Povik koji se često čuje u porodicama u kojima se deca sistematično tuku.
Takva je bila i moja porodica. Stari me je tukao do tridesete godine kad god bi mu se ukazala prilika. Useravao me je od batina. Tukao bi me čim god je stigao. Jednom me je čak istukao i gepekom. Takav sadista je bio. I uvek su ta strahovita batinjanja bila ispresecna majčinim povikom: Ne po glavi.
Najteže je bilo istrpeti batinjanje predmetima od gvožđa, štapovima za ribu ili produžnim kablom. A najlakše sam podnosio kaiš i skaj.
Srditi otac: Opet si ukrao dnevnik! Majku ti jebem!
Srpski mit o tome kako treba promeniti poziciju na krevetu i staviti glavu na mesto gde inače stoje noge, kad neko dugo ne može da zaspi. Verovanje nastalo na osnovu toga što je Pera u narodu poznat kao duševadnik. E sad, Srbin ne bi bio Srbin, kad ne bi probao nekog da zajebe. Ovde se stiglo čak i do zajebavanja svetaca. Naime, ako dugo ne možeš da zaspiš, to je znak da je Sveti Petar došao da ti uzme dušu, a još ti nije vreme da ideš na onaj svet. Stoga, treba da zameniš spavaću pozu i obmaneš Peru koji će da proba da ti izvadi dušu iz nogu, a od toga nema ništa.
:Baba u pola tri ujutru dolazi da obiđe unuka koji pokušava da zaspi, a ne može, jer je ustao u pet popodne: B: Sinko, šta ti je? Što si budan u ovo gluvo doba? U: Ma ništa baba, ne mogu da zaspim nešto. B: Au, ništa to ne valja. Aj ti lepo meti glavu ovde gde su ti noge, a ja odo' da upalim kandilo i sveću kod ikone. ---------------------------------------------------------------------------------------------------- Mira: Šta ti je? Šta se obrćeš k'o prase na ražnju celu noć? Aj spavaj malo, majke ti. Branko: Jao, nešto ne mogu da zaspim. I srčka me nešto pritiska, plašim se da nije Sveti Petar doš'o. Aj da se okrenemo na krevetu ili makar da zamenimo mesta, hm? Hehe. Mira: Baš mi čudno što ti srce trokira. Nema ni dva sata kako si sa kumom dovršio ona četir' kila roštilja i šestu flašu belog vina. Video Petar da si rešio da sebi uzmeš život, pa rešio da pripomogne.
Najvažniji dan u životu prosečnog studenta. Dan kada student dobije nadljudsku snagu i uspe da nauči bar onoliko gradiva koliko je naučio do tad (u ekstremnijim slučajevima i više). Dan bez koga većina studenata ne bi položila gotovo ni jedan ispit.
Opravdanje za svako moguće sranje koje se na ovim prostorima izdešavalo u poslednjih milion godina, pošto niko ne želi da prizna da su ljudi žgadija i da su sve zasrali, te im treba žrtveni jarac, jer se rešavanja problema nikad ne bi dotakli ni govnjivom močugom.
- UZEŠE NAM KOSOVO! AAAAA! - Jebem im mamu šiptarsku! - TITO JE KRIV! On je pustio Šiptare na kosovo umesto da ih pobije!
----------------
- Otupstili su mi ženu s posla! AAAAAAA! Sad ću sam da izdržavam decu! - Jebiga, ljudi neće da rade, ne napreduje privreda... - Ma, kakva privreda! TITO JE KRIV! On je zadužio zemlju, pa sad prodajemo febrike!
----------------
- Šutnula me devojka. AAAAAAAAA! - Što? - Htela da se udaje, a ja još živim s roditeljima... Traži nekog bogatog. - TITO JE KRIV! Da on nije umro, još bi bila Juga i mogao bi da uzmeš kredit za stan!
----------------
- Pukla mi jutros sajla za gas. AAAAAAAAA! - TITO JE KRIV! - Kako je Tito kriv? - Tako. Kriv je.
Životni tag i fataliti kobejn u vreme bivše Jugoslavije. Junoša sa ispod šezdeset kila i sa pilećim prsima, magistar matematike sa dioptrijom -12 i +6 koji predstavlja opasnost da mitraljezom pobije vasceli svoj vod, talentovano specijalna lobanja ili jednostavno lelemudanski pametnjaković koji je rešen da izbegne vojnički dvopek i čaj od broma, pred komisijom pecao konzervu ribe u limenom lavoru. O.K., sve u redu, sve pet. Pečat u vojnu knjižicu, i doviđenja druže.
