Marakana.
Specijalno je za tu priliku renovirana 3 dana pre roka. Bata Mrka, naravno!
Sve metalne i za beton zavarene stolice na broju, preživele poslednji derbi.
Režija: Gorčin. A ko će?
Spektakl vizuelno, preko tvitera, prenosi Karleuša zato što ima 12 milijardi pratilaca. Prate je i dupli nalozi. Koristi samo pola dozvoljenih karaktera.
Predstava počinje.
Dobroćudni brka sa šajkačom, praćen snopom svetla, gura roštilj sa leskovačkim specijaltitetima ka centralnoj bini. Opojan miris pleni pristunu masu i dopire u svaki kutak planete. Četvrta dimenzija! U Njujorku neverica.
Na prve taktove muzike, na scenu izlazi Ceca i peva ''Lepe li su nano Gružanke devojke'' na melodiju albanske narodne pesme ''Roka mandoljina''. Željko Lane je prati na harmonici, dairama, bendžu i ćemanima. Ceca ima lepe obrve, i to je otprilike sve što se vidi na njenom, poprsjem zatrpanom, licu.
Velja Ilić nudi Putina domaćom prepečenicom. Barak dobija meku. Boris hladi Tačija lepezom. Čeda nudi lajne na srebrnom poslužavniku. Pipa Midlton se femka.
Improvizovana bara privlači horde komaraca i pušta krv svim pristunima, kao simbol vekovne krvave borbe Srba za slobodu. U Londonu muk, u Parizu suze.
Dačićeve specijalne jedinice katapultiraju princa Acu iz improvizovane praćke. Aca se na tečnom engleskom obraća svetu: ''Velkam tu Serbia!''. Posle kraće stanke, zapoveda: ''Aplauz, stoko!''. Planeta pljeska! U Pjongjangu delirijum.
Zatim na binu izlaze Kusta i Džoni Dep vidno odvaljeni od skanka i drže antiglobalistički govor dok u pauzama neobavezno cugaju Zaječarsko pivo. U Rusiji destilerije vodke počinju da rade u 4 smene.
Negde u to vreme nestaje struja i prenos se prekida. Aber kaže da je Đerdap poslao plenitelje imovine zbog neplaćenog duga. Mišković piše ček jer ''Šou mast gou on'', veli. Milka Forcan puca od muke. Roman Abramovič vraća buđelar na mesto.
Tek tada publika primećuje omalenog starca sa petrolejskim fenjerom u ruci, skvrčenog od duga i teška penzionerska života. To je čika-Krka, učesnik prvih savremenih Olimpijskih igara ''Atina1894'', doduše kao sudija, jer je bio prestareo za takmičenje u golfu. On konačno stiže do mesta predviđenog za olimpijski plamen, ali uviđa da je gorionik ukraden, a i da je Bajatović zavrnuo gas, pogađete zbog čega. Kusta i Džoni zdušno prilažu po zipo upaljač i to sve fercera. U Grčkoj počinje sednica vlade sa novim idejama o dodatnim uštedama.
Struja ponovo nestaje jer je pripiti Velja u sevdahu tresnuo punu flašu domaće o razvodnu tablu sa glavnim osiguračima.
Na kraju ceremonije svi zajedno u mraku pevaju srpsku himnu. Princ Aca ne peva, jer ne vidi da pročita reči. Ni Ljajić. Adem. Rasim peva, naravski. Novi Pazar ne veruje.
Igre mogu da počnu! Važno je učestvovati.
necejfvr
Puknuti kondom oko muškog polnog organa.
Vaš brat od tetke ili strine kojeg su vetrovi sudbine odredili da se rodi u golemom i dalekom gradu Torontu. Njegovi roditelji su najčešće dijaspora koja je teška srca, sa suzom u oku morala da pobegne iz kazamata koji je bila Titova Jugoslavija/ Slobina Jugoslavija/ Ono sa Crnogorcima što nije bila Jugoslavija/ Srbije tražeći bolji i lepši život među prijateljskim Kanađanima. Odrastao u višekulturnom društvu gde nije bitno ko je šta dok je god Kanađanin, nije bio u prilici da se previše upozna sa svojom zemljom porekla i jezikom osim onoga što ga je naučila mama/ tata/ lokalno udruženje dijaspore "Titova ćela" / pokret srpskih četnika "Toronto- Flet mauntin". Možda ga nikada niste upozanali, ali su vas vaši roditelji uporno upozoravali da budete dobri prema njemu, jer, hej, on živi u Kanadi!
