Najpre treba stvoriti uslov za pojavljivanje na žurci. Obucite se lepo (košuljica, ovo-ono) i prskajte parfem na sebe najmanje pet minuta. Nađite društvo. Ova stavka je od izuzetnog značaja zbog pravila "Nikad ne budite sami" koje ćemo kasnije objasniti. Poželjno je da dođete autom i parkirate se blizu ulaza kako bi svi ustanovili da ste dobrostojeći. Dok vas devojke posmatraju kroz prozor diskoteke kako glamourozno izlazite iz vozila, potrudite se da hodate što sporije i uz to obavezno raširite ramena.
Slede pet najbitnijih pravila kojih se morate pridržavati kako biste se utopili u masu:
1. Nikada ne budite sami! Ako vas vide da sami stojite na žurci, makar na deset sekundi pošto vam je drug otišao do WC-a, obavezno će vam postaviti pitanje: "A što si sam?" i složiti neku tužnu facu. 2. Uvek držati čašu/flašu pića u levoj ruci! Desna neka bude slobodna za pozdravljanje sa prijateljima (ortacima, je l' te). 3. Kada vam neko nešto šapne na uvo, smejte se i klimajte glavom, iako ga niste čuli, pritom dodavajući: "Koji si ti ludak!" 4. Povremeno zagrlite neku devojku i bacajte se u transu. Znak šmekerstva. 5. Kada počne bar malo da vas drma alkohol - skinite majicu! Devojke će tako moći da skeniraju vaša mišićava tela. Efekat je još bolji ako se popnete na sto.
Slikovit opis prisvajanja određenog objekta. Preuzeto je od kerova koji zapišavanjem obeležavaju teritoriju.
- Vidite ovu kuću? To je MOJA kuća! JA sam je SAM sagradio! U sva čet'ri ćoška sam se popišao i jebe mi se za vaš tržni centar, i vaše pare, ste čuli!? -------------------------------------------------------------------- - Kak'a pičoka! - Si normalan? Zabranjeno voće, sine. Škemijeva riba. - Ako je zauzeta, nije oduzeta! - Jeste, Škemi se popiš'o po njoj, bukvalno. - Kapiram, markirano područje. - Ma jok, ova luda bicuri skroz, ima fetiš prema pišanju.
Grupa ljudi koja izlazi iz kuća samo kad su velike nepogode da bi obavestila javnost da se ni oni ne sećaju većih suša/kiša/snegova/poplava/ekstremno niskih i visokih temperatura...
Pravougaona površina na zidu nastala uklanjanjem Brozove slike nakon njenog višedecenijskog visenja tamo. Naime, slika se za vreme krečenja nije skidala sa zida zbog više misterioznih razloga. Tu je stajala 30 godina i novim krečenjem se Titovaža nije mogla prekriti pa je jedini način bio obiti ceo zid i ponovo izmalterisati.
Neki i dalje u svojoj kući drže Titovažu da ih podseća na neka lepša vremena.
4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati. Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“. Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo. Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje. Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.
Idealan odgovor policiji koja je naletela na vas dvadeset, baš u momentu kada idete da bijete drugu grupu ljudi. Taj odgovor može zbuniti policajce na koji sekund, dovoljno da se rastrčite kud koji.
- Alo bre, gde ste vi pošli? Ruke gore. - Polako bre gos'n milicajac, snimamo novi spot. Evo i kameru imamo. Đole, pokaži mu kameru. - Kakav bre spot i jesu to prave baklje i šipke? - Ma jok bre. Plastika sve. Đole snimaj taman da ubacimo i policiju u spot. Evo namestite se ovde gospodo i mi kao bežimo od vas, a vi nas samo gledate. Snimaj bre Đole......paljba! - Au kako ćemo da ispadnemo opasno u spotu, kolega. Dvadeset ljudi beži od nas!
