Skrivena poruka koju ti neznani junak šalje blicanjem.
Rečnik / autori
MA
Matko96
na Vukajliji od maj 2011.viđen 8. okt 2014.
24 definicije0 odabranih468 poena
Odnos između školovane i neškolovane osobe.
Javlja se kod oba pola a odnos može biti među ljubavnicima, prijateljima(ako dođe do toga), kolegama sa posla...
Koliko god se trudili da to potisnemo i da je nebitno koju je ko školu završio, kao što su nas naši stari učili, kasnije se ipak ispostavi da je jako bitno.
Razdor se itekako vidi.
Ulazi tetkica Rafida u amfiteatar i kaže joj profesor da obriše tablu i ostavi samo izraz za brzinu i II njutnov zakon.
- Dobro, nema problema.
Izlazi profa na cigaret pauzu i vinjak, tetkica ostaje sama i gleda u tablu...
- More, izeš mi ovu moju, jebale te jednačine. Sve ću ti obrišem pa piši ponovo, za to si učio školu i primaš veću platu od mene.
----------------------------------------------------------------------------------------
- I, kako ti se sviđa moja nova cura? Samo da znaš da imam ozbiljne namere sa njom.
- Sine, ako ti nju voliš, ženi je, šta drugo da ti kažem.
- Šta sad ovoj ne valja? Baš je fina, kulturna, vredna i poštena devojka.
- Milane, ti si doktor i imaš jako cenjen posao a ona je došla do prvog srednje i sa...
- Pa, kakve to ima veze, ima posao u trafici i zarađuje!
- Sada se i ne vidi razlika jer ste zaljubljeni, a kasnije nećete imati o čemu da pričate.
- Ih, pa ti si apotekarka, a ćale ima samo zanat, i ti ćeš nešto da mi kažeš, ajde molim te!
- Jeste, ali tvoj tata nije imao za školovanje zato je i završio zanat, bili su siromašni i sam se snalazio za sve. Ali, u odnosu na Ivanu je bio jako radoznao i sve ga je interesovalo. Ova tvoja priča samo o zvezdama granda, serijama i krpicama. Video si kako me je pogledala kad sam je pitala šta misli o inferiornosti ljudi.
- Nisam video.
- I bolje, jer nije znala o čemu pričam i prebacila se na drugu temu.
- Dobro, ja je volim i boli me uvo za tvoje mišljenje!
- Pre neki dan sam našla ukrštenicu koju stalno kupuje i kad sam videla da je na morski greben stavila mg, sve mi je bilo jasno. Po par polja je ispunjeno, uglavnom gde treba da stoje skraćenice. A, da, ono što mi je zaparalo oči jeste kada sam videla da umesto v stavlja w.
- Ma, to se zezala, majko bre.
- Samo vi uživajte, sreće moje lepe, neka vam brzo prođu dani.
Standardni inventar engleske druge lige - Čempionšipa. Fudbalski klub čije je zlatno pravilo - zlatna sredina. Druge lige.
Lišen ikakvih ambicija, ovaj klub je od 107 profesionalnih sezona, čak 76 proveo manje-više spokojno se izležavajući u drugoj ligi, ne pokazavši bilo kakvu želju ka napredovanjem među velikane. Nekoliko puta je doduše pao koji stepenik niže, ali se uvek, gotovo ekspresno, vraćao na stare staze drugoligaške kolotečine u kojima se osećao kao riba u vodi. Budimo iskreni, i nije on za tu snobovsku Premijerligu. Previše je to bezrazložnog stresa i cimanja. Jeste kinta veća, ali on nikada i nije jurio za parama. Da se ima za pljuge i pivo u pabu sa ortacima i njemu dosta. Skroman dečko.
Ipak, par puta je bio nadomak promocije u viši rang. Navio bi sat da ga probudi ujutru u 7, alarm bi zvonio (Delča - Ajde polako, ajde lagano), Barnsli bi digao glavu, pogledao kroz prozor, video tmurno vreme praćeno jakom kišom, zevnuo, odmahnuo rukom, okrenuo drugu stranu jastuka, pošto je prvobitna bila ulepljena pljuvačkom i - nastavio bezbrižno da spava.
Uostalom, biće dana za megdana...
Riding: De si tebrinjo, šta ima?
Barnsli: Ćao R. Ništa, evo završio sa poslom u magacinu, pa pičim kući na spavanje.
Riding: Još si tamo? Pa sto godina radiš dole. Oće skoro kakvo unapređenje?
