Zvezdanu, malo je oronula, izgleda k'o posrnula kraljica, al' još ima sjaj. Ja sam igrao za raju, a Deki nije zanemario taktiku. Moj ti druže, ne voli ti život driblere, jebi ga"
Arsenic
Osobina ljudi "na nivou", koja se manifestuje stavom: "Ja sam kvaziintelektualno govno sa visokim mišljenjem o sebi, ali umem bez blama da progovorim sa primatima van mog kruga". Oni veruju da je dobra.
(Leto. Ibarska magistrala. Atar sela Pičkovac. Nailazi očuvana Jugo Florida sa sredovečnim bledim i proćelavim rek'o-bi-čovek-asistentom nežnih crta u namerno neobavezno kariranoj košulji i somotskim pantalonama na mestu vozača i polusuvim akrepstvom ženskog pola sa odsutnim sisama i Bogom proizvoljnim nosem, takođe srednjih godina, obučenim u letnju haljinu, pleteni šešir r=2m kako gleda u auto-kartu i ne razume ništa. U susret ide traktor sa stajskim đubrivom i pripadajućim Velimirom Ilićem na mestu vozača.)
Asistent: Draga, verujem da ćeš se vremenom snaći na toj hartiji, no jesi li ustanovila gde se, pak, sada nalazimo?
Akrepstvo: Ne, dragi, poslednji put sam imala preciznu sliku našeg kretanja u Gospodar-Jevremovoj. Nije li savetno da pitamo ovoga nailazećeg prevoznika fekalija, takozvanog pisboja?
Asistent: Hja, sva je prilika! Uostalom, i izreka nam veli: "Kartu čitaj, seljaka pitaj!"
Akrepstvo: Samo brzo, dragi. Prema očitoj upotrebi pisboja, ovde higijena svoga stana nema!
Asistent: Divna rima, golubice. Ne brigaj, do maločas smo gotovi, znam ja kako sa tom felom.
(Staje paralelno sa Veljom i otvara prozor.)
Asistent: Zdravo-živo, seljače! Je li rodilo seno ove godine?!
Velja: ŠKK?!
Asistent: Jašta će! Nego kažite, prikane, vodi li ovaj drum ka Prolom banji? Da nismo zabasali?
Velja: Ideš pravo, pa ima znak.
Asistent: Pravo? Hvala, kumašine, zadržah Vas, a letina ne čeka, valja Vam žnjeti lukac! Rodnu godinu, druškane, i pozdrav!
Onaj koji poseduje manire kao da je odrastao na bečkom dvoru. Uvek ima vremena da proćaska sa nekim starijim iz komšiluka,babe i dede ga prosto obožavaju, a majke njegovih devojaka su na ivici samoubistva kada se veza okonča. On pridržava vrata,nosi cegere sa pijace,uvek je nasmejan i spreman da pomogne.
Žika i Sima idu niz Žikinu ulicu.
Žika: Brate, el si mi video za onu gandžu?
Sima: Nisam,batice.
Žika: Kako nisi, pička ti ćorava, pa el smo se dogov...(iznenadna transformacija, kez od uveta do uveta) Dobar dan, baka Stano, kako ste?
Baba Stana: Dobro sine, evo išla da pokupim neke rezultate.
Žika: Kako Vaša ledja, dajte da Vam ponesem tu torbu.
Baba Stana: Hvala, sine, baš si zlatan.
Žika: To je najmanje što mogu da uradim, pa Vi ste mi spremali krofne kad sam bio mali,evo,stigli smo, dovidjenja, prijatno, pozdravite deda Boru...nego gde sam stao...a da, pičko jedna, što si me ispalio?
Sima: Brate,aj zajebi više s tim babama, uvek me ubaciš u loš trip.
Suptilna pretnja fizičkim nasiljem.
-Sine, smiri malo hormone, nemoj da budeš sutra u novinama maloletni Ž. K.
Krajnji stepen posvećene zabrinutosti i posesivnog čuvanja dragocenosti koje je homo sapiens u stanju da ispolji. Briga vođena instinktivnom gadošću pri pomisli o ulasku štrokavih kurčeva nadničara međ' bedra jedre osamnaestogodišnje kćerke jedinice, alabaster belog tena, sa par kilograma viška kao u renesansne lepotice, čuvane kao krunski dragulj u posedu umiruće engleske grofice, u strahu skrivane k'o novčanica od 100 maraka 1993. godine, i pored toga što je ta ista kćerka pretumbavajući kurčeve istestirala više amortizera Golfa dvojke nego omanja agencija za tehnički pregled vozila, stekla veći radni staž u jahanju nego čitava Družina prstena u pohodu na Mordor, i vlaženjem na rumene momke sa lokalne pilane prosula više ulja na platnu svojih skupocenih pamučnih gaćica nego svi majstori italijanske renesansne škole slikanja.
