Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.
mama tvoja
Izraz kojim se iskazuje spontanost neke osobe. Ne, ona ništa neće planirati, niti ima jasno definisan plan rada. U suštini čovek koji radi šta hoće, kad hoće bez ikakvih stega. Reaguje bez razmišljanja, srcem. Svestan je da su najbolja pijanstva upravo ona koja se spontano dese. Osoba koja zna da kad očekuje mnogo, vrlo lako može i da se razočara, pa stoga ne postavlja nedostižne ciljeve.
Veliki boem, hedonista, veseljak. Dim kvalitetnog duvana i flaša zidarskog piva su mu dovoljni. Gitara mu je prva ljubav, žene druga. On nije alkoholičar. Daleko je od toga. On uzima alkohol, a ne alkohol njega.
Polovinu svog novca je dao na alkohol, žene i kocku, a drugu je protraćio, kao što je rekao Džordž Best, legenda Mančester Junajteda. Uživa u svojoj koži. Osoba pored koje se svi osećaju opušteno. Nema stega modernog doba, nema muke i straha. Prijatan za druženje.
1 – Jesi za nekog vopsa danas?
2 – Nisam planirao, trebao sam nešto da radim, ali ko ga jebe, 'ajmo!
Miris vrućeg peciva iz obližnje pekare...
Kada uključiš svetlo u hodniku, a isključiš u sobi i tako namamiš komarce u hodnik.
Misterija koja baca u senku tajne egipatskih piramida.
Imate divnu djevojčicu. Mirno, slatko stvorenje koje je svima drago.
Poslušna curica koja se nikad nije usprotivila ocu i majci, nikad nije rekla ''Ne''. Dobro uči, primjerna je, kulturna...
Međutim pojavljuje se tip niotkuda. Lik sa minđušom, pirsingom, pleteničicom.
On svira gitaru, jako je čudan, narkoman je sigurno.
Vaša ćerkica je sa njim pola godine, i vi ste mirni, sve dok ga jednog dana ne ugledate i ne skontate da je on sto posto narkoman, a jelte, šta bi drugo mogao da bude kad tako izgleda?
Mora da se drogira svako veče da bi održao takav izgled jer pirsinzi i minđuše ne mogu da izrastu odjednom, sve to droga napravi od čovjeka.
Počinjete da pizdite od toga da vašu mezimicu, nježnu damicu neko gleda sa narkomanom jer će oni svašta da kažu. Nebitno je to što su oni srećni i u ljubavi, ko jebe to kad će on sigurno da je navuče na neko zlo.
Neće on kročiti u vašu kuću ne zvali se vi kao što se zovete, i neće taj narkoman imati bilo šta sa vašom ćerkom!
Neka sjedi kući, vi je ubijajte u pojam i maltretirajte je, ništa to nije strašno, neka nauči da treba da gleda ljude po tome koliko imaju minđuša, jer minđuša je ogledalo duše!
Potrudite se da joj pronađete nekog zgodnog i bogatog doktora, advokata, šta god, samo da je nalickan i da je što više pederast jer vam on, jelte, neće ni pipnuti kćer, poštovaće je, jer on to zna, doktor je valjda, a i bogati se bolje razumiju u poštovanje prema curi.
Volite doktora zeta, svi ostali su narkomani jer su se ustali u 6 ujutru da natovaraju drva (to je nečasno), i što nisu ništa jeli da bi se sastali sa drugarima da prodrkaju gitaru malo, oni uništavaju mlade djevojke, njih treba kastrirati i poslati u zatvor, sve do jednog!
E pa gospojo, minđuše i repići se skidaju za manje od 30 sekundi, a bogatstvo se stiče mrtvim rođacima i prevarama, većim dijelom; doktori i bogati ljudi su većinom šupci kojima je uvijek malo, a ljubav prema društvu i rad za život je urođen, a ne našminkan; i gospođo, ne sudite po izgledu jer jebeni podočnjak je od rada i jebeni pirsing je dječački san, a ako sve to prešminkam, neću biti bolji čovjek.
