Trolovanje trola. Jedini način da pobedite trola je da budete bolji trol od njega.
Poseta Jehovinog svedoka u popodnevnim časovima odmora ne mora se nužno završiti loše.
ZVRRRRRRRRRR!!!
(:zvono me dekoncentriše, bacam fleš samom sebi, ginem ja i pola moje ekipe:)
- U kurac!
ZVRRRRRRRR!!!!
- Evo, bre, u pičku materinu....
(:geganje do vrata, otključavanje, otvaranje vrata:)
- Dobar dan! Izvinjavamo se, znamo da danas ima puno različitih religija... - ? - ...i sa svih strana, u modernom svetu, čovek je bombardovan informac... - Ček, ček, stani. Ko tebi treba? - Ja sam želela malo da porazgovaram sa vama. Verujete li vi u... - Izgibe mi ekipa, igramo o 20 evra. - Verujete li u... molim? - Kažem 20 evra. Nije to mala para, zar ne? - Nije, nije... nego htela sam da porazgovaram, ako imate samo malo vrem... - Imam vremena, kako ne. Ja sam inače vrlo nezaposlen čovek, imam baš puno vremena. Vi, kako ste? - Dobro sam, hvala... moglu li da uđem, ako imate malo vremena, neću dugo. - A ti si ceo dan već na nogama? - Da, pa malo da sednem kod vas, samo par reči oko religija tih.... - Kod mene se izuva. - Aha.. pa nije problem... - Jeste. Ceo dan si na nogama, osećaće se. - ... - Ma šalim se ja. U neku ruku. Kako god, bolje da pričamo ovde, nered je u kući. - Pa dobro... evo samo, da vam dam ovu knjigu... - Igraš kanter? - Izvinite? - Koja ti je to knjiga? - To je naša knjiga, gde ćete naći istine o... - A kanter? - Izvinite? - Kanter. Kanter Strajk. - Nisam čula... - Terori i kanteri, dve ekipe. Pet igrača u svakoj ekipi. - Ne, stvarno ne znam... - Nije problem, objasniću. A ta knjiga, šta ti je to? - Ah, pa da, htela sam da vam dam knjigu baš, tu ćete naći sve istine o... - Hedšot. - Izvinite? - Najbolje je kada gađaš u glavu odmah, to kažem. - Možda da dođem ja drugi put ipak... šta mislite? - Izvoli, ja sam uvek tu. Posle ću ti objasniti bani-hop. - Doviđenja.... - Vozdra.
Opis veoma loših vremenskih uslova. Naime, poznato je da ova voditeljka svesna svoje jebozovne pojave ne oblači ništa preko kolena osim ako napolju, štono naš narod kaže, "ne puca cerić".
- Brate, kako je napolju? - Slađa Tomašević oblači pantalone! - E? - Pusti Bg hroniku pa ćeš da vidiš... - Ćale, pusti čas prvi da vidim nešto. - Nema šta da vidiš, obukla Slađa neki skafander.
Dva slova koja slično zvuče i čak se i slično pišu na latinici. Toliko su slična da neki koriste samo jedno od njih i ne dolazi ni do kakve zabune. A šta bi bilo kada bi moćni ljudi primetili ovo rasipanje? Kada bi nas naterali da izaberemo jedno slovo i koristimo samo njega do kraja života? Da li ste se nekada zapitali koje slovo biste odabrali? E pa, ja jesam. I shvatio sam da izbor uopšte nije tako lak kao što izgleda.
Da krenemo od očiglednih stvari. Č zvuči mnogo bolje nego Ć. Jednostavno, Ć je nekako mnogo siktavo slovo. Skoro kao ono srnogorsko Š. A s druge strane, Č baš ima dobar zvuk, nekako muški se čuje, skoro kao Dž. (Mislim da mi je Dž omiljeno slovo, kolko to dobro zvuči, bruka. Buregdžinica recimo, strašno kolko dobra reč.) Mada Č za razliku od Dž ima i neki šuntavi prizvuk, još kad pomislim kako ga neki ljudi izgovaraju, onako kad se čuje pljuca u slovu, strašno. Znači nije ni Č savršeno, al nekako, meni je bolje od Ć.
