Taktika koju koriste predatori pri lovu plena. Plen je u gomili teško uhvatljiv. Pri kidisanju na lovinu, potrebno je što više odvojiti jedinke, izolovati one najslabije, pohvatati ih i ondak se gostiti plodovima njihovih organizama.
- Momci, pogled na 7 sati, 6 individua u grupi sa separeom. Valjalo bi napasti. - U, može. Fini komadi mesine u području poprsja i donjoleđne regije. Nikola, ti si strateg, zapovedaj kako ćemo napasti. - Paz'te ovako. One dve grdovke će da nas kokblokuju u startu. Treba nam jedan očajnik, to si Mićo ti, bez uvrede. I još jedan koga boli kurac. Gagi, ti imaš devojku pa i nemaš interesa da jebeš druge, ti kidišeš na drugu i one su eliminisane. Ona plava je najbolja pička, nju ignorišite, teško da će dati. Na preostale 3 idemo Steva, Džoni i ja. Sve je pokriveno, koliko mogu da vidim. Konobar, dajde vinjak po svakom. Eksirajte to i cepamo. Tri, dva, jedan! - U pičke!
Stvar koja me muči otkako je proevropski orjentisani B92 prikazivao Povratak Kralja, dva puta. Dakle, jebačina u Srednjoj Zemlji. Ima li je ili se svi reprodukuju putem spora kao pečurke? Recimo da ima, i sada problem je koja rasa se kako i koliko pamprči. Po dubokoumnom razmišljanju u kojem najviše cenim samo svoje i ničije više mišljenje došao sam do zaključka da se maleni hobiti najviše i naperverznije skrnave. Zašto? Ne znam al' imam takav osećaj.
Imamo orkove na primer, oni su tipična žgadija, skoro kao životinje su. Samo kenjaju okolo i jedu šta stignu, uključujući i sporije orkove. Dakle njihov koitus mora da je životinjski i samim tim veoma dosadan. Po principu ženka pusti hormon, mužjak dođe, ovaploti i kraj. Smorčina.
Dalje imamo vilovnjake čija snoška verovatno liči na operu u izvođenju milanske Skale. Verovatno je to pod sjajem Meseca i zvezda, uz zvuke potoka i cvrkut ptičica koje slave sjedinjenje dva tako savršena bića kao što su usrani elfovi. Traje satima u kojima se dva Legolasa nežno dodiruju po kosi i šapuću jedan drugom nežnosti na sindarinu, jer očigledno je da su se vilovnjačke cave smorile od tolikog kenjanja pa zaskaču ljudske šumare dok usaftani peru duge crne kose na potoku posle lova na divljeg vepra. Onda kako se utovar dva derpea primiče kraju kreće kiša meteora koja označava kraj tako uzvišenog čina kao što je parenje vilovnjačko. Smor, još gori od orkova.
Tu si u patuljci, al' pošto njihove žene furaju bradu kao i muškarci nisam dovoljno mazohista da razmišljam o tome kako izgleda ta jebačina. Što se mene tiče patuljci po ceo dan kopaju i traže mitril a deca se rađaju kada duh Iluvatarov siđe međ' midžete.
Na kraju tu su ljudi a to svi znamo kako izgleda je l' da? JE L' DA? I ne, ako si gledao na redtjubu to ne znači da znaš.
E sada hobiti, to je jedna srećna nacija malih perverznjaka i seks manijaka. Logično je, oni žive u lepom okruženju, ne smaraju se ratovima, samo lade jajo po livadama, žderu konstantno i imaju gomilu dece. Šta drugo može da bude osim konstantnog, upornog, i nadasve raširenog klepetanja minijaturnih dlakavih mudašaca po onim kućicama i poljanama. Slušajte mene, ja znam najbolje, hobiti se pršću k'o nezdravi. A tu je i ona cava Rouzi sa kojom se Sem oženi na kraju kada mu prva ljubav zapali preko bare, totalno perverzna cava sa sve okovratnikom i pogledom uspaljene voluharice. Hobiti brate, jebu se ne žale.
- Gospodine Frodo, dozvolite da vas bogougodno izmasiram? Ta ko će da šipči do Mordora tek tako, prsten je težak.
- Bež' bre Seme u pičku materinu, dovoljno mi je bilo što je Boromir hteo da mi uvali salgiju nego sad hoćeš i ti.
- Ali gospodine Frodo, nije vam dobro za prostatu, molim vas dopustite, imam nežne ruke.
