Jedinstveni sukob prostora i vremena koje kasni. Uzrokuje manji zaplet u seriji pavićevskom metodom "koji/kakav", a običnom posmatraču izaziva zabezeknuće, bujicu psovki, akutnu neprijatnost i želju za pokazivanjem golog dupeta ekranu.
2011. - "Lepše sutra"
Milorad (otac familije): Gorane, vuci se u sobu i radi domaći! Dosta mi je više da idem u školu zbog tebe!
Goran: Si, šefe!
Abhazija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Pobogu, kakve su to reči?! Šta ti znači to "si, šefe"?!
Milorad: Šta to znači?! To znači da ću do kraja školske godine da ga nadzirem i da moljakam po školi kao dživdžan!
Abhazija: Gospode Bože! Kakav dživdžan?!
Milorad: Pa običan dživdžan, ona sitna ptica što jede mrvice što mu bace drugi, dok drugu marišu i ćorišu!
2015. - "Biće bolje"
Dragomir (otac familije): Ne možeš u tome u grad! Lepo ti ćerko misliš na sebe, posle ja treba da brinem! Džigericu mi pojedoste!
Žaklina (ćerka): Tata, pusti me, baš je superiška!
Aritmija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Dragi Bože, kakav je to rečnik?! Dragomire, šta joj to znači?!
Dragomir: To znači da ćete vi, gospođo, u najskorijem roku postati baba, jer će vam ćerka pre ili kasnije doneti vest da je zakačila!
Aritmija: Gospode Bože! Kako zakačila?!
Dragomir: Lepo, baš kao što ste i vi zakačili, gospođo, a ako bude zakačila ja ću da se otkačim!
2020. - "Lepše vreme"
Borislav (otac familije): ...a ti bi sine, umesto što gubiš vreme, konačno mogao da završiš taj fakultet, da i mi dobijemo neku dobru vest, a ovako sve crnja od crnje!
Cakani (sin): Ćale, šetaj!
Artiljerija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Gospode! Šta to treba da znači?!
Borislav: To treba da znači da sam ja mator i da treba da idem na vazduh, a najbolje bi bilo da je to u parku neke ustanove!
Artiljerija: Bože gospode! Kakve ustanove?!
Borislav: Pa fine ustanove, one gde se leče ovakvi kao ja, gospođo, oni koji su malo pošašavili i podilkanili! I mogu li ja konačno da na miru popijem svoju kafu?!
Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.
ZVRRRRRRR -halooo -BRATEEEE NOVAK OVDE, JAO JEBOTE AJ IDEMO GAELU NA GAJBU -novače dobar si ti i sve to, al spavam brate...radim za dva sata -AJ PLAŠIMO BABE BRATEEEEEE!!!!
Propali šumar sa usranom sekirom Zagor Te Nej Prljave patkovgradske kurve Pata i Mini Lažljiva jevrejska drolja Ana Frank NATO-ov lažni supervizor Milka Canić Paklena antisrpska zavera Trilateralne komisije, vatikanske Kongregacije za propagandu vere i McDonaldsa Oslobađao sam Vukovar od ljudi, biljaka, životinja i zgrada Srpski radikali u srednjem veku Šta hoće fašistički teletabisi Proizvod gripoznog proliva Vuk Drašković Florans - sa rascvetalim čmarom Artman ili kako sam je jebao u pičku i dupe
Zapravo, pravilno je odnarođen, ali ovaj izraz je patentirao Cane, tako da šta kurac Vujaklija.
Biti obnarođen u vreme Obrenovića značilo je javno raditi van službe narodu (recimo pandur koji bez razloga svaki dan lema mlekadžiju po svom nahođenju) a danas znači biti operisan od svih (pozitivnih) narodnih tokova misli, običaja i svesti o narodu kojem pripadaš, bitisati pod plaštom lažnog kosmopolite, zapravo kvazi-urbanog foliranta.
Velja Pavlović: Kako to misliš Srbi složni? Cane: Pa ouvaj, ja sam ubeđen da Srbi imaju elemente u kojima mogu da budu i te kako složni. Znaš, evo recimo folklor. Ja vol... VP: Folklor, to ono op cup? maše ručicama C: Veljo. Sti obnarođen? Šta ti gledaš nedeljom?
Način izražavanja, humora i pisanja koji se bazira na igri reči. I preterivanje u tome. Ime dobilo po poznatom autoru sa Vukajlije koji je popularnost stekao na taj način. Strajizam i govnosansa.
- 'Ej polako, pa boli me to! Nemoj da ti ukinem seks narednih deset dana. - Pa maco, što si ljutičnica? - Šta sam? - Pa ljutičnica- devojka koja se na ljuti kad prejako staviš u nju, utakneš. - Raskinuli smo.