Ali, prc. U nekim afričkim plemenima čovek mora imati sto koza da bi se oženio, pingvin koji nakupi najviše kamenčića primami ženku na plođenje, ali, bato, u zemlji Mirka i Slavka, Valtera, partizanskih žena bombaša iz Bihaća i Maršalovog kera Reksa, u kojoj avliji mater na ispraćaju u vojsku nije postila suzu, u toj neće ni dočekati ni da otrači veselje ženeći sina.
On neće jebati, ustvari možda će jebati sredovečnu seosku učiteljicu, Purgerku na moru, i Ciganku na frankfurtskom autobanu, kad se bude vraćao sa bauštela. Ali oženiti se najverovatnije neće, bar ne curu iz dobre, domaćinske kuće. Ko bi dao kćerku za čoveka koji ne može pušku držati? Jer mentalitet našeg sveta je da se aljkavo busamo u grudi kad je dobro, a kad nedaća udari – dao bog, krivi Masoni i Vatikan. Ipak, valja imati zeta koji će biti sposoban izgine u nekom od ratova, ali prvo ako je moguće da krne par komšija, koji se drugom bogu mole, da ga se ima razloga kvalitetno oplakati.
A sad za kćerku udovicu... jebiga, kolateralna šteta. Dao bog... e sad koji bog od ova tri naša, u koje kao komunisti nismo verovali zarad kauzalne veze crvene članske knjižice, letovanja u Igalu i praseće butke preko sindikata, da ga jebem nesam školovana kasti.
Obrnuto srazmerna stresu i umoru prethodnog perioda a bogami i godinama.
U mladosti se javlja skoro svakodnevno, kod muškaraca srednjih godina nešto ređe (nedeljom ujutro), a kod nešto starijih-nešto ređe i od toga nedeljom ujutro.
Njena reakcija na jutarnju erekciju:
Studentkinja: Mmmmmmmm...
Žena: Jao vidi ko se to probudio! Ajmo jednom pre no što odem na pijacu.
Nešto starija žena: Ej, okreni se na drugu stranu, žuljaš me.
Neki autori tvrde da je skraćenica od Gradsko Saobraćajno Preduzeće, drugi opet od Govno Sisa Pička, a svi oni koji se svakodnevno voze GSPom znaju pravu istinu: Gore je Samo u Paklu.
Kupio sam Yuga. Ne trčim više za GSPom. Sada guram auto - bolja vežba.
Večito laganje samog sebe i tešenje prosečnog srpskog stanovnika. Dok nas Švaba, Amer i Englez celog života penetriraju metodom analno, mi očajnički pričamo sebi bajke o velikom Srpstvu i tako bežimo od surove istine. Srbi su najstariji narod! Nebeski narod! Bog čuva srbe! Na tacni servirane parole koje narodna masa ne razmišljajući upija. Ako ova teorija ikako može biti tačna, svejedno je neupotrebljiva jer u vremenu u kome živimo stvari su malo drukčije u praksi. Nemac i posle ruskog razaranja Berlina obnavlja sve svojim vrednim RUKAMA (da, da, rukama, u usta ga jebem) dok mi kukamo klečeći raširenih šaka pruženih ka nebu, čekajući da nam neko baci komad bajatog hleba da ga gospodski pojedemo VILjUŠKOM! E pa, ne mož' to tako, mora se ići dalje, bilo pa prošlo, otvori oči, sagledaj realnost i učini je boljom Srbine!
Jednostavno, jadno i bedno pozivanje na izmišljenu istoriju koje nikome nije donelo dobro. Upotrebljavaju ga nesposobne plačipičke, da se tako nepristojno izrazim.
(prenos utakmice Švabija-Srbija) Komentator: Ide Pantela, prazan gol, da li će taj dechko omašiti? I gooool, jedan nula, Marko Pantelić je postigao pogodak za reprezentaciju Srbije! Publika neverue, Žonpi koma! Srbin patriota: Hahahaha, jebi Švabe bre! Evo vam ga na! Vi ćete nas da jebete! De ćeš nesrećo jedna na nebeski narod?! Pa dok smo mi u Srbiji viljuškom - boc, vi rukama, u usta vas jebem! ------------------------------------------------------------------------------------------------- - Šta bilo to, čujem smuvao ti šuntavi Rajko ribu? - Ma ja ionako hteo da šutnem tu kurvetinu. Čuj Rajko! Dok sam ja uveliko harao ovim gradom, on je srao u gaće i jeo pačija govna! - Da, da, mi u Srbiji viljuškom - boc, a Švaba rukama, u usta ga jebem... Samo se ti teši. Umesto što kukaš, gledaj da nađeš neki nov komad, ovako je i Rajko po kome uporno pljuješ veći jebač od tebe!
