Kladionica iz kraja. Dvoje, eventualno troje radnika, 15ak standardnih ljudi koji tu bleje i gazda koji pokušava da nedostatak prostora, inventara i obezbeđenja nadomesti „kvalitetnom uslugom radnika“...
Prosečna subota/nedelja
Dežurno zakeralo: Opet vam je zamrljano ovo ovde u listi! Ništa ne vidim, a dao sam vam 20 dinara za ovo! Vratite mi novac! Daj mi onu knjigu utisaka, sa' ću da napišem da je ovo najgora kladionica u gradu! Radnica: Dobro, izvinite, evo vam novac nazad, znate, te štamparske greške su česte... (U sebi: Jedi govna, pederu, idi negde drugde kad je ovo najgora kladionica u gradu, taman jedna budala manje meni na vratu)
Dokoni penzioner (daje svežanj papirića A8 formata, svaki sa obe strane podeljen na četiri dela; u svakom od njih upisano po četiri meča, na svaki tiket stavlja minimalnu uplatu): Ćero, otkucaj to, odo' ja do pijace, taman ćeš da završiš dok se ja ne vratim. Pola sata kasnije se vraća, uzima tikete i listiće. Radnica: To vam je 530 dinara. Penzioner: Nemoguće! Ja sam izračunao da je 520! Sa' ćemo zajedno da izračunamo, daj to sokoćalo (digitron). E! I na ovom jednom tiketu si mi promašila! Treba više, a ne manje poena! Radnica: Naravno, evo odmah... (U sebi: Umri već jednom)
Dežurni lovator (donosi na isplatu tiket od 45.122 dinara): Eee, pošto si mi ti uvek talična, evo ti kupi sebi neki sok (ostavlja bakšiš od 22 dinara) Radnica: Hvaaaaaaaaalaaaaaaaaaaaaa komšijaaaaaaaa (U sebi: Idi kupi mi ti sok za 22 dinara, pička ti materina)
Dva dokona klinca od 13 godina (donose 20 listića sa po 16 mečeva, svaki za 30 dinara): Ovo da nam otkucaš, rekao gazda da možemo da igramo tikete, a poker ne smemo. Radnica: Dobro, daj ovamo... (U sebi: Dabogda noge izlomili, majku vam vašu, samo mi još vi trebate)
Lokalni dripac (uključuje slot za 50 dinara, seda i posle 5 sekundi lomi staklo): Šta je bre ovo, pička vam bre materina! Oćete da vas sve pobijem ovde mamu vam vašu! Što je ovo namešteno, a, a? Je l' znaš koliko sam ja para ovde ostavio, a dobio sam znaš šta? Kurac sam dobio! Reci onom tvom gazdi da ću da mu jebem mater, znaš! (šutira kantu za đubre i izlazi. Kad se gazda pojavi, šeni k'o kuče)
Tatin sin – rugoba, umislio da je Matt Damon: Ooooo, što smo lepi danas. Radnica (u trenerci i duksu 4 broja većem, mrko): Hvala TSR: Jeeee li, a što se ti nekad ne našminkaš malo, ovo ono...? Radnica: Ne, nisam ja u tom fazonu...ne šminkam se uopšte (U sebi: Jeste, za tebe i ovu gomilu paćenika ću da se šminkam, baš mislim. I haltere da obučem možda?)
Lik iz kraja (po troje maksimalno u toku dana. Dolazi da naplati 1000 i neki dinar): E, šta ima? Evo zadrži ovo (ostavlja 50-100 dinara) Radnica: Hvala (U sebi: Bog ti pomogo)
Stidljivi udvarač: Zzzzzzdravo. Radnica: Zdravo. SU: Paaaaaaa ovaaaaaj...mmm...kako si? Radnica: Super. Šta 'oćeš? SU: A? Mu(c)(v)anje se nastavlja dok ga ne prekine...
