Reklamirani sredinom devedesetih godina kao elitne visokoobrazovne ustanove, kojima može biti pandan samo Kembridž ili Oksford. U međuvremenu, valjda zbog konkurencije (razmileli se kao pečurke po celoj Srbiji), otkrila se tužna realnost da su im gradivo, a i kriterijumi, elitni taman koliko se elitnim može smatrati čovek od 47 godina koji masturbira na manga strip junakinje, igra se vozićima na baterije i javlja se u emisije Olje Bećković.
Uglavnom imaju neke bombastične nazive kao "menadžment", "fakultet za svetsko pravo", "univerzitet za dizajn i kulturu", "turbo ultra fakultet", "fakultet za posao u javnim preduzećima".
Nisu diskriminatorski, ima ih kako u Beogradu tako i u Lapovu, svuda gde ima "studenata" voljnih da plate 'iljadu evra po godini.
- Prijatelju, jel možeš malo da mi pomogneš, ti si to završio, imam neko Poslovno pravo na ovom mom fakultetu? - Koji bre fakultet? Kakvo pravo? - Ma studiram Menadžment u privredi, u Lapovu. Imam taj ispit za tri dana, ako bi mogao da dođeš kod mene večeras na neko pivo, da mi malo objasniš te osnovne stvari oko prava? - ŠKK? -------------------------------- - Brate, položio sam šest ispita u roku! - Koji bre ispiti, pa ti nisi mogao da upišeš ni DIF u Leposaviću? Kada smo bili u osnovnoj, mislili smo da si retardiran, a otac ti je pretio profesorima u srednjoj da bi ti davali dvojke u onoj tvojoj metaloposlastičarskoj školi! - Brate, studiram Megatrend, izuvam, jurim prosek! ---------------- - Koji je ovaj debeli u novinama što juri pevaljke pijan po diskotekama? Neki novi narodnjak sa Granda? - Jok, to ti je rektor Megatrenda.
Dostojanstven, samopouzdan, ponosan, neuništiv umetnik i najveći filozof svoga vremena. Čovek koji nije stao ni na čiju stranu, koji je bio za Balkan, za dobru muziku i lepe žene. Čovek koga je režim naterao da ostavi ono što najviše voli, ali nisu uspeli da unište njegov rad i da izbrišu njegov fantastićan glas koji će zauvek ostati dobro poznat na njegovom Balkanu.
1. strofa: Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa: a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete... b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren: Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa: Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
Skraćeno od point of view. Još jedan od mnogih žanrova porno filmova, ali ono što ga čini različitim, je pozicioniranje kamere, tako da gledalac posmatra celu akciju kao iz očiju jebača. Alternativni nazivi ovog žanra, bi mogli biti "Kako je biti Ron Džeremi" ili "kako li je likovima koji imaju seksualni život". U onim kvalitetnije odrađenim, vodi se računa o najsitnijim detaljima, te je posmatranje mresta, realističnije od virtuelnog snega prilikom gledanja "Ledenog doba" sa 3D naočarima. Primarni slogan ove vrste njave je: "Biti jedan sa jebačem".
Akcenat se stavlja i na predtrsioni razgovor sa objektom tršnje, što je ujedno i najrazočaravajući segment, jer od razgovora o moravskoj školi u izgradnji srednjovekovnih manastira nema ništa, priča se fokusira na načine na koji dotična voli da blajza surlu. Nakon toga, devojka baca ćega i sisodržače, đuska u maniru grand balerina, i polako spušta ruku ka svojoj barbici, milujući je nežno k'o koala svoje mladunče. Sledeći akt, niskomoraluša iz Nebraske nabija facu u kameru (lice jebača), vadeći mu viteza iz dvorca, i prelazeći preko njega jezikom k'o Tom Sojer četkom preko tarabe. Dalja realističnost se ogleda u veštoj simulaciji muškog ponašanja, jer se kamera (pogled jebača), kada se djeva raskreči u maniru konkordovih krila, direktno ustremi na tu lepu mindžu boje ratluka od ruže. "Zguza do suza" scena se izbacuje ukoliko glumica ima batićevski strmu facijalnu profilaciju, jer ista zna da ugnjavi erekciju, k'o Živojin Mišić Poćoreka na Kolubari. Pre no što prsne "Don Perinjon", kamera(pogled jebača), fokusirana je na prste vašeg jebačkog avatara, koji štipkaju bradaje. Kada jebački avatar ispusti krik, kakav lavovi ispuste kada primete ženku, zabavi je kraj. Lice djevuške liči na havariju u subotičkoj mlekari, a ona se ispod tri sloja belog smeši, kao onaj čupavi, debeli klinac što reklamira džem, kada na tri plačinke namaže pola tegle. Ovaj vid zabave ujedno je i test, jer dobro je bar i ručno izdržati, koliko i oni koji od tršnje leba jedu.
