I trgovcu dodje njegovih pet minuta. Nabavio si robu i platio je jer su te zilion njih pitali jel imaš to nešto i odlazili sa razočaranom facom kao onaj zec kad je otkrio da nema bureka od šargarepe a sad ti stoji i hvata prašinu, niko te ne pita za nju. Ili još gore pitaju, dive se, kažu da nije skupo i odu. Jedva se rešiš tih sranja u nekoj kompenzaciji ili ih pokloniš nekom, kad eto ga pavijan koji traži BAŠ TO, i stvarno bi kupio. Tada i nehotice ispliva sva frustracija i zloba nastala promašenom investicijom i uzme neslućene razmere.
-Dobar dan. Vi ste imali one šešire razne, cilindre, polucilindre i to? -Da imao sam SVE vrste šešira, uvoz iz Ćeške, "Begej" Zrenjanin mi nije bio ravan. -A gde su vam? -Ne držimo više. -PA KAKO ne držite više stalno sam to gledala kod vas!? Pa jel ima negde na drugom mestu? -Nemam pojma. Lično ne verujem ali pogledaj za svaki slučaj. -Jao pa šta da radim sad? Studiram dizajn i za sutra MORAM da imam cilindar... -Nema ne vredi. Jedino... Al ko će sad da ide tamo... Ništa. -Šta? -Ma odneo sam neku staru robu u vikendicu na Crnom Vrhu, ako nije neki tamo ostao... -JAO molim vas, mnogo bi mi značilo, evo platiću put i ja ću da vas vozim. -Ma tamo samo traktor i džip može da prodje, nemam ti ja vremena da se cimam sad, večeras su oni cigani u "Moja kuhinja-moja pravila" ahahaha, jel gledaš? Za desert ima sto posto da naprave Cigansku tortu haha, ukradeš dva jaja i... -A da idemo zajedno do tamo? Da ti JA pravim društvo? M? -Koji ćeš mi kurac? Ako se zaglavim nema neke vajde od tebe. -Ti si bre glup malo? Da IDEMO JA I TI TAMO, jebeš me u fulu, vratimo se sutra ujutru? -DA TE JEBEM i dam ti cilindar? Neće moći. Odvedeš kravu kod bika-platiš, krmaču kod vepra-platiš, kerušu kod kera-isto, a ja treba da skačem džabe i još doplaćujem. Još treba da ložim vatru i čekam dva sata da mi se guzica ne smrzne. Jok ja. A i znam ti oca nije fora. -Ali meni treba... -Alo mala. NE DRŽIMO TO VIŠE! Lipši, boli me kurac.
Ili ime bilo kog drugog fudbalera, kod naših komentatora idealno za pauzu posle kraće priče o utakmici koju trenutno gledate. Gotovo je nemoguće odgledati utakmicu bez takvog komentara.
Gledali smo sjajan meč, Juventus je odlično parirao ne tako organizovanom Realu sve do pedesetog minuta kad je sudija pokazao crveni karton Kjeliniju. Sada već izgleda da Juve ne može stići do pogotka sa igračem manje i možemo reći da je ova utakmica izgubila na kvalitetu. Di Maria.
Njemci su večeras dominirali fudbalskom Evropom! Ovdje gledamo kako Bajern melje Viktoriju iz Plzena dok na stadionu u Leverkuzenu Bayer pokazuje da su ove godine i oni jedni od konkurenata za "pehar sa ušima". Već je četiri nula, Šahtjor Donjeck bez Vilijana je preslab za Njemačku mašineriju. Lahm.