Dalje, pogledajmo koje slovo izgleda bolje na papiru. Č izgleda kao 4, al ne ovo 4 nego ono 4 kako ja pišem, što izgleda kao Č. A Ć liči na Đ. Tako da nijednom ne ide originalnost u prilog. Ali Ć je ipak poboljšanje u odnosu na Đ (previše zakrivljeno za moj ukus) dok je Č isto kao i 4. A i kad bi Č i Ć bila jedina slova koja postoje, opet bih rekao da je Ć bolje, Č je mnogo nemaštovito.
I sada, najvažniji deo, onaj deo zbog kog je izbor između Č i Ć stvarno bitan. Ko govori samo Ć? Huligani, lokalne šatro-mudonje, i Hrvati. Hrvati su u EU, a i pored toga njima sigurno neće uvoditi sankcije jer nikad ne najebu. (Ovo sam tek sad izvalio, brate oni su ko Salatić iz osnovne. Svi najebu samo on ne. Jednom sam čak dobio ukor zbog nečega što je on rekao. Jebeni Salatić.) Dakle, ostaju samo huligani i lokalne šatro-mudonje što je u suštini isti kurac. I mislim da je nemoguće odlučiti se samo za Ć i ne upasti u ovu grupu. Oćeš da ti polupam glavu dećko? Alo, pićko, tebi prićam! A Č? Ko govori samo Č? Debele babe. Isključivo debele babe. Hočeš kolačič? Što si se učutao?
I sad se vidi. Ne biraš samo između dva slova, ti biraš da li ćeš da postaneš debela baba ili navijač. Ja ne bih voleo da budem nijedno od ta dva, ali ako nam uvedu sankcije odlučujem se za debelu babu. Navijači su govna, a i ne mogu ja onako da pričam ceo život. A debele babe koje govore samo Č su nekako dobre, nisu to one ceger babe što te munu laktom u rebra da pre tebe uđu u bus. To su više babe što sede kući, piju kafe s komšilukom i prave vanilice. A i Č bolje zvuči, jebeš mu sve. Čao.
Nenormalan narod. Dok ceo svet ima standardizovan način klimanja glavom, oni su morali da ga učine drugačijim. Klimanje glavom gore-dole znači: NE, dok levo-desno znači: DA, podržavam, potpuno se slažem sa tobom.
- I kako je bilo u Nesebaru? - Vrh brate, Bugari su pravi domaćini! Samo su mi malo čudan narod! Nekako su mi mazohistički nastrojeni! - Kako si to provalio? Pojasni! - Evo kako... Otišao ja sa Nevenom u diskoteku. Gruva Ceca, Seka i kompanija. Osećam se kao da sam kod kuće, samo što je bruka jeftino! Primetim ja da konobar zagleda Nenu, onako malo bezobrazno, ali prpa mu od mene. Međutim, opustio se on, kad joj je doneo koktel očeša se od nju. E tu sam načisto prs'o, skočio i uhvatio ga za kragnu! Pitam ja njega da li gleda moju devojku on klima glavom, zamislih se, neki kurčevit mladić! "Da li si se očešao o nju?" - on opet klima glavom! Meni malo čudno, ali nastavljam dalje: "Oćeš da ti polomim pičku!" - on još ubrzanije klima glavom, u fazonu: "Oću!" E pa prijatelju, kad hoćeš batine, sada ćeš ih i dobiti! Vaspitavao sam ga tu jedno 5 minuta! Najsmešnije od svega, podignem ga ja onako krvavog i kažem: "Jel ti bilo dosta?", kad vidiš njega klima glavom kao levo-desno, hoće još! Nisam mogao više da ga bijem, bilo mi je smešno!
Ne, antiheroj nije glavni negativac, bezosećajno stvorenje, psihopata ili neko sličan. Jer da bi lik postao antiheroj, on mora da nosi neku poruku, mora da ima neko sopstveno viđenje sveta, i mora da ima dobar razlog za to da radi i da mu to pričinjava zadovoljstvo, a da pritom nema drugu korist od toga. Naravno, da njegovo delovanje bude u skladu sa moralnim kodeksom, koji doduše samo on razume, ali bez obzira.