- Zdravo, Marko! Kako si?
- Zdravo, Želimir! Ja se zovuvam Mark. Kakou si?
- Ček', čoveče, zar se ne zoveš Marko?
- Nou, ne, takou me zove mom i tata! Za sve drugo Mark!
- Pa lepo..a gde si učio jezik? Nije preterano loš, pa rekoh da pitam ( Jes, nije loš, ovo ni komšija Branko ne lupa kada je pijan)..
- Hvalo! Naučila me je drug Stipe, prijatelj od perntz! On dobrou priča srbou-hrvatsko!
- Je, je, srbou-hrvatsko..nego, Marko, junačino, a čime se ti baviš u Torontu, osim što studiraš?
- Pa, ja sam takođe i gej rajc ektivist, sviram gitaru, volim da se klajm po planin i član sam grupo jugoslovensko bradrhud i dejtujem sa mojom devojka Tahira Fljamuri..
- Ček, ček, šta si rekao?
- Gej rajc sam ektivist?
- Ne, ne, ono drugo?
- Sviram gitara?
- Znao sam da si Kanađanin!! Marš od mene!
Često poslednji akord grupice sa gitarama negde na javnom mestu.
Ajmo lične karte, jel ima kake droge, ti mali čupavi, daj vamo te gusle, jel u njima krijete, a?
Noćna mora svakog šefa, direktora ili takvog nekog glavnog kurca ekspoziture iz unutrašnosti.
Pošto je, jelte, većina sedišta firmi u BG-u, telefonski poziv ka srži kompanije uliva strah u kosti na samo pominjanje te pojave, jer misle da su preko puta žice bića sa tri ruke i četiri noge koji preko fona mogu da te zalepe šakom u glavu. Ova pojava se sa šefova prenosi i na ostale zaposlene koji prekidaju vezu kad ih zove tetka iz glavnog grada.
- Rajko, imamo problem oko sume novca.
- Ne zovi me Rajko nego gospodine direktore, jebem te blesava. Šta je bilo?
- Nešto nije dobro, i minusu smo 465 dinara. Ne možemo naći grešku. Mislim da trebate pozvati Beograd.
- Auff :otkopčava gornje dugme košulje i znoji se po čelu:
...
- Alo, alo, jel to Beograd?
- Jok, ja sam Mara, ovde kuvam kafu, ali sekretarica ode negde pa kaže da se javljam dok se ne vrati.
- Dobro, zovete se Mara, ali iz Beograda?
- Ne, ne, ćaća mi je došao sa Kosova, a mater iz Like, ko zna gde su se spanđali, valjda preko nekih zajedničkih prijatelja.
- Ne pitam vas to, nego da li ste sad u Beogradu u glavnoj ekspozituri naše banke?
- Ma jesam, ali putujem svaki dan. Nekad autobusom, a nekad me i muž vozi, skupo gorivo vražiju im mater američku, šta smo im mi krivi. Jedva čekam da se Šešelj vrati, biće revolucija!
- O jebem ti mater i tebi i mužu i ćaći i Beogradu, jebene budale narkomanske. Mrš u kurac, jebite se manekeni!
Poruka koju devojke obozavaju, a muškarci posle te poruke znaju da su nesto opasno za***ali...
- Ljubavi, igraću veceras fudbal sa društvom, necemo moci da se vidimo.. Ne ljutiš se?
- Ok...
Lik koji na bazenu, dok svi ortaci normalno snimaju ribe, komentariše muškarce i uporno tvrdi da nije gej.
Lik 1 - Vidi ovu u crnom kupaćem, znaš ko je kara?
Lik 2 - Ma pazi Maju Pamelu... kolka sisaaa...
Bilede(r) - Vidi malog Stevu što se stego... al uradio ruku majke mu ga... pije nešto sto posto...
Lik 1 - Jebo te Steva...