Oružje, koje u pomenutim obrazovnim centrima, poseduje veću snagu od iranskog nuklearnog projekta. Ima moć da od totalnog idiota napravi idola banderaško /mašinskog okruženja, ili pak nekoga ko je spreman da radi popularnosti i stabilne egzistencije, spusti sebe na nivo totalnog idiota. Kako se u tehnikajama skuplja po vrednosti ocena sortirana poslednja stranica dnevnika, ili pak ljudi nadprosečne inteligencije, koju bi mogli da iskoriste jedino ukoliko bi svet bio sastavljen u binarnom kodu, formula je jednostavna "budi šaban". Osoba, bar za nijansu jača na jeziku, na kontu "Bagzijevoj kevi smrde čarape" ili "kako sam prdno, k'o kad ćelavi Kinez udari u gong" fazona, može sebi stvoriti hordu pobornika, koji bi za njega izginuli k'o Spartak za slobodu robova. Osnovna pravila za zabavljanje okruženja su: gledaj da što više prozivaš druge, pogotovu one koje okruženje ne vari, ne pominji ništa što je normalnom svetu smešno, jer ćeš navući mržnju na sebe, i osnovno, što debilnije i banalnije to bolje.
Na račun opaski " Došina keva u prkno se seva" ili "Gle Žigu, ladno ima rupu na bulji", trošenje sopstvenog novca na cigarete je nepotrebno, biće ih u izobilju, na svakom odmoru, u svakoj prilici, jer ljudi ne vole filozofe, ljudi vole Čkalje, lude i klovnove, a iza maske klovna, tuđi žetoni su na strani stola, onoga ko se dobro pretvara.
Luda: E, brate, imaš nešto belo na kapuljači. E, gle, ladno mu neko svršio na kapuljaču! Lik: Beži bre, koji ti kurac? Banderaši: HAHAHAHAHA, svršio mu neko na kapuljaču. LOOOL tebra, hahahah, zovi Gojka Sisu da vidi, hahahha.
Istoričarka: Dakle, šta se to desilo nakon Dušanove smrti? Klovn: Pa sa'rana, pevala Vesna Zmijanac umesto popa. Banderaši u glas: Hahahah, Pero care! LOLČINA, hahahaha... NAPRED RAD, JUNAJTED FORS!!!
Razredni: Biće ipak ekskurzija, otišao sam do agencije. Bio sam kod Kaće, i rekla je... Klovn: BIO SAM KOD KAĆE, I REKLA JE DAĆE!!! Banderaši: Ahahahahaha (pada oluk od količine buke) HAHAHAHAHAHHA, Pero legendo! Hahaha, koji kralj ovaj Pera. Evo brate cigara, evo nemoj Fast, evo Davidof. Hahaha (tapšanje po ramenu).
Široko rasprostranjena pojava u mnogim onlajn novinama. Najčešće se mogu sresti u sportskim i zabavnim rubrikama. Predstavljaju vid komunikacije između stranih poznatih ličnosti i domaćih, običnih ljudi. Želje, čestitke i pozdravi.
Kao da tamo neki pevač ili sportista obavezno izjutra otvori Kurir i uz tursku kafu pročita sve to, ne bi li ga obuzeo osećaj topline. Naravno, nalupa svima pluseve i srećan i ispunjen ode na posao.
Drogba odlazi iz Čelsija!
Mile -Veliki si igrač bijo! Pozdrav od Milojka iz Petlovca s familiju! Želim ti puno sreće!
Rajko - Pola čovek, pola zver to je naš Didijer! Svaka ti čast! Sećam se kad sam ti pisao da poradiš na kretnji. Odlično si to uradio. Uzdravlje, pa da popijemo nekad onu rakiju!
Negde u Londonu. Drogba ustaje iz kreveta pored dve sisate plavuše koje stružu kao drvoseče. - Didije, vidi šta pišu ovi iz Blica, Srbi. Kažu ti... - Ajde beži u kurac.
