Poznati svetski di-džej.U Beogradu. Može biti još i renomirani,nekrunisani kralj toga što stipuje i pionir nečega.
-E Lazo šta radiš? -Ništa Pero,listam sad kanale i brate haha koji ludak ovaj Đus znači ludak,ono. -Ahaha jeste,lud je.Nego ajmo na neku žuraju. -Mogli bi.Kod kog crnogorskog dilera droge poreklom iz mesta gde vukovi bleje za šankom ćemo danas ostaviti nadnice naših keva iz polupropale državne firme? -Pa mogli bi na Rič,dolazi Majkl Kroford. -Ne seri? Kroford? -Da brate,pionir elektrofolkbrejktreš zvuka.Bolji je čak i od Nila Džeksona.
Generički, pa, 'ajde da kažemo, humor, za dvonožne paramecijume lišene bilo kakvog smisla za isti. Forma konverzacije koja se samo zbog nedostatka odgovarajuće kategorije svrstava pod humor. Hijerarhijski toliko nisko, da mu "na kurcu te nosam" i "mama tvoja" humori lupaju šamare zato što smara.
Jedini razlog neumiranja nečeg ovako neinspirativnog i glupog je taj što je ovakav humor najčešće korišćen od strane autoriteta ili harizmatične osobe, pri očajničkom pokušaju ako ne duhovitosti, a onda šaljivosti, te gotovo uvek izazove pokoji ulizički kikot ili ne-preterano-negativnu reakciju, nastavljajući tako svoju bednu i iritantnu egzistenciju.
- Tekst ove idiotske pesme na koju svršavaš ohrabruje neodgovorno alkoholisanje, podržava upotrebu težih droga, pritom implicirajući da svako ko... - Alo filozofe, nemoj da ja tebe malo... proimpliciram, ščuo!
Kaže se za družinu koja ni po godinama, ni po karakteru, ni po interesovanjima ne bi trebala biti zajedno.
-Dogovorili ti se Ivan i ja da idemo u neku kafančinu da se opijamo ko ljudi, dokurčile nam više ove diskoteke, odem ti ja kod njega a pita nas njegov ćale “Je li momci gde ćete?”, ja rekoh idemo u onu kafanu “Oračeva sreća”, i tu ti on kaže nama “Jao, pa ja tamo nisam bio 10 godina” -Ne seri da je ćale krenuo s vama? -Ma ćuti, nije to najgore, odemo ti mi tamo, kad Šomi sa curom i sestrom -Šomi dileja? -Upravo on, zapeo on da sednemo kod njih, i mi ti sednemo, krenuše Ivanov ćale i Šomi da se opijaju, a Ivanu glupo da se opija pred ćaletom, a meni glupo da ja pijem a on da ne pije. Tu ti Ivanov ćale pozva nekog kolegu koji živi tu blizu da dođe, i čovek dođe i dovede ženu, i taj njegov kolega se napi, kao i Šomijeva riba. Njih četvoro pijani, Šomijeva riba ne zaklapa, a seka mu neka darkerka i celo veče pije guaranu, reč ne progovara, i sve nas osmatra, samo čekam kad će da izvadi neki nož da nas pokolje onde sve, ovi počeše da razbijaju čaše, ona žena se zgrozila, a ja i Ivan sedimo i pijemo sok. -Ahahaha ludilo, koja ekipa, pa vas kao Pižon da je sastavljao...
Termin koji distancira fuksu koja je dala oglas u rubrici nega lica i tela od ostalih smrtnica koje za iste pare gnječe klijentelu čuku vremena i moraju imati nadlakticu u rangu vozača FAP-a iz 76-e.
Poziv iskusnog
- „Halo?“ - „Dobar dan. Pročitao sam vaš oglas za masažu.“ - „Da, izvolite?“ - „Kolko je pušenje?“ - „Sa završnicom u kondom 15 evra, u usta 20 evra, a sa završnicom na uramljenu sliku Alije Izetbegovića 25 evra.“ - „El može Alija za dvajes?“
Poziv naivnog
- „Halo?“ - „Dobar dan. Pročitao sam Vaš oglas za masažu.“ - „Da, izvolite?“ - „Pa muče me krsta već mesec dana, pa bih da to malo razdrmate. Da živnem bre i ja malo!“ - „Aman čoveče, nemam ti ja pametnija posla nego tebe da masiram. Nemo me uznemiravaš više, zlo te jahalo!“
Rečenica koju izgovaraš kad napokon uvidiš pravi razlog nečijeg prenemaganja, odnosno uzrok nečijeg mušenja.