Nastala su tako što se pojedinim autorima toliko dopao sajt, da su na njega morali da pozovu i kompletnu familiju i rođake do osmog kolena, kumove, prijatelje, poznanike iz voza i kasirku iz Maksija. Zahvaljujući ovoj pojavi, razgovori u komentarima su dovedeni do granice nerazumljivosti. Određena plemena na vukajliji su čak počela da razvijaju sopstvene jezike.
Komentari na nasumičnu definiciju.
1. (zalutali član susednog plemena) Odlična definicija. +
2. Da dadadada kao peca i tin lizi!!!!
3. Tin lizi hahahah, jel se sećaš šta je rekla za gaće bubrežare )))
4. Ahah da da, pitaćemo je večeras za metlu u 17'-ici :DDD
5. wyneb mwnci ceilliau babell ar hap
6. (zalutali član susednog plemena) Slažem se. +
7. Ćale, vri ti voda.
Od autobuske pa dole. Divlji zapad. Mesto gde se burek jede u ''pola 'leb''. Mesto gde pitanje ' Jel ima neki problem?' znači da problem bez obzira na negativan odgovor postoji. Mesto gde 'Pa aj će ti ga rešimo problem' predstavlja radikalno rešenje istog. Mesto gde svaka ulica ima svoj cirkular. Mesto gde će te prebiti desetorica istovremeno i biti jako zbunjeni ako ne ideš 'od kuću do kuću' da se svetiš pojedinačno. Mesto gde te frizer zove 'komšo' i 'brače' i zna samo 2 frizure 'tarzanku' i 'jebi kevu sa strane, gore ispoštuj'. Mesto gde se posle teretane mahinalno pipaš za sisu da vidiš 'rasne li'. Mesto gde pitanje 'Što je bilo be' uopšte ne zahteva odgovor šta je u stvari bilo.Mesto koje nema nijedan kafić (Djurina puNpa se ne računa). Mesto gde se kuneš rečima 'Da ne'am majku u pičku'. Kraj čiji pripadnici u grad idu 'čoporativno'.Mesto gde postoje ispraćaji za civilno služenje vojnog roka. Ne, to nije Durlan, nije ni mini Zemun. To je DV. Kraj koji volim.
Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.
Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige.
- Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici?
-mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće...
-Dobro a šta je sve to?
-(Blene u plafon)
-Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi?
- Paa šumar.
- Ma koji bre šumar, od životinja ko živi?
- Lav, jelen, slepi miš...
-Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde?
-Zeka.
-Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka?
-Sedi.
-I? (Već mu iskače vena)
-Pa gleda.
-More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi!
u tom trenutku banjava žena:
- Nemoj Milorade molim te!
- Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Anastas Petrović
1900-1998
prošao sito i rešeto
Ono što pičkica izgovara, jer nema petlju da sastavi smislenu rečenicu i ispičkari sve koji mu smetaju. Ili da popravi nepravedne pojave i stvari. Umesto toga, počinje da vrda i optužuje imaginarna bića.
- Jebem ti život i sve da ti jebem!
- Šta je bilo, mukice?
- Izašao danas na ispit i dobio sedmicu! Eto, to je!
- Pa?
- Pa, šta? Neke čepulje se čepile profama i dobile 2 ocene više!
- Ko se čepio?
- Ko? Određene osobe iz prvog reda. Ne bih sad imena da navodim, ali zna se na koga mislim!
- Na koga?
- Ma, nije bitno. Znaju oni ko su!
--------
- Kad toliko daješ savete, reci koliko si ih ti jeb'o do sada?
- Ja? Stotine...i više stotina...hiljada
- Aha! Pričam ti priču. Ko su onda te srećnice?
- One? Neću sad imena da otkrivam, ali...
- Nećeš? Sve mi se jasno. Idi jebi krevet!
-------
- Trudna sam!
- A?
- Rekoh, trudna sam - 4. mesec!...Kakva je to faca?
- Faca očajnika. Tek smo 3 meseca u vezi.
- Pa?
- Očigledno da te neko drugi napump'o. Koliko ih je bilo pre mene?
- Pa, ne bih imena direktno da navodim...
- KO?!
- Žare sa Vračara...
- Ko još?
- Kole Kitolomac...i onaj Vanja sa Banovog Brda. E, da i Simo, kolega sa posla...(nabraja dalje 349 ljudi)
- Bog te jebo! Tebe je jeb'o celi stadion, uključijući korner zastavicu i četvrtog sudiju!