- 'Ej moram da kupim nešto za apsolventsko veče, u frci sam, pao mi FRAK na oči.. kapiraš. Treba mi nešto svečano, kao frak, i u frenziju sam jer nemam šta da obučem pa mi palo na oči, kao mrak. Kapiraš? - Ugini.
- 'Ajde sine, valja nam sređivat' onu donju livadu. - A ne mogu ćale, ja sam lak za kosu! - Kakav lak, pa to ono što Milica stavlja? - Ne... nego lak sam, za kosidbu... lak. Ne mogu taj alat da držim. Ono... BA DUM- TSS. - A jesi drogoš, jebote crvčak...
- Ej, odoh do Lemija da kupim neki sok... - Ej, nemoj, nešto je utanjio sa prometom, pa mu nisu sve BOZE na broju. - Kakve bre boze, hteo sam koka-kolu da kupim, jeb'o sliku svoju.
Energent u doba Aleksandra Rankovića. Ako deda zbori istinu.
Ja:Si vido Mančester što izgubi od Čelzija? Deda:A? Ja:Mančester? Deda:Ranković? Ja:?? Deda:Opasan je bio Ranković jeb'o majku...da vi'š ti kad sam ja radio dole na Kosovu pa nestane struje a Ranković odma' 200 Šiptara založi jeb'o majku ihihih...
Životinja, ne most. Pasji život je milina, gazela je sjebana. Stres, stres, stres. Ne možeš ni vodu da popiješ a da nešto ne proba da te pojede.
Trava, trava, trava, pomera se trava LAV JEBOTE, LAV, SRANjE SRANjE SRANjE vetar, dobro je, trava, trava, trava, druga gazela još gazela, još, još, dobro je, možda neće mene da pojede nešto, trava, jedem travu jedem travu, gazele oko mene, beže SRANjE SRANjE SRANjE SRANjE HIJENE HIJENE HIJENE ne, dobro je, aukurac, juri se dečurlija, trava, trava, voda, voda, pijem vodu talasi SRANjE SRANjE KROKODIL U KURAC U KURAC IDEM U KURAC GOTOVO JE vetar, dobro je, opet cimanje, dosta vode, tripuje me voda, blato, prašina prašina prašina uuuuuu drvo, hladovina do jaja, hodamo, nećemo stati svi ali ko ih jebe žedne, trava trava drvo hlad, šta je to na drvetu LEOPARD SRANjE LEOPARD GOTOVO GINEM GINEM SRANjE LEOPARD aaaa šupičku materinu majmunsku upišah se neko se dere ŠTURA ŠTURA ŠTURA, LAV JEBOTE, STVARNO DžADA DžADA VATAJ DžADU u do jaja, skenjali su nekog random Gnua nisu mene trava trava trava vetar vetar...
Jedno od onih pitanja koja vam postavljaju tačno u trenutku kada je odgovor toliko očigledan da vapi za vaspitnom šamarčinom kao prilogom.
-Unghhh arghhh... -Šta ti je? -Ćuti jebote idem u ambulantu, izgleda da sam iščašio rame. -Au, smor! Pa jel' te boli? -NE, SUZDRŽAVAM SE DA NE UMREM OD SMEHA.
--------
-Čime se baviš? -Radim sa mašinama u topionici, komplikovano je za objaš... -Uuu, pa jel' teško? -MA JOK, K'O BRANjE CVEĆA!
Čarolija umetničkog stvaralaštva. Ovde veliki mag drame Siniša Pavić na suptilan, istančan način uvlači svoje junake u konflikt, gde dolazi do neverovatnog preokreta u dijalogu, uz pomoć samo dva lakonska pitanja: "koji?" ili "kakav?". Ove reči, zahvaljujući karakterističnoj retardiranosti likova, bivaju okidač frustracije junaka kome su upućene, i tako jednim sasvim spontanim, volšebnim tokom dolazi do kulminacije u radnji.
- Branislave, zvoni telefon, hoćeš li se javiti već jednom? - Koji telefon? - Isti onaj preko koga se domunđavaš sa onom rospijom, tvojom sekSretaricom!! Šta je, šta si ubledeo, mislio si da ne znam? Aaaa, pa nije Rajka sisala vesla! - Ma o čemu ti pričaš, ženo? Kakva vesla? - Ovolika vesla! Sad ćeš da vidiš kolika vesla! (uzima veslo i juri ga po kući)
Rečenice bez ikakvog smisla i prave istine, izgovaraju ih prazni i glupi ljudi.