Predstavnici ove grupe, koji meni prvi padaju na pamet su svakako Anton Čigur i Patrik Bejtmen. Jednostavno, to su ljudi koji u sebi nose sve osobine ovog sveta, u neku ruku, dostižu nivoe polubogova i postaju neuhvatljivi i nevidljivi predstavnicima "pravde". Oni ne gube. Beskompromisna inteligencija sjebanog mozga ih dovodi do nivoa kulta i zadržava ih tu. Jednostavno, ne možeš da ih mrziš. Bilo da dave prostitutke dok slušaju Vitni Hjuston ili Fila Kolinsa, pucaju u sve žive ili ljudima daju šansu da bace novčić. Pokriveni velom životne ironije i sarkazma delaju u polumraku i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Takođe, antiheroj može biti samo parodija na heroje, bilo parvelove, bilo na neke druge, ali pritom mora biti urađen sa stilom, tako da kroz sve svoje delovanje pokazuje apsurd borbe za "bolji svet", apsurd herojstva i oslikava prilično bednu stranu društva. Superhik.
U svakodnevnom životu ih i nema toliko, ili ih ima u mnogo blažem obliku, da to prelazi u domen zajedljivog starca koji sere po svemu, ljude koji znaju da daju smislenu kritiku i to rade sa zadovoljstvom, do ironičnih i sarkastičnih drkadžija koji jedva čekaju da pokopaju nekoga, u intelektualnom smislu, nešto kao Gregori Haus.
1 - Dobar dan, jeste li zainteresovani... 2 - Ne. 1 - Kažite mi šta vam treba. 2 - Ništa. U stvari, dupli Džek sa ledom i kesica cimeta ako imate. 1 - Gospodine, ovo je Vumen Sikret, imate mar... 2 - Ma nemoj mi reći. 1 - ket dole niz ulicu, 300 metara odavde. 2 - Nemoj ti meni 300 metara odavde, imaš li to što sam ti tražio? 1 - Nemamo, i bojim se da ću biti prinuđena da zovem obezbeđenje ako ne izađete iz prodavnice. 2 - Slobodno, u stvari, nemoj, čekaj. Imam još jedno pitanje. Jebeš li šta? Ili je l' te neko jebe, da formulišem tako, učtivije. 1 - Gospodin... 2 - A je li, koliko su ti ove tange sa tregerima? I kupuje li iko to? 1 - To su strogo poverljive inform... 2 - Aham, a je l' da li bi mogla da ih obučeš, da vidim kako stoje, da znam vredi li ih uzimati za moju čivavu. 1 - A? 2 - Nemoj ti meni a, čivava laje. 1 - Gospodine, zvaću ob... 2 - A da, zaboravih, ovo je pljačka. 1 - Molim?! 2 - Šta moliš? Daj mi tri velike kese i... 1 - Evo, evo, uf, istrešću vam celu kasu. 2 - Nemoj da se trudiš, ne trebaju mi pare. 1 - Nego? 2 - Zapakuj mi trideset pari nazuvica i stotinak gaća, od toga minimalno 28 budu tange, i nek spektar boja bude što širi, 32 nek budu bokserice, ne ne ne te, one babske mi trebaju. 1 - Ali gospodine, nemamo te babske... 2 - Kakva je bre ovo radnja? Ništa, onda skidaj svoje, ocrtava ti se ispod tih pantalona da nosiš ove što čuvaju i bubrege i jajnike, a bogami i grlo. Takođe, kao odštetu, moraš da mi daš i nešto po svom izboru. Ali pazi se ako mi se ne svidi. 1 - Dobro, dobro, evo... 2 - Uzgred, hoćeš žvaku, ostale su mi samo dve? 1 - Neka hvala... 2 - Pogrešan odgovor, sad se lagano sagni i priđi... 1 - Jooooj, majko mila... Kud ja baš? Što ne Mia, ona radi u drugoj smeni. 2 - Polako kreni ka meni... 1 - Evo, evo. 2 - I bez kukanja. 1 - Dobro, samo polako, nemojte se nervirati, sve što kažete. 2 - A sad ustani. 1 - Molim? 2 - Ne uzimaj ga... 1 - Jeste sigurni. 2 - Da. 1 - Stvarno? 2 - Ponudiš im kurčine i ne možeš da ih odvratiš od ideje, o bože... 1 - Evo ustajem. 2 - A sada pogledaj ka onom prozoru... 1 - Gledam. 2 - U stvari nemoj da gledaš, nema tamo ničega. 1 - Ne razumem. 2 - Sprdao sam te sve vreme. Ova kiša napolju, pa sam 'teo da se sklonim na kratko. Aj zdra'o.