Sveštenik masonskog reda, osoba koja poseduje tajna znanja i veštine kakve mi ostali ni ne naslućujemo. Posle završene trogodišnje srednje mašinske, inicijacijom od strane Velikog Kalfe upućuje se u svete tajne automehanike i poprima nadljudske moći. Urođenim ultrazvučnim aparatom dijagnostifikuje problem, promrlja neku mantru i samo vas rezignirano pogleda ako mu zatražite pojašnjenje. Sa svetovnim osobama komunicira samo kada izgovara cenu svojih usluga, koje je pruža preko volje, samo zato jer mu to nalaže etički kodeks. Kodeks ga takođe obavezuje da nikad ne reši slučaj definitivno, tako da je susret sa njim teško izbeći na duže.
Stranka: Majstore, nešto mi lupa odozdo, pogledaj da nisu nešto kočnice... Majstor: Hmmm... silen blok... semering... remenica... Stranka: Možda treba da otvorite haubu, da pogledate o čemu se radi... Majstor mrko gleda .... Stranka: Dobro, ostaviću Vam auto, pa Vi vidite... Majstor: Sutra u 5. Čet'ri i po 'iljade.
Kruna karijere svakog akademskog radnika, njegova lična Biblija, vrhunac njegovog znanja koji oslikava višegodišnji rad i trud. Istovremeno predstavlja njegov lični doprinos tome da ga sve kolege i hiljade studenata zamrze za sva vremena.
Suština je u tome da redovni profesor, koji je prošao sva moguća i nemoguća usavršavanja, trenigne i stručne seminare u jednom trenutku donosi odluku da napiše sopstveni udžbenik, umesto da prevede strani ili nastavi da koristi udžbenik odavno preminulog kolege.
Tim udžbenikom planira da ućutka sve zavidne kolege koje pričaju da je sredio doktorat preko stranke, da natera raspuštenu studentariju da izgovara njegovo cenjeno ime sa dužnim strahopoštovanjem, da navede bivšu ženu da iseče vene jer ga je ostavila i optužila da je sposoban jedino da palamudi o toj staroj knjizi koju zna napamet.
O njegovom udžbeniku ima godinama da se raspreda u svim akademskim krugovima. Ne može on da napiše običnu knjižicu od 200-300 strana, kao što je to uradio njegov kolega koji predaje na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Ipak je on veliki drmr, ekspert u svojoj oblasti, gostujući profesor na više stranih univerziteta - sve to mora da bude kristalno jasno kada se otvore korice.
Udžbenik mora biti toliko dobar da se zbog njega posvađa na krv i na nož sa zavidnom koleginicom sa predmeta koja pak tvrdi da je njeno štivo kvalitetnije i lakše za interpretaciju. Zbog tog udžbenika će joj udariti šamar na sred kolegijuma, pred svima obrisati dupe slikovnicom koju ona naziva svojim delom i odlučno odbiti da je pojebe kada mu to sledeći put zatraži. Netrpeljivost će preneti i na decu kojima će zabraniti da ikada progovore reč sa njenom decom. Njegovo delo je toga vredno!
Budući da nema uslove da izmisli rupu na saksiji i otkrije nešto novo, preostaje mu jedino uvođenje terminologije koju još niko nije upotrebio i neverovatnih metafora koje mu padaju na um u trenucima najveće inspiracije.
Teško jeste ali udžbenik mora imati istu osobinu koju autor pronalazi u sebi - vrhunsku nenadjebivost.
Strategija je najmarkantniji deo personalnosti preduzeća. Za preduzeće strategija je isto što i za moreplovca zvezde na nebeskom svodu. Ovo se naročito može objasniti kada se pogleda kjustomizacija, kostjumizacija i kjustomerizacija proizvoda datog preduzeća.
Vrlo popularna, ali nimalo omiljena frizura kod sredovečnih muškaraca kojima se, zbog genetske predispozicije i ponekog spoljašnjeg faktora, kosa jako proredila i opala, naročito na temenu, formirajući tako prepoznatljivu ćelu kružnog oblika.
Najužasnija moguća pretnja po čmar heteroseksualnog muškarca. Opasnost koja vreba od njihovih preraslih spolovila pojačana je tesnim helankama, gracioznim pokretima i muzikom Čajkovskog.
Fudbaler bez veštine baratanja loptom. Krupan je i nezgrapan, a po pravilu i glavat. Ako mu uputite loptu, ona će se od njega odbiti kao od kakvog zida ili drveta.
"Stevo, pa primi je jednom kako valja, dal' je moguće da si toliko drvo? A i mogao bi ponekad da se vratiš u odbranu, pustio si korenje tamo!"
Sportski sleng, kojim se u kolektivnim sportovima označava smotan igrač iz protivničke ekipe, na koga ne treba previše obraćati pažnju kad se igra odbrana.
-Ovako ćemo... Đole, ti čuvaj Zeku, Vidžge će da uzme Raleta, a ja i Džimi ćemo da udvajamo Mišu. -Ko će da čuva Svemirca? -Ma pusti Svemirca. Njega Bog čuva.