Fraza koju Beograđani i pored njih svi ostali koji nisu iz Južne Srbije vole da čuju od nekog Nišlije. Samo da kaže to "iz Niš" i svi kreću da mu kliču, devojke već počinju da se skidaju i vrište njegovo ime, klinci su fascinirani a matorci ga poštuju kao da je rekao nešto što ni sam Njegoš ne bi mogao da smisli. Ne govore sve Nišlije "iz Niš", ali će ljudi tražiti, moliti, pa čak i platiti samo da kaže to "iz Niš". Nišlija koji koristi ovu frazu ima svuda otvorena vrata, uvek može naći nešto da umoči i svuda će ga ljudi voleti i poštovati.
Sabor umetnika iz cele Srbije u Beogradu, predstavljanje: -Zdravo, ljudi, da vam se predstavim, ja sam iz Kovina, zovem se Branko i bavim se slikarstvom. (ide aplauz) -Dobar dan, želim svima da se zahvalim što ste došli da me podržite, moje ime je Evdokija i ja sam iz Kraljeva i bavim se vajarstvom. (ide aplauz, neki joj dobacuju pošto ima dobru sisu) -Pozdravljam vas sve prisutne, moje ime je Nemanja, ja pravim figurice iz drveta i iz Niša sam... (muk) ...sa juga, "iz Niš". -(cela sala) To bre majstore, najbolji si! Svaka čast, to je pravi umetnik! Neco, oplodi me! NEMANjA SRBINE!
Subota veče, oko 23:00. Dugačak red pred vratima Noćnog Kluba Evropska Unija. Srbin je u redu kao i svaki vikend pre toga. Obučen u najbolje krpe, sve markirano, frizura po poslednjoj modi (čak su i crne fleke ofarbane). Oseća da će ovo veče konačno da uđe unutra. Čuo je o ovome klubu samo najbolje stvari: gazde su neki Nemci, unutra je cuga skoro badava, ribe na sve strane. Ni Srbin ni niko od njegovih prijatelja nikada nisu bili unutra, ali veruju da su priče tačne. Neki Đura iz komšiluka je navodno bio pre par nedelja sa rođakom iz Holandije i kaže da je pokupio dve Francuskinje i napio se kao svinja- sve za deset evra. 00:30- Srbin se u redu pomerio za par mesta unapred. Nazire par izbacivača pred vratima kluba- dva crnca od po dva metra. Svake nedelje mu kazu da nema mesta i da unutra ulaze samo oni koji su na listi. Srbin se uvek pitao kako on nikada ne dospe na tu listu. Njegove komšije iz kraja- jedan Rumun i Bugarin svaki vikend uđu bez problema. 01:30- Još par mesta unapred. Komšija Hrvat iz kraja već je blizu ulaza. I njega ne pustaju, ali ovo veče sa sobom je doveo dve prelepe plavuše. Izgleda da će da uđe. 02:30- Iz kluba izbacuju neke pijane Grke. Oni psuju, prete, izbija mala pičkaza ali sve se brzo sređuje. Srbin gleda i pita se kako takve ljude pustaju u klub, a njega ne. 04:00- Srbina bole noge. U redu je već satima. Par ortaka ga je zvalo da idu u kafanicu u kraju, ali odbio je. Oseća da je vešeras veše kada će konačno ući u klub. 05:30- Konačno je ispred vrata. Dva crnca ga kao i svaki vikend ignorišu, ali posle par minuta džu mali plišani konopac sa ulaza i pustaju ga unutra. Srbin ne može da veruje. Konačno. Plaća 550 evra za ulaz u klub i narucuje jedan Heineken od 340 evra. Unutra je poluprazno, muzika utišana- turski melos...par čudnih tipova sede za zamračenim stolovima, nekoliko od njih se drpaju u ćošku. Dve sumnjive dame od po 60tak godina nude mu noć koju neće zaboraviti...nije mu jasno. Gde su super modeli? Gde je piće za badava? Utom se pale svetla...fajront. Srbin polako kreće kući- peške, jer sve pare je potrošio. Dok lagano ide prema svojoj maloj skromnoj kući, ne može, a da se ne pita: da onaj Đura iz kraja nije malo slagao?