3... Čovjek čije su ime klinci izgovarali često i olako koliko i riječ „boem“, kad bi se sa terena preselili u kafane, ne znajući da, i za jedno i za drugo, treba mnogo više rada i odricanja. Još jedan koji se nije uklopio u šampionsku viziju KK Crvena Zvezda, i proglašen netalentovanim. Neki zbog ovakve odluke KK Crvena Zvezda Sudbinu nazivaju kurvom, a neki samo misle da je obična bolest u pitanju. Otišao čovjek u KK Partizan, i objasnio neke stvari. Nema potrebe za statisikom i brojem medalja, trofeja i ostalih kurčeva, niti je potrebna gomila novinara i komentatora koji sline za njegovim potezima, dovoljno je bilo gledati ga da bi se shvatilo koliko je veliki igrač bio. Nažalost, neki su osuđeni da poslije njega kasnije gledaju Markovića, Teodosića...
2...U prvom redu, uloga pleja je da razigarava saigrače i da ne sere previše, a velikog igrača da iskoči kad je najteže i težinom svojih muda prebaci težinu situacije u svoju korist, te izađe kao pobjednik. Sale Nacionale je to radio.
Istanbul, devedesdruga. Partizan – Huventud. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto k'o pasulj. On je to radio tako da se činilo da je samo potrebno izaći na teren i biti šampion. Od NBA zvijezda razlikovalo ga je samo što ima više kose na glavi pa je uskoro i taj problem riješio.
Devedespeta. Ukinute sankcije. Evrposko prvenstvo. Jugoslavija- Litvanija. Finale. Strp'o čovjek 20 i po koševa, trojke 9/12. Drugim riječima, natjerao Litvance da mu se previju preko koljena, skinu gaće i dobiju po guzici.
Poslije OI 1996 i srebrne medalje, otišao u Portland i ubrzo se vratio. Nakon 8 utakmica, skontao je ono što Darko Miličić još uvijek ne konta,i neće ni skontati. Želio ja da igra košarku a ne da sjedi na klupi i bude glupi Evropljanin kojeg će trener ubaciti samo kad treba nekom rame izvaliti u odbrani. Želio je da on bude taj kojeg će svi željeti da zaustave. Nije želio da Sudbinu samo nazove kurvom i odustane i uhvati se prvog šatora pod kojim pjeva Maja Marijana. On je zgrabio Sudbinu, navio je preko stola, pokido košulju, jednu ruku metno na sisu, drugom pokid'o gaće i zabio do jaja.
Cijevi pušaka još se nisu ohladile od krvavog rata, a Jugoslaviju i Hrvatsku Sudbina je natjerala opet da ratuju, srećom, na parketu. Iako smo ratom rekli šta mislimo jedni o drugima, ostao je utisak nedorečenosti koji je trebalo ispoštovati. Rimac. Tri slobodna. 62-61. Đorđević. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto ko pasulj.
Postao je i svjetski šampion, i trener, i na oproštajnoj utakmici pogodio trojku u posljednjoj sekundi, i mnogo toga još... I ko zna gdje mu kurva Sudbina sprema novu zamku, nije ni bitno, kladim se na njega.
1... Heroj. Ideal kojeg ova balavurdija nije dostojna, a kada to shvate, i počnu da rade k'o u rudniku, onda će od naše košarke da bude nešto.
Poznata vrsta rakije koja se u stvari zvala "Guslar", a ovo ime je prepoznatljivo u narodu, jer je njen tvorac izvesni Miroslav Živadinović Zoza a.k.a Ludi trovač. Čovek nije smatrao ništa loše ako etil zameni metil alkoholom (jebo jedno slovo), e sad što od jedne čašice možeš oslepeti, a od nekoliko crkavaš ko otrovan pacov, to je već druga priča. Zoza je uspeo ubiti 43, dok je otrovao još 56 ljudi. Urbana legenda je da je pri loženju kazana i pečenju "Zozovače" pevušio pesmu "Poison" od Alice Cooper
Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.
-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu. -Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona. -Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri. -Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike. -Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka. -Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena. ''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine. EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!