Barnsli: Jok vala. Bio sam gore u kancelarijama, svi bulje u one kompjutere i drkaju mobilne. Niko ni sa kim ne priča. Jezivo. Jeste u magacinu malo vlažno i poladno, ali bar sam svoj čovek, nit' me iko dira, niti ko obraća pažnju na mene.
Riding: Pa da. E, žurim, ja sam ipak prihvatio unapređenje prošle nedelje, pa jurim neke podatke da odnesem šefu. Pozdrav B.
Barnsli: Pozdrav. E, čekaj. Imaš pljugu da mi pozajmiš, plata mi tek sutra leže?
Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.
"Ej! Vidi šta ja umem!"
"To? Pa to može i moja baba!"
Fiziološki vid protesta prema problemima današnjice.
-Pišam vam se na reformu!
-Pišam vam se na taktiku!
-Pišam ti se na glavu (šta još neću raditi za sto evra, a maštala sam da ću postati balerina...)!
Nešto što si toliko želeo je tu, nadomak tebe. Gotovo, to je to. Tvoje je. Samo da ispružiš ruke i uzmeš. Ceo život maštaš o tome, vredno si radio i sad je tu, gotovo da možeš da ga dodirneš. Srećan si i već uživaš u uspehu jer samo čudan splet okolnosti,poigravanje kosmosa i neka neverovatna igra sudbine mogu da te spreče u tome. I baš to se desi. Tebe jedinog od stopedes' ljudi na ispitu obori profan koji nikad nikog nije oborio iako si znao svoje pitanje a da li treba pomenuti da je to poslednji ispit, onaj najlakši koji si ostavio za kraj? Vodio si 2-0 do devedesetog minuta i primio tri komada u nadoknadi. Primio si koš u poslednjoj sekundi meča sa više od pola terena. I to se dešava iznova i iznova. U trenutku kad si zbario ribu iz snova i vodiš je gajbi na izlazu nalećete na Bred Pita koji baca oko na nju. Pitaš se šta će koj kurac Bred Pit na Banovom Brdu? E pa brate nešto si gadno sjebao u nekom prethodnom životu, neko te je prokleo za vjek i vjekova i to te neprestano prati kroz život.
Naime, Mihael Balak je bivši nemački fudbalski reprezentativac i jedan od najboljih veznih fudbalera svog vremena. Kapiten, pravi vođa na terenu. Timovi u kojima je igrao dominirali su travnatim terenima, nadigravali protivnike ali nisu uzimali trofeje, bar ne one bitne. Pod bitnim se podrazumevaju trofeji LŠ, Evropskog i Svetskog prvenstva u fudbalu. Oni trofeji koji dele najveće od velikih. Sa Leverkuzenom je gubio sve na vrlo bizaran način ali je to bila sinergija prokletstva Neverkuzena i Balaka. U Bajernu uzima titule prvaka Nemačke ali od čelnika kluba biva optužen da igra loše u najbitnijim mečevima, onim u LŠ. Prelazi u Čelzi i gubi polufinale sa Liverpulom na penale a sledeće godine neverovatnim promašajem Terija sa penala gubi i veliko finale. I kao “veliko finale“ njegove karijere u Čelziju, na vrlo bizaran način gubi polufinale od Barselone. Desio se sudija Ovrebo, dogodilo se da Iniesta u poslednjoj sekundi meča pogodi neodbranjiv deo mreže. Dogodilo se Balakovo prokletstvo.
Da li treba pominjati da je se Nemačkom izgubio sva finala koja je igrao?
Fudbaler sa čijim odlaskom se ugasila kraljevska krv Real Madrida. Ljudina. Gospodin. Klasični napadač, špic. Čovjek kojem su žeđ za golovima ubrizgala dva centarfora balkanskog porijekla- Peđa Mijatović i Davor Šuker. Učio je od majstora i ispekao zanat.
Davne 1994. je debitovao, tad je počelo objašnjavanje.
Najviše postignutih golova u istoriji kraljevskog kluba, Lige šampiona, Uefinih takmičenja...
I šta se desi? Napravi život neslanu šalu na tvoj račun i dovede Murinja sa svojim stavom "ja moram mjenjati i prekidače u klubu, ja sam Bog otac", dabogda ga Borka Pavićevević kulturno dekontaminirala, i sve što je dao klubu u kojem je ponikao sada pada u vodu. Kao kad ti djevojka koju si htio ženiti saopšti da je trudna, sa crncem i shvatis da je ona samo bezvrijedni megaloman. A Raul, šta radi? Gospodin čovjek, neće da se prepire sa megalomanskim pičkama nego ode u Šalke i nastavi da daje golove, jer to mu je u krvi, on bez golova ne može da živi, to je opsesija, takvi su pravi centarfori. A ne ovi što se pojavljuju po kojekakvim magazinima sa manekenkama, koji svojim skandalima pune novinske stupce. Ima li Raul ikakav trač iza sebe? Gospodin čovjek, kad je osvojio LŠ 1998. vozio "Golfa 2" skroman a zna prepoznati kvalitet. Za Razliku od svog vješitog takmaca u davanju golova Pipa Inzagija on je znao dati gol i van peterca, pa čak i van šesnaesterca. Igrao u tada osrednjoj reprezentaciji Španije koji je slovila za vječitog favorita iz sjenke, i dao hrpu golova. On je bio sjenka svakog odbrambenog igrača.