- Mrš bre u kurac, i samo da znaš tovario sam ti Rouzi prošlog leta na vašaru. Dobro ćeš da se oženiš kad se vratimo, udara se u sva tri slota.
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose. Grom iz vedra neba! Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre. A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo? - Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno. - Ooo da, znam. - Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI! - Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna? - Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao! - Dooobro, polako. Samo bez panike! - Ne paničim!!! - Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m? - Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga! - Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako... I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam... Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san. Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje... Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm... A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju. Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Ovaj izraz potiče iz unutrašnjosti Srbije, sjedinjuje sve kulture (pank, rok, metal) pod jednim krovom i koristi se kada se govori o tipovima (uglavnom) sa dugim kosama u martinkama, sa prepoznatljivim crnim majcama koje imaju logo benda, (Metallica, Pantera, Disturbed i mnogi drugi). Metalike su takođe i vrištavci, treskavci, narkomani, tresoglavci, sektaši iliti sekte, drogeraši...
Ako izdvojimo jednog iz te grupe "Metalika" i posmatramo ga kao jedno ljudsko biće shvaticemo da se radi o čoveku sa zavidnim IQ-em , ambicijama i znanjemm koji je rekao NE ispiranju mozga raznim Reality Show emisijama i televizijom uopšte.
Sagledajmo razmišljanje prosečnog Srbina koji šeta kejom i spazi grupicu "Metalika":
1. E samo mi je falilo na ove drogeraše da naletim. Treba neko da me izbode ovde. 2. Ccc, pogledaj života ti na šta liče. Ovo sve pijano, ludo. Da l' imaju roditelje, živo me zanima?! 3. (Dok prolazi gleda u suprotnu stranu misleći da su sve oči uprte u njega i čeka da ga neko napadne i ubije) 4. (Udaljava se od grupice) Uh, prođe i to.
Zapravo, niko nije ni primetio čiču koji je upravo prošao.
I dok govorimo o Srbiji u kojoj se prihvataju razlike, o tolerantnoj Srbiji, Evropa prosto vapi za nama.
Slova koja ćitaš su identična kao i slova koja sam pisao. Zato su slova koja čitaš upravo onakva kako si ih i zamislio, to je zato što ih čitaš. Dolazim do zaključka da su slova koja čitaš zapravo slova koja sam napisao. Ako si ovo čitao do samog kraja, nisi trebao, jer gubi svaki smisao već u naslovu, jer je definicija retorička.
Sigurno da osnovu svakog stadiona čine južna tribina, severna tribina, istočna tribina: PANTELA, zapadna tribina: SAGAPO pa opet istočna: PANTELA pa zapadna: SAGAPO itd. a Pantelu obuzme neka mnogo lepa emocija.
Bilo je tu lepih zdanja tokom karijere za vreme koje sam sigurno ispiso neke od najlepših fudbalskih stranica za fudbalske udžbenike. Tipa na Karaiskakiju protiv Atromitosa kod trećeg gola prolazim jednog, drugog, trećeg uradim piruetom takođe i biciklicom i fazon zastanem koju sekundu namestim čapu da skapira auditorijum šta sam uradio prođem još jednog metodom lako i između mene i gola samo goša, fatam je punom planski pravo u prečku - lopta se vraća primam na grudi naš koji prijem tutkalo i razantnim udarcem u donji levi matiram, brzo trčim do korner zastavice tu me čeka Stankela i krenemo da đuskamo skromna jedna zabavica povodom evrogola kad dotrčava Žigara kao i on da đuska s nama i počo peva: To, idemo, trpaj - samba deđande tana nana na na na a ja i Stankela gledamo kadar nevera. Kažem mu ja: Dečkić, aj odeš poigraš se s rečima metodom ukrštanja, imaš Super Skandi na klupi, slučajno pono. A sutradan sam se u različitim novinskim stupcima obreo u vidu subjekta između prideva magični i glagola prekaljeno matiro. Imam tu neku svesku Pigna Nature i u nju lepim te tekstualne poslastice. Ljubac ko Rusija!
Biće o čijem se seksualnom životu razglaba više nego o začetku života na Zemlji i postojanju Boga zajedno. Biće koje samo tebe čeka da joj ga zabidžiš, i bolje bi joj bilo da to i dočeka, jer u suprotnom nikad neće spoznati čari pravog kresanja. Biće koje je najlakše opisati u osam reči: ako da – kurva, ako ne da – kurva, bre! Biće koje je glavni krivac za to što neandertalci još uvek nisu izumrli.
