Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali) on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz….. vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode … on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa) vi – (mahnito mlataranje rukom) on – …………
(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…) on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Još neiskorišćena domaća pretnja koja ima potencijala da zabrine neprijatelja. Par 'iljada napaljenih srpskih tinejdžera je sila koju ne treba shvatiti olako. Odmazda za najljuće neprijatelje kojoj više nije potrebna viza da bi sejala destrukciju.
Vi nama vojsku, mi vama ekskurziju. Vi vaše obučavate, mi našima damo po flajku votke. Vi vašima obećavate slavu, mi našima 5 iz vladanja. Vi vaše kažnjavate, mi naše oslobađamo odgovornosti. Vi vaše motivišete da odu u inostranstvo, naši su motivisani samom pomisli da idu u inostranstvo. Vi vaše plaćate, naši se sami finansiraju.
Evo vam spisak naših srednjoškolaca i znajte da se ne plašimo da ih upotrebimo. Ako nam ne verujete, obratite se Poljskoj, Mađarskoj i Grčkoj.
Grad u kojem nema piva posle 11h. Grad takodje poznat po dobrim ribama koje nikako da izadju u neki kafic ili klub. Grad u kojem iz nekog razloga nema nijednu svirku petkom uvece. Grad u kojem taksi ne moze da kosta vise od 120 rsd kako god da okrenes. Grad u koji zeli da se preseli barem 3 tvoje ortakinje ili bivse (ako si iz BG). Grad u kojem kasirke rade brzinom kornjace. Grad u kojem mozes peske da stignes svuda za manje od 20 min, a sudeci po odgovorima prolaznika sve je mnooogo daleeeeko.
Turista: Izvinite, gde je najbliza trafika? Domorodac: Jel znas gde je Futoska pijaca? Turista: Ne... Domorodac: Uf... bolje da ti ides autobusom... to ti je mnogo daleko...
(posle 2 minuta lagane setnje u pravcu kojim si upucen nailazis na trafiku)
Setio sam se priče, mog profesora ginekoloije (pravog duga, nas hormonima opičenih srednjoškolaca), koju nam je pričao pred prijemni ispit za fakultete! Priča, direktno objašnjava, gore navedeni pojam!
Krenuvši na fakultet, sin je tražio od oca, novaca, da mu se nađe za njegove ''studentske potrebe'' Otac izvadi dva'es evra, da mu uz roditeljski savet, da je to za početak, a on neka uči, pa će biti para... Posle nedelju dana, zove sin oca, da mu se požali da nema para... -Uči sine, biće para... Posle još nekoliko dana, sin već, ostavši potpuno švorc, zvao je oca da traži pare... -Uči ti samo, sine, biće para! Na svako dalje insistiranje da mu otac da novaca, odgovor bi bio isti... -Samo ti uči, biće para! Ovakvih razgovora, naravno, ne bi ni bilo, da je sin zaista učio! Otac je, naime sakrio podosta novca u različitim apoenima, među stranicama, raznih knjiga... :) Tako da mi je jedini savet kolegama studentima: -Učite samo... biće para!
Vrsta izlaska na ispit koja nema za cilj polaganje istog, već ima inspektivnu svrhu, tj. vodi se pod izgovorom "čisto da vidim kako izgleda, predaću prazan papir".
- E, kolega, si učio ti ovo? - Ma jok, ja sam ovde turistički.