Blejač iz kraja, inventar kladionice (komada 5-8): Ej, de si. Daj mi otkucaj ova tri tiketa, na sve stavi minimalno, kol'ko beše, dvadeset?... (Radnica, u sebi: Je l' možeš jedan jebeni dan da odeš u neku drugu kladionicu???) Blejač:...i dođi posle da igramo karte, kupili smo sok i čips. (Radnica, u sebi: e, živ bio za ovaj čips)
Na kraju radnog dana, dolazi gazda... Gazda: Mh, ko je uzeo 3000 dinara, kakav je ovo tiket? Zašto nisi rekla da ne može? Ovo su neke nameštaljke, garant, kako to da su danas došla čak tri tiketa veća od hiljadarke? I zašto je ovde nered? Ne možeš samo da isprazniš pepeljare i pobacaš đubre i usisaš i oribaš wc i vratiš stolice na mesto, moraš da obrišeš stolove onim sredstvom što sam ti doneo, i da opereš sve prozore bar na svaka dva dana i nekoliko puta dnevno da lepo uglancaš ekrane na svim televizorima...to ti je deset posto od plate za ovaj mesec. E, da, što se tiče povećanja plate, za 3 meseca ako se posao popravi dobijaćeš 500 dinara više.
Radnica koja ima kući dvoje dece i nezaposlenog muža: Naravno gazda, nikakav problem, uvek ste bili fer i pošteni. Izvinjavam se za nered, neće se više ponoviti (U sebi: Jebo ti pas mater, dabogda deci lekove kupovao od ovog što mi skidaš)
Radnica koja ima ikakvih šansi da nađe drugi posao u skorije vreme: Ma sagnite mi se i ti i ona gomila idiota koju trpim ovde za 200 evra mesečno i poljubite me u dupe (gađa ga ključevima i izlazi lupajući vratima. U sebi: peva)
Ona je devojka koja ti skroz promeni život. Iz korena. Menjaš ponašanje, shvatanja, razmišljanja. Sve. Prestaneš da budeš seljak. Više ne duvaš nos na sred ulice tako što jednim prstom začepiš nozdrvu i duneš. Ne. Sada koristiš maramice. Počneš da budeš neko sasvim drugi. Ona je devojka zbog koje ti neće biti žao da ispališ ortake. Neće ti biti žao zato što nisi otišao sa njima blejati ili u kafanu. Bitno ti je samo nju da vidiš. Ona je centar tvog sveta. Sve se oko nje vrti. Ona ti je na prvom mestu. Ona je devojka kojoj po prvi put kažeš: ''Volim te'' i stvarno to misliš. Gledaš je sasvim drugim očima nego svet oko tebe. Ona je za tebe najlepša, najpametnija, najzgodnija. Sve ostale su ti ništa naspram nje. Uopšte, za sve ostale te baš briga. Gledaš samo nju. Želiš samo nju. Svakodnevno pokušavaš da joj pokažeš koliko ti znači. Nikada ne psuješ a kamoli dižeš ton. U stanju si sve da uradiš za nju. Šta god da kaže. Ne daš je nikome. Jebao bi kevu svakom liku koji se mota oko nje. Nadaš se da će vaša veza večno potrajati. U tripu si da ćeš da je ženiš, da je ''ona prava''. Super ti je. Idealno. Ne može bolje. Srećan si kao malo dete koje dobije igračku koju oduvek želi. Sve do jednom. Sve dok ne dođe i taj dan. Dan kada nju to sve smori. Kada joj jednostavno dopizdi. Svidi joj se neko drugi. Jebi ga. Ne možeš tu ništa. Nemoćan si totalno i baš zbog toga ti je najviše krivo. Završava vezu čuvenim rečima: ''Ja bih da ostanemo prijatelji''. Znaš da ne možete to biti. Ne posle svega što se dogodilo. Nju boli kurac. Realno. Rešila te se i sada je slobodna kao ptica. Provodi vikende u ludim provodima, dok se ti razbijaš od alkohola po lokalnim kafanama. Nije ti jasno zašto? Zašto? Šta si to uradio? Gde si to pogrešio? Jedino ti to prolazi kroz glavu. To i trenutci vaše veze. Dani kada ste se smejali zajedno, sprdali, zajebavali. Vreme ti jako sporo prolazi. Minuti kao sati. Sati kao dani. Ona je devojka zbog koje će ti poteći prva suza. Ona je devojka zbog koje ćeš se po prvi put u životu skenjati zbog neke ribe. Svi ti govore: ''Ma naćićeš drugu! Svet je pun boljih riba!'' A ti samo spuštaš pogled. Znaš da je ne možeš tek tako zaboraviti. Ne treba ti nijedna druga. Želiš samo nju. Misliš da ti nema utehe. Da te to nikada neće proći. Sve dok ne osvane i taj dan. Dan kada sa ponosom možeš reći da si je preboleo. Da je to sada prošlost za tebe. Opet se smeješ, iskreno od srca, opet je sve kao nekada. Opet si u igri. Neukroćeni pastuv se vratio. Budu ti smešne stvari oko kojih si toliko gubio živce. Međutim, uvek ćeš je pamtiti kao svoju ''prvu ljubav'', kao devojku sa kojom si sve prošao.
Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.
M: Aaalooo dobro veče! J: Dobro veče. M: Kako ste? Jeste zdravo? J: Dobro smo. Zdravi smo. M: Ima li zime? J: Ima M: Kako si ti sine? J: Dobro je. M: Je' slušaju matori? J: Slušaju. M: Ima li kak'a devojkara? J: Ima. M: Jel znaš ko je na telefonu? J: Ne'am pojma! M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene? J: Ne mogu da se setim. M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE! J: Ne znam stvarno. M: Pa sa kim ja razgovaram? J: Sa Jovanom Ilićem. M:... J: Alo!? M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Privremeno mentalno stanje momka koji prolazi kroz tešku fazu nakon raskida. Ona faza kada ne razmišlja ni jednom, a ni drugom glavom, već srcem. Tada se dešava da ožalošćeni ni ne primeti tako očigledne signale suprotnog pola.
Deset sati uveče, priroda, cvrče cvrčci. On je zapalio vatru čiji plamenovi daju toplu i nežnu notu crtama njenog lica. Ona neumorno vrti kosu, trepuće umilno i pušta da joj bluza sklizne sa jednog ramena. On, sav ozbiljan, predano prepakuje ranac za sutra, ni ne primećuje je. Ona, pomalo uvređena ali odlučna, kreće u nešto konkretniju akciju.
Ona (mazno): Baš volim što sam baš sa tobom ovde došla, tako si snalažljiv. Ne bih mogla sama bez tebe. On (ne dižući pogled): Ma da, oduvek me je zanimala priroda, kao klinac sam se sa najboljim drugom igrao Robinzona Krusoa, odlučili smo da provedemo veče sami u šumi, pekli kukuruze, bilo je do jaja, e kako mi taj ortak nedostaje.. Ona (zbunjena, ali nastavlja): Ali ja ni sa kim drugim ne bih išla na ovakvo mesto, sa drugim bih se plašila. Sa tobom se ne plašim... On (ne dižući pogled): Ja se ničeg ne plašim, ni zmija, ničega. Sanjao sam kako je neki piton ispred mene i neki mi kurac ušao u dupe i ja krenem da ga krljam nekom močugom krvnički, da crkne majku mu pokvarenu... Ona (uviđa priliku): A kad si kod spavanja gde ću ja da spavam? Moja vreća za spavanje je uska i za mene samu, a tvoja je široka kao za dvoje.... On (ne dižući pogled): Ma šta uska, ja sam u toj spavao, a kamoli ti nećeš stati, čuj boga ti, nisi veća od ovog vola. Ona (pokušava da probudi u njemu prirodnog zaštitnika): A ako me napadne nešto noću? On (ne shvativši): Ma šta će da te napadne, ću ti pokažem posle nešto što sam naučio na treningu, skok i okret pun krug, nogom ga sjebeš u facu i završio je karijeru. Ona (ušuškava se u kaputu i folira se da šmrče): Hladno mi je... hoćeš da me zagrliš? On (i dalje zabuljen u ranac): Prljave mi ruke od majoneza što je iscureo iz ovog izdrkanog sendviča, eno ti vatra pa se grej. Ona, razočarana i nadurena, okreće mu leđa i pakuje se u vreću. On (misli se u sebi): Jebote, ja rek'o ću da pojebem nešto vecčeras, a ova razmažena samo kuka...
