Hijerarhijski gledano, najvažnija stvar u oca posle Golfa Dvojke i singliranja Nemaca na dva plus drugo poluvreme.
-Čika Zoki, imam za tebe nekih novosti, mada, mislim da je najbolje da sedneš, a ja ću za svaki slučaj da pomerim sve oštre, tupe i grube predmete koji dovode u pitanje moju bezbednost... -Mali, ne seri... kad sam dozvolio da te ova moja dovede u'kuću, izdržaću i ostalo... -Ne bih da se prebacujem sa teme, ali... -Mali, nastaviš li da kenjaš... ja ću tebe prebaciti na onaj parking preko puta zgrade... -Kad smo već kod parkinga... nema veze... E, ovako... naša Nataša je u blagoslovenom stanju, kako bi to naš narod rekao... imaćeš unuku! -Čekaj, unuku? Žensko unuče? Popišulju? -Meni je svejedno... dete je dete... -A što si pomenuo parking? Da nisi ogrebao golfu? -Ma, kakvi... nego, je l' bi mogao da mi daš auto da je odvezem na pregled? Moj kod majstora... -Preseče me, lud majci 'odao... ja mislio ogreb'o si ga... -Znači, ne ljutiš se na mene? Rekao si mi da ti je ona jedinica i da vodim računa... -Zete, imaćeš i ti 'ćerku, pa ćeš i sam posle dva'es'pet godina odrediti prioritete kad vidiš koliko te ne jebe ni dva posto...
Obred koji se obavlja u cilju prestanka detetovog plača, svaki put kada to isto dete zvekne u neki deo nameštaja.
- Tata, optaaa! - Jeste sine, 'ajde šutni tati loptu! Hop! - Gooooo! - Bravoooo, pazi sine na st...:*DUM*: - MJEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!! - Ništa, ništa, dođi ljubi tata! - AAAAAAAAAAAAAAA!!! - Dođi da bijemo sto! Nevaljali sto, a, a, a, udri sine! - Ne klimaj taj sto Mikane, razbićeš mi vazu! - Tiše Savka, da ne prođeš kao što je kredenac juče!
Po sistemu, šta će detetu tolke pare, retoričko pitanje koje svaki roditelj postavi sinu, kad za rođendan ili dolazak nekog rođaka iz inostranstva zabode kakav keš. Šta će detetu tolke pare, ne zna on šta je to, mi ćemo za to da platimo struju i telefon, a od sledeće plate dobiće tu igračku koju tolko želi. Posle par godina uzimanja harača od deteta, ovaj izvali o čemu se radi i seti se da je uvek bio kraljan od strane roditelja kada je dobijao keš, pa više ne želi da mu roditelji bilo šta čuvaju, ali posle par šamara da i onu ušteđevinu od 5 i 10 dinara. Neki iskusniji bebci lažu pa prijavljuju manju cifru i pola zadrže za sebe, kad konačno shvate kakve diktatore imaju u kući.
-Sine, kolko ti je dao para tatin rođak Mile? -Sto evra, jeee. -Samo? Kakva je on cicija postao. -Hoćemo da idemo da kupimo onu igračku što mi se sviđa? -Kako ne... A sine, oćeš mama ti čuva te pare, pa da idemo sutra da kupimo? -Evo mama. Jedva čekam sutra! -----
-Sine, kolko ti je para dao tatin rođak Mile? -Sto evra. -Samo? A je l oćeš da ti mama čuva te pare? -Kao prošle godine? Ako mora... -----
-Sine, kolko ti je para dao tatin rođak Mile? -Pedeset evra. -Cicijaš pravi, nula od čoveka, kao i svi tatini rođaci!!! -Oćeš ti da mi čuvaš pare, mama? -Oće mama, oće...
U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.
U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.
U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.
Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.
Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.
Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.
Nešto sam načuo ovih dana da se sprema svadba. Udaje se ona devojka što voli cveće za onog mladog vojnika pacifistu. Bojim se da ću morati pozvati i nekog lekara da se doseli, trebaće mi nešto protiv glavobolje...
Rečenica koju koristimo da bi nekome dali do znanja da lupa gluposti van svih poznatih i nepoznatih granica, da je otkrio sasvim novu dimenziju fejla i budalaština.
-Matori, da znaš što sam čuo dobru pesmu od Karleuše... -Napusti objekat!
- Znači, do jaja ti ovo što držiš časove seksualnog vaspitanja srednjoškolcima, a? - Ma, sve je bolje od biroa, brate. A i plata je sasvim solidna, da ti pravo kažem... - Pa, dobro, super. Pretpostavljam samo da ti je težak smor što posle završenog Filozofskog faksa moraš da vodiš konverzaciju sa naloženim tinejdžerima... - Kul je sve, veruj mi...E, a što imam jednu učenicu, ima dve petice pa me pitala... - ...da l' može i treću, :hnjo, hnjo, hnjo:? - Jok, bre, nego levu i desnu pa je interesovalo da l' u toku seksa može da udavi partnera, ma pišijada jebena...