Bez sumnje, prestiće ga neko pobroju golova, da li Mesi ili K. ronaldo (namjerno malim slovima, samo je jedan Ronaldo ), ali neka, rekordi i postoje da bi se rušili. Samo Raul je te rekorde postavio kad su zelenim tepisima hodili bogovi, Zidan, Figo, Ronaldo, Nistelroj, Anri, Del Pjero, Toti, Pipo...
Kad je Figo (za kojeg sam mislio da je pederastog izgledea dok nisam vidio K. ronalda, uostalom ne znam koji je kurac tim portugalcima u zadnje vrijeme sve sami pederčići, eno i onaj Nani) došao u Real, mogao je da traži sve što poželi, i sve bi mu bilo ispunjeno. Osim jedne stvari- NE MOŽEŠ DOBITI BROJ 7!
Raul je suvereni vladar broja 7.
Ima gomila definicija naslovljenih imenom čuvenog Super Zube, ali on zaslužuje mnogo više od šture definicije u tri reda, i poređenjem sa njegovom pederskom verzijom iz Real Madrida. Jedan od poslednjih pravih centarfora, klasičnih, pozicije koja se lagano gubi u fudbalu obesmišljenom gomilom novca, zaštitnik broja 9.
Fudbal sam zavolio zbog njega. Fudbal sam počeo da treniram zbog njega. Fudbal sam prestao da treniram kad je sjebao nogu igrajući sa rezultatom opsjednutim Italijanima. Kad sam čuo da je jebao neke tranvestite, i ja bih to isto uradio da sam imao priliku. Zbog njega smo fudbal igrali na plus 40 stepeni Celzijusa, a u dvije ekipe svi igrači sa njegovim dresom. Brale, njega ni lasom nisi mogao uhvatiti kad krene u dribling, ama „biciklom“ ti oči sveže mrtvouzice, i to dok je ponovljeni snimak. Ovaj uživo nisi nI vidio. Tako je bilo i sa drugim driblinzima. Ovaj najljepši segment fudbalske igre doveo je do savršenstva. Niko to prije njega nije radio toliko brzo i jednostavno, i niko poslije njega. Od njegovih driblinga na guzicu su podjednako padali i odbrambeni igrači i publika. Poslije utakmice, teren je ličio na Kosovo polje poslije bitke. Prosute džigerice, pluća, ljudi slomljenih nogu, ruku...Prvu ofsajd zamku izbjegao je kao spermatozoid, tad je prvi put i dao gol.
Znam da serem k'o Gorčin Stojanović u Blicu, ali fudbal je stvarno izgubio dušu. Pa ne može se mentalna zaostalost Balotelija pravdati njegovim „supertalentom“, to je sve go kurac. Ronaldo je sa 18 godina u PSV-u na 57 utakmica dao 55 golova, pa da je u našoj ligi dao, mnogo je.To je supertalenat.
U karijeri omeđenoj povredama postao je i ostao jedan od najvećih. Vjerovatno i sada izbjegava ofsajd zamke u vidu zahtjeva za alimentaciju. Igrao je u ritmu karnevalskih noći, tako je i završio karijeru. Dao nam je san da možeš biti vrhunski sportista i sa viškom kilograma.Kako jednom rekoh- život ne voli driblere.
Klinci u žestokoj borbi na fudbalskom terenu... Jedna ekipa postiže gol...
„RONALDOOOOOOOOOOOOO!“
Protivnik:“Ma kakav si ti Ronlado, jebem ti mater smotanu, posrećilo ti se. Mrš!“
-„Šta je , jes' ti bolji, jebem te nakazna?“
„O'š sad da vidiš ko je Ronaldo?“
„'Aj, dođi 'vamo jebem ti mamu!“
Poslije dugotrajnog šaketanja jedan odustaje...
"Eto ko je pravi Ronaldo!"
Kao i sve, i naše svadbe se do nekih granica razlikuju od jevropskih.
Može se reći da su srpske proslave kao i srpski javni klozeti - SAMO ZA HRABRE.