Možeš ti preldžiju odvesti u VIP ložu milanske opere, on će na slušalicama svoje Nokije pustiti Žareta i Gocija, umesto tragičnog prizora kad Romeo umire na operskoj sceni, on će gledati u njemu najbliže dekoltirane sise buržujske milfače. Od ljudi i mesta se može pobeći, ali od onog što je čoveku u krvi niko nije uspeo.
Obavljati posao sa neviđenom lakoćom, bez preteranog uzbuđivanja i cimanja. Odstraniti sve suvišne pokrete, ponašati se krajnje profesionalno, ali u isto vreme i ležerno. Takođe ovim načinom rada ili vršenja svojih dužnosti, stavljate ljudima do znanja da ste majstor svog zanata.
-Jebo majku ovaj Bekele, pa beži im preko sto metara.
-Pusti ga u kurac, dok su ovi trčali kao klinci za medalje, on je za život. Ne mogu ga pobediti, pa da ga Torkinsen kopljem gađa. Vidiš da trči na leru, šta će tek biti ako odluči da premota!
Izgovor tetkica, strina, bakutanera i ostale starije ženske čeljadi da na legalan način izvredja prinovu u familiji. Nakon njihovog bajanja roditelji ostaju žgroženi samim detetom i svim njegovim manama, koje do tada nisu ni primećivali.
Uzima dete i počinje da mu priča:
Čije je ovo ciganče, ovakvo ružno a a a.. A da te nisu zamenili u bolnici, jeste da.
Majka :Priča umesto bebe: Nicam ja ruczan strina, ja cam lepi decko.
Strina odgovara: Ma kako nicam, vidi me cto imam juzan maji nos i kakav sam sav ljubičast u ovom ružnom odelcetu, kao malo ciganče.
Majka: Aj dobro je više strina, iskuliraj.
Strina: Ma to ja malo da ga ne ureknem..
Majka: Dobro malo, ali...
Strina: Camo kakim i pačem, kad ništa ne valjam i sav sam ružan...
Majka: Aj odjebi više, nabićeš mi detetu kompleks.. Nema mu ni 10 dana.
Jako sladak pičić jako slatke djevojke.
- Joj dušo skidaj gaće, daj mi baklavicu, ima da se ulijepim sad k'o turčin na bajram.
- Drž', na, crk'o da bog da takav proklet.
Rođaka srpskog sina Fudbala. Razlog je mnogih presečenih vena, prodatih kuća i automobila, kao i ostavljenih žena.
Kad se rodila, bila je lepa beba. Kao i njena sestra Partizanka. U početku su bile u odličnim odnosima, čak su i delile momke, ali vremenom, kako to obično biva u tinejdžerskim danima, su se udaljile i postale suparnice. Ali o Partizanki nekom drugom prilikom.
Razvijala se u pravom smeru. Bila je dama, svi su je voleli i poštovali. Gde god se pojavi svi bi gledali u nju. Sijala je. A što je tek plesala... Igrala je kao niko. U svojim najboljim danima je tako vezla da su mnogo stariji plesači i igrači samo mogli da gledaju i da se pitaju kako to može. Kako jedna Srpkinja može da pleše kao da je sa Kopakabane.
Privukla je na sebe pažnju, slavu i novac. I najveći uspeh je ostvarila 91. kada je postala mis sveta, a pre toga i Evrope.
A onda... Rat. Nije joj lako pao. Bila je uzdrmana. Odlazili su prosci, gledaoci, a sa njima i njena igra i talenat. Nije imao ko da je gleda. Stare cipele su se izlizale, od plesne kraljice ostala je samo priča. Uspela je uz pomoć njenih vernih fanova da se više veštački održi na sceni. Kao na aparatima. Trudila se, nije joj bilo lako. Imala je srce. Znala je ponekad da pokaže onaj stari sjaj. Ali nikada to više nije bilo to.
Mnogo puta se poslednjih godina udavala i razvodila. Pala je na niske grane. Ostalo je samo sećanje i uspomena na neka lepa vremena. A sada... Nadaju se svi, da će jednog dana opet zasijati, uzeti one prašnjave zlatne cipele sa kraja prošlog veka, obuti ih i zaplesati. Baš kao nekada. I da će je opet svi gledati.