"Pusti me, jebem vas sve u usta, baka Rava kurava, do gole kože...A jel idemo jebat' pičke? Aaagr...a vidi ove ovde, sija ko Cepter!!! Aaa rrr, ufff kak'a je! Pusti me, neka je s momkom, jebaću i njega... Pusti me, nisam pijan!"
Što kaže moja baba kad krenem u crkvu: - Kad se svi krste, krsti se i ti, ne mož da omaneš sve i da oćeš. - Nemoj da ideš prljav, nije lepo, šalje lošu sliku o tebi (namig), možda vidiš i neku pristojnu curicu, pa šta će ona da pomisli kad te vidi takvog ko iz kanala! Obuci nešto čisto, nemoj novo, jer ćeš ispasti pomodar, a ja to, sine, najviše mrzim! Svi bi sad da idu u crkvu, koj kurac! - I obavezno čiste cipele ili patike! Pa ulaziš u Božju kuću valjda, zamisli da dođe neko kod tebe u kuću sa blatnjavim čizmama! - Prekrsti se i na ulazu u portu i pred vratima crkve. Nemoj to da zaboraviš! - Kupi sveću, ali nemoj neku malu, će se smeju ljudi. Kupi bar one od 35 dinara i zapali sebi za zdravlje, babi ne moraš, dosta sam ja preživela... I upali jednu za deda Žiku, Bog da mu dušu prosti... Ali tamo dole, za mrtvake, nemoj gore, za ove žive, da ti se ne smeje neko. - Kad sve to završiš, meti neku paru na one slike i ikone, valja se. - Stani sa desne strane, tamo su muškarci, levo stoje žene. - Ćuti i slušaj popa i gledaj dole, kad kaže AMIN - ti se prekrsti. Nemoj prvi, možda ga nisi čuo lepo. Opet gledaj druge, da ne štrčiš ko pevaljka u kafani... - I nemoj da psuješ! Ni naglas ni u sebi! - I ponesi ona jaja, će se tucate tamo, valja se... Vaskrs...
... A jaaaa sam počeoooo da luuutaaaaaaaam!
Pop drži liturgiju, niko ga ne jebe ni cvaj posto. Ribe u utegnutim farmerkama i bodi maičicama prosto mame poglede ovih sa desne strane.
"AMIN!" ('aj se krstimo).
Kuckaju se poruke tipa - u crkvi sam, stižem za pola sata; ae posle neki basket; wubim te, piwe moe mawo! MWA!...
"Gospodi pomiluuuuuuj...". ('ae se krstimo).
- Vidi onu malu Jovanu tebra... Baš je za tršnju... - Ćuti bre, majke ti ga, 'de sad to da kažeš? U crkvi smo, 'oćeš da mi se sad digne?!
"AMIN!" ('ae se krstimo malo, možda zaboravim na Jovanicu).
Počelo malo da smara. Deset godina nisam bio u crkvi, zaboravio sam kako to ide...
Pop: " 'Ajde sad ko hoće da se pričesti i očisti svojijeh grehova..."
- E znao sam brate da je ona Tamara blajvala Duletu... ide na pričest... Pička, a nije teo da mi kaže...
Skaradna osobina žena da ulaze u lik dece, uglavnom one koja još ne mogu da govore, i pričaju umesto njih u upravnom govoru. Glas udese kao Nikola Simić na helijumu i obavezno pričaju ošišanom latinicom.
- Tata, vidi kakocam lepa! Vidi kakocam sratka! Da, da. - Ženo, batali da pomeraš to dete kao lutku. I ne pričaj tako, znaš da me plašiš. ---- - Je li se to ona upravo usrala kao neman? - Jesam nego sta sam! Malo sam se ukakala... - Ženo, pričaj normalno, koj... - I upiskila sam se! - Odo ja sad u kafanu pa na kurvu. - Nemoj da ti jebem mater! - A znači više nisi beba, jebem te usta!