Marsej, 23. maj, mladenci: Žizel i Adam, broj zvanica: 40.
-Adam ustaje iz kreveta probuđen mirisom hrizantema i pesmom devojaka koje kite kuću i dvorište holandskim lalama. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka krojača da mu donese odelo.
-Žizel ustaje iz kreveta probuđena mirisom naparfemisanog pisma koje joj je dragi poslao dan pre venčanja i zvucima violina uz koje njen otac prima čestitke od komšija. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka da dođe čopor krojača, dizajnera, šminkera, frizera, molera, dunđera...
-Adam je spreman, po njega dolazi limuzina i sa užim krugom prijatelja odlazi u pravcu mladine kuće uz pratnju aplauza sa okolnih balkona i prozora.
-Žizel je spremna. Adam stiže i mladenci sa užom rodbinom odlaze na terasu najfinijeg restorana sa pogledom na vinograde.
13:00- Adam i Žizela plešu uz muziku simfonijskog orkestra, sve oči su uprte u njih. Roditelji plaču od sreće.
14:00- 17:00 Svatovi jedu kornjaču sa breskvama, batak pterodaktila i zmajevu kuglu sa sirom od nojevog mleka.
17:00-18:00- Svi plešu. Mladoženja je popio dve čaše vina i uši su mu postale crvene. Svadba je gotova. Mladenci idu svojoj kući od 400 kvadrata koju su dobili za svadbu od deke i bake. Vode ljubav a ujutru idu na medeni mesec na Tahiti.
.......................
Pirot, 23. maj, mladenci: Nebojša i Radmila, broj zvanica: 530.
-Nebojša ustaje iz kreveta probuđen mirisom svadbarskog kupusa koji se kuva ispod njegovog prozora i drečanjem vepra koga pijani kasapin pokušava da zakolje flašom rakije. Ne odlazi u toalet jer se već, mrtav pijan, ispišao u saksiju pored kreveta. Ne tušira se. Navlači čarape od prekjuče i zove kevu da mu nađe odelo.
-Radmila ustaje iz kreveta probuđena mirisom gaća koje je njen dragi zaboravio dan pre venčanja i zvucima protivtenkovske paljbe uz koje šenluči njen otac i gađa komšiju na drugom brdu. Mrzi je da se tušira. Odlazi da se zapere. Oblači trenerke i čeka da joj buduća svekrva donese venčanicu sa buvljaka.
-Nebojša nije spreman jer je košulju izmazao paradajzom. Oblači dedinu košulju spremljenu za sahranu. Seda u golfa i ide do kuma, gastarbajtera, koji vozi stodva'estrojku.
-Radmila mu psuje majku jer kasni. Mladenci sa širom rodbinom, poznanicima, komšijama, prijateljima i neprijateljima odlaze sa 4 autobusa i konvojem vozila u pravcu barake sa pogledom na farmu tovne junadi.
13:00 Mladenci su mrtvi pijani, pleh muzike nema jer im se pokvario kombi kod Vlasotinca. Počinje ''Rumenka'' i ''Vlaško kolo'', al' na sintisajzeru.
14:00-21:00- Svatovi jedu šareno meze, mućkalicu, sarmu, punjenu papriku, pečenog ovna, kupus, prasetinu, baklave i doboš tortu.
21:00-04:00- Svi su pijani. Kuma su odneli još kod predjela. Organizuje se potraga za izgubljenim starim svatom koga nema već dva i po sata. Nalaze starog svata na farmi tovnih junadi. Mladoženja se raspojasao a mlada je stavila peškirče oko vrata.
Deda 'vata šurnjaju za dupe. Izbija opštenarodna tuča. Dolazi policija i rasteruje pijane goste. Saldo: 150 uhapšenih, 438 kopče, 12 preloma, 570 slomljenih tanjira.
Mladenci idu njenoj kući u francuski ležaj ''Ambasador''- poklon njegovog dede.
Pijana mlada pada u nesvest, a napaljeni mladoženja odlazi da firca taštu.
Prst koji je svoje konačno značenje dobio još u davna vremena, kada je prvi muškarac stavio burmu na domali prst i glasno rekao - do kurca.
Miks duvke i ispijanja piva.
Posle puno godina slušanja tuđih iskustava, prisluškivanja razgovora odraslih, celonoćnih gledanja edukativnih filmova sa oznakama HHH ili +18, te dugogodišnjeg nemilosrdnog bildovanja svoje junačke desnice, sledi maturski ispit svih tih stečenih znanja i sposobnosti pred jednočlanom komisijom.
Vremensko trajanje tog ispita je uglavnom mnogo kraće od očekivanog...