Jednog dana...
Najveći sin srpskog naroda i narodnosti. Od majke Srbije i oca Sporta srpskog.
Već kao mali pokazivao je sav svoj raskošni talentat. Svi su ga voleli. Svi su želeli da ga gledaju. Bio je broj jedan. Glavno mudo. Svako selo je zbog njega izgradilo svoj fudbalski teren. Sve su ribe vlažile na njega. U međuvremenu, opila ga je slava. Novac mu je udario u glavu. Počeo je da izlazi po inostranstvu. Vreme je provodio uz političare, lopove i slične. Propadao je. Pao je na najniže grane. Kao klošar iz kraja. Svi ga znaju i sećaju se kako je nekada žario i palio, a sada je duboko u mraku koji je sam stvorio.
Za vreme njegovog lumpovanja druga deca gore pomenutih roditelja su počela da se probijaju. Starija ćerka Košarka je oduvek bila vredna, pametna i uspešna, ali na nju nije toliko obraćana pažnja. Uvek je bila odličan đak, ali Fudbal je bio ljubimac roditelja. Međutim, kada je on dotakao dno života, Košarka je postala ponos oca i majke. Na nju se ugledala i mlađa sestra Odbojka, kao i najjači član porodice, brat Vaterpolo. Nizali su uspehe na svim nivoima. Donosili su radost u kuću, što i dalje čine, a što je od skora počeo da čini i klinac zvani Tenis.
Međutim, majka i otac se sa suzom u očima još uvek sećaju uspeha najstarijeg sina, i nadaju se da će on opet biti očev ponos i majčina dika, da će opet koračati uspravno, sa visoko uzdignutom glavom i rušiti sve prepreke pred sobom. U njega se i dalje polažu najveće nade, iako to nije zaslužio. Svi potajno žele da se trgne i ustane iz kome u koju je zapao svojom krivicom i nepažnjom.
Nekada uspešni sin Rukomet je prolupao i davno pobegao od kuće, i od tada se ne zna ništa o njemu.
- Brate, plasirali se fudbaleri na svetsko, ajmo na doček!
- Ajmo! Do jaja! Ooo, ovog leta ovog letaaa, bićemo prvaci sveta!! Pali kola, idemoo!
- E vaterpolisti prvaci sveta.
- Da, video sam. Mojoj sreći nema kraja. Nego si čuo da se Seka kupa u magarećem mleku?
Dozvoljeno je za sve osim za tenisere sa engleskog govornog područja.
Tipsarević: Šta sere ovaj sudija koje pičke materine. Jebem li ti krv i igru, i ovaj mrtvi turnir. Ima da mu nabijem ženi dršku od reketa, da je raščerečim ko Milicu..
:zviiiiz: zviiiiiiiiz: zviiiiiiiizz: Et' ode mi reket zbog ove sisurine u stolici.
Sudija: Shhhhhhh!!!
---------------------------------
Endi Marej: Fuck !!
Sudija: Opomena.
Kolokvijum na koji si izašao, a da pritom nisi takno knjigu.
Komedija. Pišanje. Lol.
Dobiješ papir s pitanjima, a na njemu sve enigma do enigme, mađija do mađije, enkriptovane formule, sve uz objašnjenja na starogrčkom. Pritom je gradivo koje si nekad, u svojoj slavnoj prošlosti i znao, anatemisano, pa su veće šanse da se među ispitnim pitanjima nađe Minimaksov testament, godišnji račun Adventističke crkve, sažeta biografija Jovana Ćirilova ili recept melema za čir od gvinejskog šipurka.
Moš da se smeješ, il da plačeš. Bolje da se smeješ i dislociraš sa teritorije nadležnog fakuleta, nego da uludo siluješ gangliju i traćiš svoje vreme.
-Poštovani studenti, s obzirom da pratite veb stranicu ovog predmeta, poznato vam je da je na današnjem ispitu dozvoljena upotreba jedino hemijske olovke i abakusa sa žigom antikvarnice "Petrovac". Šesti zadatak je, kao što je najavljeno, nasumično izvučen iz zbirke Arkadija Jevnušenka, izdanje Krasnojarsk 1936. Sa srećom, i ne zaboravite da na poleđini vežbanke ispišete osnovna načela neoplatonske filozofije predstavljene u enciklopediji Ikvana al-Safe.