Lik koji prilikom svake tuce,mora da stane izmedju zavadjenih strana(citaj:dva alkosa sa povecim brojem promila u krvi)ne bi li ih razdovojio i tako ispao veoma zajeban lik,o kome ce se narednih dana pricati kao o velikom coveku koji je sprecio vece sranje.Ima veoma specifican nacin razdvajanja:stane izmedju zavadjenih strana,jednom se nabije u facu,a drugom okrene dupe,rasiri ruke i uz glasne urlike ovog ispred sebe, gura grudima.Izraz nastao na osnovu vojnih snaga Ujedinjenih Nacija (UNPROFOR),koji posredstvuju u svakom sukobu na svetu.
Mile i Zile krecu u fajt.Gomila oko njih je u transu.
Gomila:'Ocemo fajt!'Ocemo fajt!Ooooooooooo....
Tuca krece,razmenjuju se udarci,polako se i krv nazire.....ali u tom trenutku ulece Cile i razdvaja ih na gore pomenuti nacin.
Steva(razocaran prekidom fajta):Uuuu,vidi ga ovaj Unproforac....sad cu da mu jebem mamu....zar zbog tebe da ne gledam fajt!?
Recenica koja ustvari znaci:,,Nismo uradili nista''.Koriste je fudbaleri i organi reda kada nesto zajebu.
Zigic:Eto,uradili smo sve sto je bilo u nasoj moci....ali izgubili smo 6:0....bice bolje sledeci put.
________________________________________________________________________
Direktor policije:Mladic koji je ukrao cokoladicu i tri zvake je gonjen 3 sata......na zalost,nije uhvacen,ali su nasih 100 policajaca i 20 oklopnih vozila,zajedno sa dva tenka,uradili sve sto je u njihovoj moci.
Recenica kojom se izaziva domacin da te ponovo ponudi nekom hranom,koju si ti prvi put odbio iz pristojnosti,pa da navalis,jer si vec odradio sve sto treba da bi ispao pristojan.
Mile:Komso,uzmi malo ovu pitu...moja Rumenka pravila.
Zile:E,ne mogu,Mile,hvala ti,ali jeo sam pre nego sto sam krenuo....
Mile:Ma,uzmi komso,pa za vas je pravila....
Zile:Ajde,onda da je probam....nije red da se odbije.
Kada prijatelju šapneš da pogleda nekog ali da se ne okreće odmah da ne bude očigledno, a on kao za inat, pogleda iste milisekunde kao da mu život od toga zavisi.
Rečenica koju ženske osobe treba da izbegaju da izgovaraju muškarcima,pogotovu ako su oni još u društvu sa još nekolicinom drugara (havarija tek onda može počne). Čak i ako je ova izjavna rečenica upućena na njegov mobilni telefon ili možda čak psića koji šeta, (muški mozak je čudna stvar) on će to odma prešaltovati nekom logikom na svoju "alatku" (vrlo je moguće i nastajanje trajnih psihičkih posledica-čitaj kompleksi, koje su teško izlečivi). Zato moje dame-OPREZ!!!
Petak. Veče. Lik i likuša sede u kafiću. Prvi dejt. Neprijatna tišina usled nedostatka tema za razgovor. Liku zvoni telefon- javlja se i po završetku razgovora spušta ga na sto.
Likuša: Jaooo je li to ova nova Nokia?! Jao smem li da je pogledam na sekundu, dve?! Kakve slike slika?! E, ajde molim te ako mogu sebe da capnem par puta? Nije ti frka? ( baš super sutra cu moci da okačim nove slike na fejsu)
Lik: Ma opušteno. (uuu, odlično upecala se, još neki kompliment da se baci i mož' da padne žvaka)
Posle par fotkica likuša stupa na scenu.
Likuša: E hvala baš si zlatan! Mnogo mi se sviđa tvoj fon, baš je mali i sladak!!! (uz jedno namigivanje)
Lik: HE?! (system failure, brainwave overload,critical temperature reached- šteta nepovratna) Kako to misliš MALI i SLADAK?!!! Baci to iz ruku smesta!!! Pih, šta ti meni mali i sladak?! Vidi ga bre prava mašina, ma zver prava, ki od planine odvaljen!!! I nije mali da znaš!!! Nego su tvoje ruke...velike!!!
Likuša: (wtf?!)
(svi znamo da u malim rukama sve izgleda....prosečno,hehe)
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.