Kome smeta – gej zajednica organizuje upis novih članova, pa put pod noge.
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj! -Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC! -Jeste, i to u erekciji, moj lično! -Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret... -Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem! -Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim. -Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu... -Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Ljudi čiji su uspesi sa suprotni polom obrnuto proporcionalni njihovoj umešnošću u datoj igri.
Gejmer - Oćeš da ti pokažem lika iz Diabla? Riba - Ne. Gejmer - Samo da vidiš onaj armor, odlepila bi. Daje plus trideset na... Riba - Beži bre, budalo!
Predstavnici ovog pokreta su fudbaleri okupljeni oko Jelen super lige i nižih rangova takmičenja. Novu srpsku avangardu karakteriše odbacivanje tradicija evropskog tečnog i južnoameričkog lepršavog fudbala kao i svake moguće mešavine tih tradicija. Ovi fudbalski umetnici osećaju prezir i gađenje prema afričkim i azijskim timovima koji se trude da imitiraju već pomenute tradicije.
Za Novu srpsku avangardu svojstveno je negiranje prirode pozicije fudbalera, odnosno mesta koje igrač zauzima u timu. Bekovi bez centaršuta i krila bez agilnosti. „Desetka“ sa tehnikom jednog drvoseče. Napadači koji imaju osećaj za aut, dok oni neuspeliji imaju osećaj za gol-aut.
Najpoznatiji pravac u okviru Nove srpske avangarde je vezarizam čiji su zagovarači vezni fudbaleri koji za cilj imaju fantastičnu ideju o postizanju gola koristeći isključivo pasove unazad.
Ako ste se zapitali nekad zašto se više ulaže u fudbal, a ne recimo u košarku koja daje mnogo bolje rezultate, sada vam je jasno da ova država podržava kulturu, konkretno u ovom slučaju - izvanredne umetničke napore.
Mnogi uživaju u dokumentarcima o životinjama. Tu ubrajam i moju malenkost. Najčešće su omiljeni dokumentarci o odrastanju malih lavica, geparda, majmunčića i ostalih stanovnika savane. Međutim, mnogi od istinskih ljubitelja životinja bivaju šokirani pojedinim scenama, a dešava se da mlađani naraštaji povuku i traume posle gledanja pojedinih dokumentaraca. A predatore, koji su im u početku simpatični, počinju da mrze...
Voditelj: Lavice love u čoporu... Ipak, one nisu toliko hrabre da napadnu krdo slonova. Verovatno će čekati priliku da se mladunče slona odvoji od krda......
Gledalac(u sebi, zadovoljno): -Ma mogu da ga puše lavice kad je on u grupi. Samo se ti slonče drži njih i sve će biti ok. Mogu da probaju da napadnu, baš bih voleo da vidim kako lavovi lete u nebo, hehehe(zlobno)!
Voditelj(nakon 5 minuta): Ali šta je ovo?! Izgleda da su lavice dočekale toliko isčekivanu priliku. Mladunče je još uvek mlado i ne moze da prati korak slonova koji se kreću isuviše brzo za njega.
Gledalac(u sebi, dok polako skace adrenalin): - Alo bre slonovi pizda vam materina klempava, pa usporite malo, a ti slonče potrči malo jebem te u noge.
Voditelj(nastavlja): Mladunče sve više i više zaostaje... Pištanjem doziva ostale slonove ali oni su se sada isuviše odaljili.... To je znak da lavice krenu u akciju.
Gledalac (guta knedlu): 'Oće li neki slon da se okrene, jebo sam mu majku slonovsku glupu.
Voditelj (nastavlja): I krenule su... Lavice obično ubijaju tako što zubima pokidaju gušu i puštaju da se žrtva uguši u sopstvenoj krvi.......
Gledalac (šok i neverica, suze u očima, nemo posmatra kako lavice već 5 minuta mrcvare slonče koje se još uvek mrda)
Voditelj (nastavlja): Ali, to su sve zakoni prirode... I protiv toga se ne može. Ovakav lanac ishrane već vekov.....
Gledalac (eksplozija adrenalina i pičkaranje koje nastaje nakon raketnog iskakanja sa fotelje): -Alo bre kakav lanac ishrane, njih 3 na jedno slonče bre mamu im jebem, pa šta rade ovi što snimaju, što ga nisu spasili pičke nijedne, tako bi i čoveka ostavili!!! Pukni puškom, spasite ga majku vam pokvarenu! ......