ĐURO NA ŠALTERU:
Đuro: Dobro jutro, evo ja poranio malo... Službenica: Poranio, zoru prevario! Đuro: Dobro.Ja sam hteo da izvadim rodni list, ako može. Službnica: Naše gore list! Đuro: Ovaj... Da, ako može, treba mi za školarinu. Službenica: Školarina đavolova trošarina. Đuro: Pa, je l može? Službenica: Sve se može kad se hoće! Đuro: Dobro, daj! Službenica: Ko žurio, vrat slomio. Đuro: UMRI KRAVO! Službenica: Ko drugom jamu kopa, sam u nju pada...
Rođen je u seoskoj porodici. U ranoj mladosti se istakao kao junačan i drčan mladić, poznat po tome što je rukama ubio vepra u 6. godini života. Kad je malo odrastao, radio je u kamenolomu kod mrskog kapitaliste. Tu je video svu bol i nepravdu koji vlada u sistemu gde je čovek čoveku vlasnik. Sa 15 godina ga žandari teraju u zatvor, jer je lopatom istukao zlog kapitalistu koji je poštenim radnicima zakidao od plate. Kada je počeo rat,on se sa 18 godina pridružuje narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije i njenom vođi, Maršalu Josipu Brozu Titu, najvećem sinu naših naroda i narodnosti. Istakao se silnim junaštvom u narodnooslobodilačkoj borbi:
-Na Sutjesci je sa šmajserom u kome je bilo pola metaka u šaržeru i dve kašikare samostalno pobedio celu neprijateljsku diviziju, da bi potom kupio i iznosio ranjenike pod teškom artiljerijskom i mitraljeskom vatrom kroz minsko polje. Kad je preneo sve ranjenike hvatao je bombe koje je okupator bacao i vraćao mu ih nazad rečima: Nosi ovo Hitleru i Paveliću!
-Igmanski marš je prešao bez košulje i čizama, čizme je udelio promrzlom kuriru, a košulju udelio drugarici partizanki. Vatreno je bodrio drugove partizane da istraju u borbi protiv mrskog okupatora. Kad su se partizani odmarali pored vatre, on je sedeo u snegu, svoje mesto je ustupio ranjenom drugu.
-Na Kozari je dual-vieldovao dva mitraljeza marke MG-42, i sa njima je žestoko raspalio po okupatoru. Sa njima je i jurišao, prvi ispred svih, na neprijateljski bunker.
-Na Drvaru se istakao hedšotovanjem padobranaca, eliminacijom cele čete jednom granatom, iskakanjem pred metak koji je bio ispaljen na druga Tita, i junački individualni juriš na nastupajuće trupe sa odlomljenom bukvinom granom u rukama. Ovaj njegov juriš je ostao zabeležen od strane mladog američkog izveštača imena Džordž Lukas,koji se slučajno tu zatekao,i kasnije iskoristio te fotografije i zapise kao inspiraciju sa stvaranje Džedaja.
Njegova pogibija je bila veliki pogodak za narodnooslobodilačku borbu. Svi partizani su plakali, a priča se da je čak i Maršal pustio suzu, mada to verovatno ima veze s tim što mu je mušica uletela u oko.
-Poginuo je razbijajući nemačko-italijansko-ustaško-četnički obruč koji je opkoljavao njegovu jedinicu. U prvom jurišu mu je granatom otkinuta noga. Međutim, on se nije predavao,nego je uzeo štake od bolničara i krenuo na okupatora naoružan štakama. U tom jurišu mu je bomba otkinula drugu nogu. Drugovi partizani su ga uzaludno nagovarali da odustane, on je naredio da mu daju kašikare i šmajser u ruke, i da ga nose napred. Zamalo da se probiju,kad se pojaviše tenkovi koji odbiše partizane nazad. On je ostao napred ,pucajući na mrskog okupatora. Eliminisao je celo krdo četnika naoružanih barjacima, satarama i ražnjevima.Jedan Kraljevski Tigar je krenuo ka mestu gde je on ležao,heroj zubima otvara poslednju kašikaru i baca je pod Tigra. Tenk je uništen, a vozačev leš ispaljuje projektil koji uništava čitavu četu neprijatelja (rigor mortis) Heroj izdiše, pošto je u njega ispaljeno više metaka nego što je Cigana na Zelenjaku. Na horizontu boje krvi se ukazuje lik Josifa Visarionoviča Džugašvilija Staljina.
Nakon rata heroj je komercijalizovan, prodaju se kape, majce i vibratori sa njegovim likom, snimljeno je par filmova o njemu sa holivudskim glumcima, i dobio je spomenik u nekom gradu u centralnoj Srbiji.