- Aj u zenba, nema nikog! - A ne mogu... - Ajde, ajde! Nije ladna voda. - Ma, ne ulazi mi se... - Ajde, bre, koji ti kurac, jesi dobila? - A nisam... - Šta je onda? Skini pantalone i upadaj. - Nisam ponela... - Kupaći? Pa, šta. I ja sam u boksericama. - Ma, ne kupaći... - Ne nosiš gaće? A to li je muka... Pa, što ne kažeš. Evo, i ja ću da skinem. Ajde upadaj. - Okej. ~~~~~~~~~~~~~ - Ćale, izlaziš s kevom negde večeras? - Ma jok, vidiš kakvo je vreme. - Dobro je vreme, šta mu fali. - Kiša, bre! - Ma, kakva kiša, šta je to... Kišica. Idi, bre, negde s mamom, nisi je 100 godina nigde vodio. - Dete, dosadan si. A i nije mi ni do čega, boli me glava. - Dam ti kafetin. Slušaj, dao mi drugar neke karte za bioskop, ima sto posto da ti se svidi film. - A što ti ne ideš? - Ne volim ja Adama Sendlera... A i... A i dogovorio sam se da se vidim s devojkom večeras... - A to li je muka! Jebem mu miša, kaži jebiga, pa ćemo da iskombinujemo nešto.
Produkt društvene prerađivačke mašinerije. Klon. Čovek, ako je uopšte prikladno tako ga nazvati, čija je poslednja misao umrla onog dana kada je shvatio da je sasvim prihvatljivo oponašati druge. Odeven u uniformu i obogaćen stanjem uma, koje bi karikirano izgledalo kao jedna ravna linija, kreiranim još u srednjem veku zarad samoočuvanja krotkih ovčica.
Operisan od minimalnog oblika ponašanja društveno neprihvatljivog. Inter partes. Nikako primus, ali željan da život položi za nepromenljivost i konstantnost svoje i tuđe mediokriternosti. Tuđi uspeh ga boli, više nego svoj neuspeh.
Egzistenciju održava pričajući o drugima, dok proždire izmet politike svojim razjapljenim čeljustima. Ne, nikako neće raditi na svom boljitku, već će koliko žrtvovati i sebe ne bi li drugome napravio pakao. Prostitutka toliko u ljubavi sa svojim zanatom da kudi one koji je loše jebu. Bezoblična masa, parazitski i destruktivno usmerena.
-Brate, kupio Deki novu korsicu, ne razumem odakle mu keš, mislim stvarno, k'o danas ima para? Razbacuje narod pare, a i onaj njegov brat, umesto da uzme nešto da radi kao čovek, t.j. kao ja i ti brate, sada našao da upiše fakultet, kad narod nema 'leba da jede, ne razumem. -A, šta to tebe boli kurac?!
Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.
M: Aaalooo dobro veče! J: Dobro veče. M: Kako ste? Jeste zdravo? J: Dobro smo. Zdravi smo. M: Ima li zime? J: Ima M: Kako si ti sine? J: Dobro je. M: Je' slušaju matori? J: Slušaju. M: Ima li kak'a devojkara? J: Ima. M: Jel znaš ko je na telefonu? J: Ne'am pojma! M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene? J: Ne mogu da se setim. M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE! J: Ne znam stvarno. M: Pa sa kim ja razgovaram? J: Sa Jovanom Ilićem. M:... J: Alo!? M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!
Pripadnici generacije sadašnjih tridesetogodišnjaka, oni koji žare i pale u "pitaj kurac više kojim" ciklusima Slagalice. Oni su za ovu emisiju, ono što je Gale Kerber među čupavcima, dildo među igračkama za velike devojčice, i bivši diktator Ugande Idi Amin među ljubiteljima pohovanih ljudskih guzova. Gospoda, čije je odrastanje išlo uporedo sa emitovanjem najpopularnijeg srpskog kviza. Oni u klonji nisu drkali na Pan-erotiku, već su iz "Borbe" nasumice izvlačli slova, pa od istih sastavljali reči. Retko ko od njih je u ranoj mladosti nešto karo, ali zato skočko-pik-karo kombinaciju izvlače bez problema, k'o Luna Lu iz džepa dotrajali kurton, kad u VC odvuče devetnaestogodišnjeg kelnera.
U društvu im je retko k'o bacao kosku, izuzevši klince iz matematičke sekcije, ali zato slažu tačan broj pre nego što protivnik uspe da izgovori "STOP". Nemaju kafić ili restoran, ali zato poseduju "Metal-ineks" nameštaj, a atelje "Antre" Stara Pazova tepisi, im bleje i u kujni. Dok ostatak populacije reč "ortak" asocira na prijatelja, terminatori će se setiti 347. izdanja stripa "Zagor" gde je ovaj svog vernog pratioca Čika nazvao ortakom. Naravno, to je i konačno rešenje, jer terminatori su uvek u pravu. Najviše vole igru "Ko zna, zna", jer nema šta ne znaju. Od grada Kito, prestonice Ekvadora, sve do autora dela "Ispod svetla moskovskih lampi- Nastja trotoarka", ništa im neće promaći, jer sve je to bar jednom bilo u "Politikinom zabavniku", a oni poseduju sve brojeve. Nikad im se nije dizao na Brenu, prljave maštarije su im se uvek sastojale od aktuelnih voditeljki kviza, sa povremenim uletanjem u kadar, Mile Canić u mrežastim čarapama i gotik korsetu.
