Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam! Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet... Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru) Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan! Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme. Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o? Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren. Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku? Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme) Ja: Ajde... daj pare. Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata. Ja: Naravno. Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac. Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi... Keva: Što si bre tako bezobrazan?! Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk! Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje. Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao! Sestra: Uzmi sok!
Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.
Najzajebanije se tuširaju pozeri po teretanama kada imaju publiku.
Iliti: "Kako je do jaja da živiš sa cimerima, ideš svaki drugi dan na žurke, praviš ludnicu sa cimerom po stanu, radiš neki prosečan posao, ali se zato zajebavaš do jaja i uživaš maksimalno u životu" fazon serije/filma.
Svako ko je bar jednom bacio oko na serije tipa "Prijatelji", "Vesele sedamdesete" ili "Stažisti" pomislio je na tu bolnu činjenicu da ne živi u zemlji tipa SAD i da nema šanse da unajmi ni stan od 70 evra koji deli sa udovicom ratnog veterana, kamo li jednu od one dve stančuge koje dele junaci iz "Prijatelja". Da, realnost je prilično zajebana, pa osim toga što ne možeš da priuštiš stan u kome lagano može da se opiči fudbal 5 na 5, tvoji prijatelji verovatno nisu superopičene kopije Džoija, Rejčel, Rosa, Čendlera i Fibi. Daleko su veće šanse da ti inače treba sat vremena da ih nateraš da odu s tobom do grada na pivo.
Kul muzika iz sedamdesetih isto otpada. Jedini podrum koji možeš da nađeš je onaj u zgradi u kojoj živiš gde bi ti se šetali pacovi po glavi dok pokušavaš da duvaš sa ortacima.
Realnost nastavlja da ubija finanskijski. Ako živiš u Srbiji, a pritom imaš tu sreću da živiš sam u svom stanu (a nisi oženjen/udata), pare ti sigurno ne ispadaju iz guzice. Tako da, o putovanju na lađenje jaja do Las Vegasa možeš samo da maštaš. Čak teško da i finanskijski možeš da izdržiš da svaki dan piješ kafu u najgorem kafiću u gradu, kamo li da nađeš neki domaći "Central Perk" i da tamo blejiš ceo dan.
Generalno, teško da sve to i u "obećanoj" Americi možeš da priuštiš bez 10 sati dnevno na poslu. Tako da, morala bi guzica da ti bude uključena u struju i da se konstantno biješ nekim energetskim pićima da bi imao život interesantan kao oni. Teško da imaš najinteresantniji posao na svetu kao junaci iz "Stažista", pa da se zezaš po bolnici ceo dan sa najboljim ortakom. Ako živiš u majci Serbiji, a u tim si godinama, verovatno tegliš gajbe kod privatnika ili kelnerišeš u kafiću da bi napokon ušteteo 80000, da platiš jebenu školarinu i napokon upišeš tu treću godinu.
Nadaj se da ti je život dovoljno kul, pošto njihov možeš da živiš samo dve epizode dnevno na TV-u. Osim ako ne skineš seriju sa neta, al' džabe, nema ništa od kul gajbe, zaboravi.