Fakultetski obrazovani ili ne, pripadnici generacije Slagalica terminatora, iz ciklusa u ciklus, razbijaju staro i mlado. Kojekakvi apsolventi, moleri kojima je hobi enigmatika, matore komunjare koje su završile žurnalistiku u Sarajevu, svi skupa mog samo da im zubima sviraju soložu o stidne dlačice. Iako Zeka Milioner pruža mnogo više para i tri pomoći, Deki Di Džej Pantelić čašćava aplauzom, SOS kanal u SMS kvizovima nudi slatke osmehe polupismenih radodajki, jebe se njima, ostali su verni svom kvizu. Zbog posvećenosti i lojalnosti, nek im svako veče bude dobro, brda im se u zlato pretvorila.
Voditeljka: U finalu 8643*4 pa sve to na kub, ciklusa TV "Slagalice", Marko Marković, 1977. godište, osvoio je kineski džip i sedam dana za 2 osobe, smeštaj bungalov u Banji Vrujci. Marko, vaši utisci?
Voditeljka: Hmm, dobro... Šta misli Vladimir Mrkalj, pravnik iz Beograda, 148:12, to je prilično ubedljiv rezultat?
VM: Ma svaka mu se dala, dečko je terminator. Zaslužio je da se vozi u džipcu, biće meni dosta i ovaj etison, ionako se ložim na Svetlanu Bojković, još od "Srećnih ljudi", kad je bila glavna sestra Valerija.
Suptilan način da pitamo sagovornika da li je derpe. Za razliku od Sege, koja je šakom i kapom objavljivala igre u kojima su pucale kosti, krv i limfa šikljale na sve strane, a ponekad bogami sevnula i po koja sisica ili pak batak, Nintendo se orijentisao na femili frendli izdanja u kojima igrač kontroliše gadne, male, pufnaste, aseksualne kreature koje skakuću po gej oblacima i sakupljaju gej zvezdice i dele šećernu vunu sa svojim gej drugarima i nemaju kičmu. Zbog nedovoljnog izlaganja nasilju i ostalim kul, testosteronom nabijenim sadržajima u ranoj mladosti, klinci odrasli sa Nintendovim gejmpedima u rukama u znatnom broju slučajeva razvili su sklonost ka čitanju knjiga u izdanju Samizdata B92, slušanju progresivnog hausa, šurenju u plinaru i pohađanju Prve beogradske gimnazije.
Pederske poslovne poteze kompanije Nintendo, predvođene kosookim hibridom imperatora Palpatina i Minje Subote, Šigeruom Mijamotom, kićenje tuđim, pre svega Seginim, perjem, krađu patenata i ostale korporativne svinjarije ne vredi ni spominjati. Svoj gej imidž, koji je marljivo gradio decenijama i na kojem bi mu pozavideo čak i onaj plavi feget iz grupe 187, Nintendo je zadržao do današnjeg dana, proizvodeći konzole kao što su Wii, NDS i nedavno najavljeni Wii U, za koji se veruje da će biti toliko gej da će obrnuti polaritet magnetnog polja Zemlje i dovesti do masovnog pomora ajkula.
-Matori, divi onu ravu! Otrsio bih je kao pokojni Sloba Slavicu Đukić Dejanović posle Trećeg kongresa SPS-a! -Dobro bre, stoko nerafinisana, dokle ćeš tako da pričaš o devojkama? -Šta tripuješ, matori, odavno Slavica nije devojka, izrasla je u solidnu bak... -Znaš ti dobro na koga ja mislim. Mislim na svaku devojku koju si video otkako si danas izašao iz kuće, na svaku devojku koja je ikada prošla pored tebe, a o kojoj si verovatno pomislio samo kako bi je, parafraziram: „Zgovnao kurčevinom, oprljio joj senfaru i nafilovao vulvu svršotinom kao četnici Boška Buhu olovom.” Znaš, i one imaju osećanja. -To su notorne laži! Nikada ne bih pomenuo Boška Buhu u tom kontekstu, rispekt za čoveka. -Žene, one su mnogo više od pukih seksualnih objekata. Na primer, ova Koviljka koju sam upoznao u školi salse, ona... -Mislim, realno brate, ja sam u njegovim godinama drkao na Ksendžu i lepio sline ispod stolice, a on je bacao bombe na Švabe, branio otadžbinu... Nego, pusti sad to, reci mi, jesi igrao ti Nintendo kao klinac? -Jesam, što? -I najviše od svega si voleo Zeldu i Kirbija, je l' sam u pravu? -Jesi. Otkud znaš? -Ma ono, lupam... E, a baš si lepo uklopio arafatku i tu majicu sa Če Gevarom.
